Zašto Velinović treba da bude smenjen

Posle incidenta sa poslanikom Nikolićem, svaki čovek u ovom gradu može s punim pravom da se zapita da li prvi čovek vranjske policije može da mu garantuje bezbednost ako ne može da osigura zaštitu sopstvenog dostojanstva i poštovanje ličnog integriteta

VERBALNO EJAKULIRANjE: Kad već do sada nije podneo ostavku, Slađan Velinović, načelnik vranjske Policijske uprave, morao bi da bude smenjen. Što pre to bolje, i za njega, i za policiju, i za ovaj grad.

Ne, ni zbog predugo nerasvetljenih paljevina, nesposobnosti, korumpiranosti ili eventualne političke pristrasnosti.

I ne zato što će na to mesto doći neko sposobniji, pošteniji ili bolji policajac.

Još manje  što to traži Dragan Nikolić, čelnik SNS i narodni poslanik.

Ne, već zbog toga što je Slađan Velinović, na žalost, iako to još  nije shvatio i posle skoro mesec dana, smenjen još 28. aprila i da je od tog trenutka samo v. d. načelnika PU Vranje.

Velinović je imao gotovo besprekornu profesionalnu biografiju. Bespoštedno je kao inspektor radio na suzbijanju trgovine narkoticima u Vranju. I kao načelnik, bez obzira na sve, svoj posao obavljao je, u nimalo jednostavnim okolnostima, najbolje što je mogao i umeo.

I, upravo zato, ovaj tekst nastaje sa malim  zakašnjenjem. Moram da priznam da sam, nakon svega što se zbivalo u noći posle izbora za savete mesnih zajednica, iščekivao šta će preduzeti prvi čovek vranjske policije, hoće li, ako ne zarad sopstvenog dostojanstva, ono radi očuvanja kakvog takvog ugleda pripadnika MUP-a, preduzeti neke konkretne poteze koji će uveriti građane da su svi jednaki pred zakonom, da nema onih koji su malo jednakiji.

Ili, dobro, makar da malo zapreti.      

Ništa, međutim, od toga.

Podsetimo se, nakon žešćeg verbalnog ejakuliranja narodnog poslanika Nikolića, koje je pretilo da preraste u fizički obračun, umesto da preduzme mere koje bi bile uobičajene da se ne radi o narodnom poslaniku, PU Vranje se javnosti obratila mlakim saopštenjem u kome se kaže da je “Nikolić sa grupom pristalica, u koloni od desetak vozila, noseći zastave stranke, zaustavio kolonu ispred Policijske uprave u Vranju i popeo se na haubu jednog automobila koje se nalazilo u koloni, odakle je uputio niz psovki i pogrdnih reči policijskim službenicima interventne patrole i policijskom službeniku koji radi na obezbeđenju objekta”.

Nakon toga kolona vozila je nastavila kretanje po gradu a onda “na raskrsnici ulica Partizanske i Ive Lole Ribara, narodni poslanik je izašao iz vozila gde je, vređajući i sve vreme preteći, pokušao da fizički napadne načelnika Policijske uprave u Vranju, koji se nalazio na trotoaru ispred zgrade Radio televizije Vranje. Napad su sprečili prisutni članovi stranke čiji je on poslanik. Nikolić je ušao u automobil, a potom brzo izašao i ponovio pretnje i niz pogrdnih reči na račun načelnika PU u Vranju” – stoji između ostalog u saopštenju,

Na kraju saopštenja, onako stidljivo, poručeno je javnosti da će o događaju biti “obavešteno tužilaštvo”!?

Javnosti nije poznato da li je tužilaštvo reagovalo ali, sasvim sigurno, obojica su, Nikolić svojim ponašanjema a Velinović reagovanjem na neprimerene postupke jednog narodnog deputata, te večeri pokazali da je vreme za personalne promene.

 Ili u Policijskoj upravi ili u Narodnoj skupštini.

Pošto je Dragan Nikolić odgovoran građanima koji su ga birali i partiji čiji je poslanik, sud o njegovom učešću u ovom incident daće SNS i glasači na nekim narednim izborima. Bez obzira što bi, kao političar visokog ranga, morao da snosi konsekvence zbog svog nedoličnog ponašanja i pred javnošću i unutar svoje stranke, institucija poslanika je, međutim, toliko isprofanisana da pokušaj fizičkog obračuna i “napušavanje” načelnika policije spadaju u sitnije nestašluke narodnih predstavnika. S toga je teško pretpostaviti da će SNS, kad već nije odmah, naknadno preduzimati bilo kakve, makar vaspitne, mere prema Nikoliću, ako ni zbog čega drugog, ono radi toga jer je izložio javnoj poruzi prvog čoveka državnog organa koji treba da sprečava upravo takvo ponašanje nas običnih smrtnika.

Sa Velinovićem je, ipak, drugačija situacija. On je na mestu koje bi trebalo da garantuje svim građanima da će biti zaštićeni, u najmanju ruku,  upravo od ponašanja kakvom je bio i sam izložen. I svaki čovek u ovom gradu, posle ovoga, može s punim pravom da se upita da li Slađan Velinović može da mu garantuje bezbednost ako ne može da osigura, ako ništa drugo, ono barem zaštitu sopstvenog dostojanstva i poštovanje ličnog integriteta. I to na položaju na kome se nalazi.

Postavlja se i pitanje kakvu je poruku Velinović odaslao svojim saradnicima, inspektorima i onim običnim policajcima koji svake noći patroliraju gradom i susreću se sa svakojakim polusvetom. Da li će to biti signal da svaki dripac u ovom gradu možda pomisli da može slično da se ponaša prema policajcima a da prođe nekažnjeno?

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)