Traži se gospodin Popović

,

Nedavno je otkriven i identifikovan jedan moderan i skup sistem za presretanje internetske i telefonske komunikacije na teritoriji Srbije koji radi sa adrese privatnog provajdera. To što je taj moderan prisluškivač, jedan od samo 25 koliko ih ima u svetu, lociran u Srbiji, i ne čudi. Ali, čudi podatak odakle u ovoj priči privatna firma iz Surdulic

Beogradski nedeljnik „Vreme“ u broju od prošlog četvrtka, pod naslovom „Digitalna špijunaža kao privatna investicija“, zapodenuo je vrlo zanimljivu priču o prisluškivanju – jako popularnoj tami na našim prostorima, koja za sada ima dosta nepoznanica. Njen autor, istaknuti novinar Miloš Vasić, deo radnje smestio je u Surdulicu.

Priča kreće podnaslovom: „Država već dugo nema monopol na prisluškivanje, to jest presretanje komunikacija građana. Nedavno je otkriven i identifikovan – po prvi put – jedan moderan i skup sistem za presretanje internetske i telefonske komunikacije na teritoriji Srbije koji radi sa adrese privatnog provajdera. To otvara razna delikatna pitanja”.

DIGITALNA ŠPIJUNAŽA

To što je taj moderan prisluškivač, jedan od samo 25 koliko ih ima u svetu, lociran u Srbiji, i ne čudi. Ali, čudi podatak odakle u ovoj priči privatna firma iz Surdulice?

“Godinama slušamo priče o tome da privatna lica raspolažu sistemima za prisluškivanje telefona, pre svega mobilnih, ali i kompjuterske komunikacije… Reč je inače o industriji koja cveta širom planete i o stotinama različitih sistema i softvera. U načelu njima bi trebalo da se služe vlade, policije, bezbednosne i obaveštajne agencije, ali je bilo neizbežno da se takvi sistemi preliju i u privatne ruke” – piše Vreme.

Onda je početkom aprila londonski nedeljnik “Private Eye”, koji godinama prati razvoj sistema za digitalnu špijunažu u svetu, u broju od marta, objavio članak o tome da se jedan takav sistem za digitalni nadzor zvani FinSpy (u slobodnom prevodu sa engleskog „špijunsko peraje) britanske kompanije Gamma Group, pojavljuje u 25 zemalja u svetu, medju kojima je i Srbija. Kao operater servera za taj program javlja se „Tri d.o.o./Telekom Srbija“. Naravno, reč je o provajderu internetskih usluga koji ima mnoge klijente i ne mora biti odgovoran za njih, zbog čega treba sačekati i sa zaključkom.

Istraživanje nedeljnika “Vreme” po bazi podataka Agencije za privredne registre (APR) pokazalo je da postoji samo jedna firma pod imenom „Tri d.o.o.“. Medjutim, ima je u Registru, ali je nema na adresi koja je tamo navedena. Traganje po drugoj bazi podataka pokazalo je da se na „Tri d.o.o.“ vodi više IP adresa koje su prodate raznim korisnicima. Daljim traganjem došlo se i do osnivača firme „Tri d.o.o.“. To je firma „National Electric Power Company“ iz Surdulice. Njen stopostotni vlasnik je švajcarska kompanija F.V.S.P.E. AG. Firma i ljudi oko nje dovode se u vezu sa danas atraktivnim poslom – izgradnjom mini hidroelektrana. Uz sve to, pominje se ime izvesnog gospodina Popovića.

Tajac.

Visoko pozicioniran policijski izvor „Vranjskih“ iz Beograda izneo je dosta zanimljivih podataka. On kaže da ta firma (ne kaže koja) u Surdulici postoji. Precizno je rekao da joj je sedište u centru grada i da se bavi visokoprofitabilnim poslovima, jer radi sa državnim kompanijama. Vlasnik kompanije živi u Švajcarskoj. On je  vlasnik i nekakvih akcija radija ili televizije iz Bugarske. Ima vikendicu na Vlasini u rejonu Promaje, a u posao je uključio neke likove iz Surdulice. U toj ekipi je i jedan raniji visokokotirani rukovodilac iz Vlasinskih hidroelektrana. Otkriva dalje da ima neke informacije koje kažu da je ta firma formirala drugu firmu (rekao je i njeno ime) čije je sedište na teritoriji opštine Surdulica.

Ovi podaci su zbunili sve sa kojima smo razgovarali u Surdulici. Prvo, niko od sagovornika (njih 10 do 15) nisu čuli da u njihovom mestu postoji firma „Tri d.o.o.“. Za drugu firmu – “ National Electric Power Company “ su samo čuli, ali mnogi nemaju podatke čime se ona bavi. A što se tiče gospodina Popovića, uz pomoć koga bi cilju bio bliži, kažu – ima ih više.

Više od sveg, sagovornike iz Surdulice dotakla je tema o digitalnoj špijunaži, odnosno prisluškivanju, pa su se uglavnom raspitivali odakle sada to, odakle Surdulica na karti moderne svetske tehnološke špijunaže?

-Kako odakle? Pa vi zaboravljate da je iz Surdulice rodom Ivica Tončev, savetnik premijera Srbije za nacionalnu bezbednost. On je bio, a i danas je privatnik. Boravio je u svetu, zna kako funkcionišu te službe. Danas je on finansijski i politički moćan čovek. Zašto on ne bi bio vlasnik jednog od tih 25 sistema za prisluškivanje, – komentariše sagovornik koji insistira na anonimnosti.

Dobro upućen i uvek dobro informisan doskorašnji advokat, a sada pravbobranilac Branislav Bane Ristić, nije čuo da u Surdulici postoji firma “Tri d.o.o.”, a zna da se neka ekipa bavi projektovanjem i izgradjom mini elektreana.

I provera u surduličkoj policiji daje isti rezultat.

– Koliko nam je poznato, ovde u evidenciji nemamo firmu “Tri d.o.o.”. Što se tiče izgradnje mini nhidroelektrana, tim poslom se ovde bavi registrovana firma – kažu u policiji.

Odrednica iz priče “gospodin Popović”, Surduličane je asocirala i na inženjera Branislava Popovića, šefa kancelarije Privredne komore u Vranju. “Pametan je, vispren, ima ga za mnoge delikatne poslove…”.
-Za firmu “Tri d.o.o.” iz Surdulice nikada nisam čuo. A znam da postoje neki momci koji se bave projektoivanjem i izgradnjom mini hidroelektrana” – razrešio je u stratu sve dileme Braislav Popović.
Dobro upućen i uvek dobro iformisan doskorašnji advokat, a sada pravbobranilac Branislav Bane Ristić, nije čuo da u Surdulici postoji firma “Tri d.o.o.”, a zna da se neka ekipa bavi projektovanjem i izgrađom mini elektreana.
I provera u surduličkoj pšoliciji daje isti rezultat. Koliko je nama opoznato ivde u evidenciji nemamo firmu “Tri d.o.o.”. Što se tiče izgradnje mini nhidroelektrana tim poslom se ovde bavi registrovana firma”, – kažu u policiji.
Istražujući dalje, novinar Miloš Vasić dolazi do novih zanimljivih podataka. Firma iz Surdulice osnovana je 27. jila 2009. godine. Pve, 2013. gopdine, u Beogradu je, 20 marta, registrovana firma „Tri d.o.o.“. Potom, Švajcarska kompanija F.V.S.P.E., koja je od 22. jula 2009. godine njena 100% vlasnica, njena vlasnica, baš 20. marta je na ime gugarskog državljanina Dimitra Borislavova Pančeva, upisala 1000 svojih akcija, koje vrede svaka po 100 švajcarskih franaka. Pančev (od ranije poznat organima) poslovni je partner vlasnika svih tih „National Electric Ponjer Companies“ iz Surdulice.
Ovu zanimljivu Miloš Vasić nastavlja: “Kad čovek sada pogleda sve te podatke, ostaju neke pretpostavke. 
Kao PRVO: to što se neki klijent firme „Tri d.o.o.“, provajdera internetskih usluga, eventualno bavi i korišćenjem servera za digitalnu špijunažu, naravno da ne znači da su firma i svi njeni mnogi i skromni osnivači u to umešani. Neko, međutim, jeste i izvadio je velike pare da se domogne FinSpy softvera i pratećih potrepština (hardver, obučeno osoblje itd.). 
Kao DRUGO: posao je Odeljenja za kompjuterski kriminal i Tužilaštva za kompjuterski kriminal da se pozabave ovim nalazima. Ako je privatno lice u pitanju, reč je o krivičnom delu, najverovatnije iz oblasti organizovanog kriminala. 
Kao TREĆE: ako nije reč o privatnom licu, nego o pokušaju neke od Službi ili više njih da u kontrolu interneta i smartfon-telefonije uđu na mala vrata, mimo tužilaštva i sudova, dakle bez obaveze da dobije dozvolu za presretanje komunikacija, onda je to skandal nebeskih razmera. Ionako su slušali koga su hteli kada su hteli, a sudovi su bili više nego velikodušni sa odobrenjima (nisu ni čitali zahteve pre nego što ih potpišu)”, završava Vasić.
Taj sistem, rekosmo, nije više privilegija samo države, kako kažu propisi. Svi bi hteli daga imaju pa koliko god da košta.