Ljubav, fantastika, metropola, provincija

,

Pored veza sa fantastičnom literaturom, roman se može posmatrati i kao jedna vrsta „roman umetnika“ ili „roman sazrevanja“ dvoje mladih umetnika, u čijem je profesionalnom sazrevanju opus Leonida Šejke odavno odigrao nespornu ulogu

Mladi pisac i književni kritičar Dalibor Plečić koji trenutno živi i stvara u Vranju najavio je izlazak svog prvog romana – Bunike. Pored toga, piše kritike za beogradski časopis Beton i Booksa iz Zagreba.

– Veza Strumica-Beograd-Vranje suprotna je mitološkom poimanju centra sveta, odnosno centra grada Aksis Mundija i Numbakule, te kod mene predstavlja okretanje centripetalnih sila više oko određene ličnosti nego oko materijalnih statičnih stvari, pa sam iz tog razloga trenutno u vašem lepom gradu.

Tvoj roman Bunike bi trebalo da izađe u toku ove godine; reci nam nešto o njemu?

PROFIL
Dalibor Plečić rođen je 1979. u Strumici, Makedonija. U Skoplju je diplomirao na Opštoj i komparativnoj književnosti. Pre nekoliko godina se preselio u Beograd, gde pohađa master studije iz bibliotekarstva i informatike na Filološkom fakultetu. Trenutno živi i stvara u Vranju.
Pisao je i objavljivao priče po časopisima uglavnom u Makedoniji, a kasnije je počeo da piše i na srpskom jeziku. Književnom kritikom se bavi nakon učestvovanja u projektu Critisize this a sada piše za časopis Beton iz Beograda i Booksa iz Zagreba, na čijim se internet stranicama mogu pronaći njegove kritike. Tokom radnog angažmana u beogradskom Centru za distribuciju knjiga imao je priliku da odlično upozna domaću i regionalnu književnu produkciju. Nekoliko puta je učestvovao na manifestaciji Pesničenje na kojoj je, sa saradnikom Stojanom Veljkovićem, pokušao da promoviše izvođačku poeziju, kada je čitajući stihove koje piše izvodio performans uz Veljkovićevu vizuelnu podršku u obliku savremenog scenskog nastupa.

– U romanu pokušavam da stvorim jednu atmosferu suspenzije i takav postupak može se uporediti sa paradigmatičnom metodom E.T.A.Hofmana u fantastici evropske literature. Protagonisti su Vera, vizuelna umetnica i Uroš, filmski reditelj. Njih dvoje žive zajedno i suočavaju se sa surovom zbiljom velikog grada. Vera i Uroš ostvaruju nekoliko šokantnih susreta sa čovekom koji se predstavlja kao umetnik Leonid Šejka (slikar, jedan od pokretača Medijale; 1932-1979). U osnovi je roman, zapravo, priča o ljubavi.

Koliko su Bunike društveno angažovane?

– Pored veza sa fantastičnom literaturom, roman se može posmatrati i kao jedna vrsta „roman umetnika“ ili „roman sazrevanja“ dvoje mladih umetnika, u čijem je profesionalnom sazrevanju opus Leonida Šejke odavno odigrao nespornu ulogu, tako da ih susreti sa odveć preminulim slikarem, ili makar sa onim koji se tako predstavlja, sučeljavaju sa preispitivanjem vlastite umetnosti ali i vlastitih stavova o životu uopšteno. Sa druge strane, u priči su prožete  i teme koje su retko tretirane u savremenoj prozi: aktuelna zavisnost od video igrica (čime se bavi dokumentarac koji snima Uroš), tema metropola-provincija, kao i status mladih umetnika i status umetnosti generalno u savremenom društvu i uslovima bez adekvatne kulturne politike.

Koji su tvoji uzori?

– Pa, to su svakako od domaćih pisaca Danilo Kiš i Borislav Pekić a od stranih Tomas Pinhon, Gogolj, Marsel Prust, Džejms Džojs, Andrej Platonov itd.

Kako bi prokomentarisao ovdašnje literarno stvaralaštvo?

– Još uvek nisam imao prilike da se susretnem sa savremenim književnim stvaralaštvom iz Vranja, pa ne bih mogao da ga komentarišem. Što se tiče regionalne književnosti, na post-jugoslovenskim prostorima, mogu istaći dve stvari: prvo, čitava književnost koju možemo podvesti pod književnost našeg, odnosno BHSCG jezika, kako se sada popularno naziva, jeste deo istog korpusa i sasvim slobodno je možemo posmatrati kao celinu ili jedinstvenu scenu. Bez namere da promovišem ili nipodaštavam nekakvo zajedništvo, samo konstatujem, na osnovu iskustva koje imam u čitanju i pisanju o srpskim, hrvatskim, bosanskohercegovačkim, makedonskim i crnogorskim autorima.

A stanje u regionu?

– Regionalna književnost ne zaostaje u korporativnoj logici takozvanog kognitivnog kapitalizma u odnosu na svetsku, dakle krilatica just do it koja se može prevesti „nemoj da misliš nego uradi“, uveliko je prisutna u proznom pisanju i kod nas. Time se i na ovim prostorima konzumerizam duboko uvukao u redove pisaca pa književna dela neretko udovoljavaju čitalačkoj gladi za senzacijom, intrigama i tragičnim patosom današnjice.

NOĆ MUZEJA U VRANjU

Revija narodnih nošnji

Muzej kuća Bore Stankovića biće otvorena od šest popodne do dva sata posle ponoći, gde će biti prikazan film Ciganka iz 1955. Godine, rađen po motivima iz Koštane – kaže za Vranjske Dragan Dejanović, direktor Muzeja

Organizator manifestacije koja traje od 2007. u Vranju  je Narodni muzej, odakle za 18. maj najavljuju bogat program. U prostorijama Doma Vojske biće postavljena specijalna izložba posvećena Sretenjskom ustavu, a u Galeriji Narodnog muzeja će posetioci imati priliku da vide dve izložbe – u velikoj sali grupnu izložbu slika i crteža grupe umetnika C4 iz Beograda, a u maloj sali izložbu Večiti krug – etnološku zbirku pojaseva Narodnog muzeja iz Zaječara. U holu Narodnog muzeja biće izložena zbirka iz fundusa ove ustanove.

– Muzej kuća Bore Stankovića biće otvorena od šest popodne do dva sata posle ponoći, gde će biti prikazan film Ciganka iz 1955. Godine, rađen po motivima iz Koštane – kaže za Vranjske Dragan Dejanović, direktor Muzeja.
S obzirom da je u toku i manifestacija „Maj – mesec muzike“, učenici Muzičke škole „Stevan Stojanović Mokranjac“ će u Noći muzeja održati koncert, a novina je da su u toku dogovori o organizaciji revije narodnih nošnji.