Tehničko ili ustavno pitanje

Eko Taxi Vranje

Problemi Albanaca u Srbiji biće deo ustava: Skupština Kosova

Ovo je istorijski dan posle oslobađanja Kosova – kaže Ragmi Mustafa, predsednik opštine Preševo



 

Problemi Albanaca u Srbiji biće deo ustava: Skupština KosovaNije mali broj čitalaca, slušalaca i gledalaca, koje su u subotu iznenadili novinski naslovi i vesti elektronskih medija: “Preševska dolina ulazi u sastav Kosova”, “Tači menja Ustav – hoće jug Srbije”, “Priština dužna da štiti prava  Albanaca u Srbiji”… Tako su neki izveštači “pročitali” raspravu  koju su u petak vodili poslanici Skupštine Kosova o samo jednoj tački dnevnog reda “Zaštita prava Albanaca Preševske doline”. Koliko je to za službenu Prištinu danas ovo ozbiljno pitanje govori i podatak da je u radu sednice učestvovao i premijer Hahim Tači koji, međutim, nije podržao Rezoluciju. Ostaje jedino nejasno zašto Skupština nije imala većinu potrebnu da izglasa već pripremlejn predlog rezolucije o zaštiti sunarodnika u Srbiji, ali je najavljeno da će to biti učinjeno na prvoj narednoj sednici.

LIČNA I KOLEKTIVNA PRAVA

U radu Skupštine učestvovali su i lideri Albanaca sa juga Srbije: narodni poslanik Riza Halimi (Partija za demokratsko delovanja – PDD), predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa (Demokratska partija Albanaca – DPA) i predsednik opštine Bujanovac Nagip Arifi (Demokratska partija – DP).

Kompletnu inicijativu o ovom pitanju pokrenuo je Ljutfi Haziri, poslanik Demokratskog saveza Kosova (DSK) iz Gnjilana, koji u Prištini važi za dobrog poznavaoca položaja Albanaca ne samo u Srbiji. Njegovu inicijativu “baziranu na podacima iz Istočnog Kosova”, kako zvaničnici Prištine često nazivaju opštine Bujanovac i Preševo, potpisom je podržao broj poslanika dovoljan da se ovo pitanje stavi u dnevni red skupštinskog zasedanja.

Priština je objasnila da je rasprava vodjena o zaštiti i unapredjenju ličnih i kolektivnih sloboda i prava, od slobode kretanja do političkih i ekonomskih sloboda, zatim prava iz oblasti kulture, obrazovanja, jezika i pisma do prava na nacionalne simbole Albanaca u Bujanovcu, Preševu i Medvedji. U tom kontekstu zvanično je pokrenuto i pitanje ukidanja naknade koja sada obavezuje sve gradjane koji iz Srbije ulaze na Kosovo, da za nedeljno osiguranje vozila plate 20 evra. I treće, ništa manje važno pitanje – otvaranje kancelarija u Gnjilanu i Prištini za Albance koji su se, nezadovoljni položajem u Srbiji, tamo doselili poslednjih godina.

Nekoliko poslanika tražilo je usvajanje rezolucije kojom bi se garantovala zaštita prava i interesa Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, ali je kosovski premijer Tači naglasio da to nije dovoljno, već da bi to pitanje moralo da se unese u Ustav. On je podržao inicijativu opozicionog poslanika Hazirija, ali je istakao da Rezulucija  nije dovoljna „za funkcionalnu ulogu Kosova u zaštiti prava i interesa Albanaca ne samo u Srbiji“.

-Predlažem da se to pitanje reši ustavnim promenama kojima bi se obezbedila ustavna obaveza Kosova i državnih institucija da zaštitite prava Albanaca ne samo u Srbiji već i šire, na prostorima bivše Jugoslavije – rekao je Hašim Tači.

Neki izveštači su ovo shvatili da premijer, promenama Ustava Kosova, želi prigrabiti jug Srbije, a drugi da je on iskoristio čak i ovu situaciju da isprovocira Srbiju u trenutku kada sa dijalogom Beograda i Prištine ne ide sve kako treba.

Učestvujući u diskusiji, predsednikm opštine Preševo, Ragmi Mustafa, je najpre izrazio zadovoljstvo što prisustvuje „istorijskoj sednici Skupštine“, koja se „prvi put posle oslobođenja Kosova“, bavi pitanjima ostvarivanja prava Albanaca koji ne žive na Kosovu. Za Rizu Halimija, poslanika „Koalicije Albanaca Preševske doline“ u Skupštini Srbije, pomoć koju nude parlament i Vlada Kosova je „čisto tehničke prirode“.

-Zaštita prava i interesa sastojala bi se u rešavanju tehničkih pitanja, kao što je, na primer, naplata takse od 20 evra na osiguranje vozila prilikom prelaska na Kosovo, čega bi Albanci s juga Srbije trebalo da budu oslobođeni. Zatim, omogućavanje Albancima iz Preševske doline da studiraju na kosovskim fakultetima pod istim uslovima kao i državljani Kosova, – objašnjasnio je Halimi.zoom

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar