Vranje, grad bez grba i zastave

Eko Taxi Vranje

,

Vranje je jedan od retkih gradova u Srbiji koji nema heraldički grb i zastavu, a postojeći simboli su zastareli, suprotni svim heraldičkim pravilima – kaže Vranjanac Nemanja Todorović Štiplija koji je trenutno na magistarskim studijama Masarikovog univerziteta u Češkoj Republici



 

PROFIL
Nemanja Todorović rođen je 1984. godine u Vranju, gde je završio osnovnu školu i gimanziju. Diplomirani ekonomista od 2010. godine. Profesionalni rad započeo u bankarstvu, u sektoru marketinga, a nastavio u profesionalnim marketinškim, lobi i PR komapnijama. Konstultantski rad počinje 2009. godine u oblasti politke, ekonomske politike, održivog razvoja i evropskih integracija. Rukovodilac projekta otvaranja kancelarija narodnih poslanika za komunikaciju sa građanima. Dve godine savetnik u kabinetu jednog ministra. Osnivač Centra savremene politike. Pionir onlajn komunikacija u političkom životu Srbije.
Petničar. Kolekcionar. Herladika mu je najveći hobi, sa priznatim radovima u toj oblasti. Izradio svečanu kolajnu predsednika Ustavnog suda Republike Srbije i Vrhovnog kasacionog suda.
Trenutno je ponovo u studentskim klupama. Student je magistarskih studija iz oblasti međunarodnih odnosa i evropske politike na Masarikovom univerzitetu u Češkoj Republici. Od septembra student Univerziteta u Konstancu, čiji je alumnista i dr Zoran Djinđić.

Pre nekoliko godina naš sagovornik je sa svojim timom pristupio izradi grba Vranja jer ovaj koji se koristi ne reprezentuje grad, njegovu istoriju i tradiciju koji nisu počeli 1944. godine i nisu vezani za radnički pokret ili indrustrijalizaciju.

Šta je pogrešno u vezi sa postojećim grbom grada Vranja?

– To nije grb, već amblem, neheraldički simbol. Da bi nešto bilo grb mora da poštuje određena heraldička pravila ustanovljavana vekovima. Po herladici, grb mora biti jedinstven i originalan. Zna se koje su boje i oblici mogući, koja boja se slaže sa kojom, koja ide preko koje, koje je njihovo značenje itd. Postoji pet osnovnih boja, dva metala i tri pomoćne boje. Crvena, plava, zelena, crna i ljubičasta su osnovne boje dok su metali zlato i srebro, a prikazuju se na grbovima kao žuta i bela boja. Boje se ne smeju mešati i prikazivati jedna preko druge na grbu, kao ni metali jedni preko drugih. Dozvoljeno je da se neki simbol prikaže u prirodnoj boji. U toj varijatni u heraldičkoj praksi koristi se i svetlo plava, tj. plavetna boja. Ta boja je na amblemu Vranja osnovna boja štita, što svakako nije pravilno, a i suportno je domaćim heraldičkim standardima. Što se tiče slaganja boja, s jedne strane Beli most na plavoj podlozi bi bio po pravilima, a sa druge strane crni  zupčanik na plavetnoj nije. Sam  zupčanik je unutra obojen belo, što je nemoguće s obizorm da je on šupalj. Natpisi se korsite na perifernim delovima velikog grba i van štita. Na jugu Srbije su Opština Surdulica i Opština Bosilegrad svetli primeri dobre heraldičke prakse.

Zbog čega je bitno da grad ima heraldički grb?

– Korišćenje grba u danšenjem vremenu predstavlja svojevrsno brndiranje grada ili opštine. Grb treba da bude dostojan reprezent značaja grada za deo zemlje u kome je smešten. Grb treba da bude viševremenski i neidelogoški, jednostavno ne treba da ima rok trajanja. Grbovi evropskih gradova veličine Vranja traju stolećima. Lako se uklapaju u savremene logotipe gradova, pečate i ostale simbole.

Vi ste sa svojim timom pristupili izradi heraldičkog grba Vranja. Na šta ste se oslanjali prilikom izrade, na koji način se utvrđuje kako bi grb trebalo da izgleda?

