VULIN

Uh, kosovskim Srbima sad je svakako lakše pošto im se Aleksandar V. vratio! Ne, nije to onaj A.V. na koga ste pomislili, već onaj drugi A.V, Vulin, razdeljkom posred glave lično. Vulin se, dakle, na „zahtev kosovskih Srba“, vratio na čelo vladine Kancelarije za KiM, pošto onaj prvi A.V. nije usvojio njegovu onomad, posle Briselskog sporazuma, podnetu ostavku.

U redu je to, mlad je, nikad nije kasno za pokajanje, mada nikako ne mogu da se otmem utisku da na odluku A.V. Srbi sa Kosova nisu uticali koliko onaj  A.V. koji mu je, slutim, onako monaški skrušeno, dao ponudu koja se ne odbija.  I šta sad ostaje Vulinu nego da na konferenciji za medije u utorak, što bi rekli ovde, mlati ale i ide po onoga sveta, i uopšte ko da je jeo bunike. Stručnjaci su za ovakvo ponašanje odavno postavili dijagnozu, beše li dve duše u jednom telu, cepanje ličnosti ili tako nešto, pa ne treba da čudi što je Vulin ostao dosledan svojoj nedoslednosti

Sprovodiće, reče Vulin onim patetičnim glasom, politiku Vlade Srbije, nastaviće tamo gde je stao, iako je ostavku dao baš zbog odluke te iste vlade da potpiše Briselski sporazum. Njegov lični stav, dodao je, glede Sporazuma ostao je isti! Kako će to da izgleda u praksi? Šizofreno, naravno, kao i ova njegova izjava! Uostalom, i sam naziv Pokreta socijalista u dubokoj je koliziji sa kvazi-nacionalnom retorikom i javnim delanjem svog predsednika, druga Vulina. Vulin će, da rezimiramo, kao vladin činovnik sprovoditi politiku sa kojom se ne slaže i prema kojoj oseća najgore gađenje i prezir. A možda, možda se iz Vulinovog povratka izvuče i neki zaključak, recimo da je Beograd arhivirao teoriju suvereniteta iz ustavne preambule, čim „južnu srpsku pokrajinu“ i tamošnje Srbe prepušta Vulinu na staranje, da zajedno kliču protiv belosvetske nepravde. Ko zna!? Uglavnom, Vulin je za skoro dve decenije prošao trnovit put od mezimčeta i epigona Mire Marković i trbuhozborca njenog JUL-a, salonskog levičara i revolucionara naloženog na Če Gevaru, do kolumniste „Pečata“, neuspešnog izdavača novog „Alana Forda“ i, konačno, Kancelarije za KiM i branitelja ognjišta. U međuvremenu, stigao je i da o svom pretpostavljenom kaže i ovo: „Dačićev ostanak na funkciji podrazumeva i da nećemo saznati kako su se obogatili Slavica Djukić Dejanović i predstavnici stranaka koje su učestvovale u ovoj vladi, zašto su heroin i kokain kod nas najjeftiniji u Evropi i odakle oni dolaze, dok će on i dalje moći da govori o patriotizmu, a da, pritom, tokom izborne ćutnje hapsi albanske teroriste, koje nije uhapsio u prethodne četiri godine.“ (Danas, 11. maj 2012.). Sad, kad su zajedno u vlasti, možda uspe da sazna!

 Danas više ne hoda okolo sa dugom, masnom, kosom i u poderanim farkama, već šeta markirana crna odela, kravate i košulje. Stvarno, zamislite ga u starom stajlingu u Zvečanu ili Zubinom Potoku, među onim tradicionalistima. Bilo bi stani, stani Ibar vodo!

Duga kosa i džins izvesno više nisu kul (Cool!!!!!!) kao što je, ako je verovati Vulinu, to devedesetih bio JUL, u vreme dok su hiljade njegovih vršnjaka (1972.) bežali u Kanadu i Novi Zeland od blagodeti režima kome je služio, kao što služi i ovom.