– Za izradu elementata grba zaista je potrebna velika analiza, a ne lična želja rukovodstava gradova i opština. Ja sam sa svojim timom, sastavljenim od Vranjanaca koji su po profesijama itoričari, pravnici, politikolozi i arhitekte, pristupio izradi dosta ozbiljno još pre nekoliko godina. Krenuli smo  od etimologije imena grada, pronašavši sve gradove u skoro svim slovenskim zemljama koji se zovu Vranja, Vrana, Vranov, Vrankov i slično. Uradili smo komparativnu analizu njihovih heraldičkih grbova, i analizu istorije, kulture i tradicije grada. Analiza se oslanja na zaista prave istorijske činjenice i dokumente a ne na kvazi istoriju, sumnjive autore, lokalne sajtove ili čaršijske priče. Prvo snažno uporište herladike treba da bude istorija. Vranje i okolina su vrlo bogati istorijskim nasleđem o kome nismo svesni da postoji. Istorija Vranja je mnogo više od teksta sa Vikipedije, ili teksta koji je na sajtu Gradske uprave (inače moj tekst, koji je neko kopirao sa jednog drugog sajta i jednostavno stavio na sajt Gradske uprave bez ikakvog obaveštavanja, sve sa slovnim greškama koje sam  napravio). Drugo snažno uporište za Vranjsku heraldiku treba tražiti u kulturi i tradiciji. Neheraldički amblem koji se koristi nema u sebi elemente tradicije i kulture prostora na kome živimo. Plavetna boja nije simbol grada. Svakako to nije ni zupčanik. Sa druge strane, svako može reći da su to žuto cveće, vranjska pesma ili nešto treće.

Da li je ranije neko pokrenuo to pitanje? Kako su prošli vaši predlozi rukovodstvu grada?

– U nekim privatnim razgovorima bilo je ideja za pokretanje inicijative za promenu lokalnih simbola. Ja sam jednom razgovarao sa bivšim gradonačelnikom Miroljubom Stojčićem, i njegov odgovor je bio da to mora da sačeka bolja vremena,  da će doći na red i to pitanje. Mi smo hteli da predloge za grbove Vranja i Banje uradimo po principu „ključ u ruke“. Balson grba, grb u tri nivoa, zastave, grad (i gradska opština) bi od nas dobili i gotove predloge o upoterbi grba i zastave, upuststvo za njihovu upotrebu kao i knjigu grafičkih standarda.

Šta je sa zastavom Vranja ?

– U Vranju ne postoji ni kult državne zastave, a kamo li gradske. To što se viori kao zastava Republike Srbije je nešto na brzinu sašiveno, prljavo, pocepano, od neodgovarajućeg materijala, pa čak i naopako postavljeno. Zastava tj. steg grada je po pravilima srpske heraldike kvadratnog oblika. Ona može biti prepis heraldičkog rešenja sa grba ili nešto treće, što je u skladu sa pravilima jedne druge nauke koja se zove – veksilologija. Čak i ovakva kakva je, ne koristi se kako treba, ne zna se u kom obliku je ona ispravna – horizontalna, vertikalna, sa tekstom ispod grba, bez tog teksta itd.

KAKO TREBA DA IZGLEDA GRB VRANjA
Etimološki ime Vranja u korenu ima staroslovenski naziv za crnu pticu, tj crnu boju. Svi gradovi sa sličnim imenima u slovenkim zemljama koriste ovu interesantnu etimološku činjenicu. Vrana ima lošu konotaciju u našoj tradiciji, pa smo rešili da je izbegnemo. Naš predlog osnovnog grba grada sadrži sledeće elemente: Crni štit klasičnog oblika, preko koga je beli ševron (prelomljena greda) koji predtavlja Beli most. Oko njega su predstavljena tri žuta cveta krina, koja sa jedne strane predstavljaju žuto cveće, a sa druge Svetu Trojicu koji su takođe simbol grada. Srbija je tamo gde “cveta beli krin”, ali u Vranju su cvetovi žuti.. Ponudili smo nekoliko varijatni osnovnog grba. Tradicija grada je takođe u muzici. Vranjska pesma je sinonim za dobru muziku ne samo u Srbiji, nego i šire. Sa te strane prihvatljivo rešenje bi bio herladički petao kao deo perifernalija grba. Petao je simbol pesme, a petlovi pojev dok Morava dzmni. Petlovi bi bili držači grba, predstava južnog pomoravlja, vinova loza i duvan kao glavne kulture kraja. Na dnu se nalazi lenta sa motom, godinom ili imenom grada. Zastava je kvadratna sa velikim žutim obrubom, a u sredini crni kvadrat sa tri žuta krina.



  • Ostavi komentar