Gavran među sokolićima

Vladika je, dakle, spojio lepo i korisno; em je bio u društvu koje mu najvećma prija, em je preko Eparhije vranjske išla humanitarna pomoć od braće Grka, em je preko firme „Kartum“, Aleksandra Baće Tomića, sina našeg znamenitog „tate“ Dragana Tomića, pustio centrifugu i „oprao“ „trideset srebrnjaka“

Beogradski dnevnik „Blic“ objavio je na naslovnoj strani 8.maja izvode iz dokumenata koje o vladiki vranjskom Pahomiju navodno godinama vode srpske bezbednosne službe. „Episkop vranjski Pahomije (Tomislav Gačić) je jedan od vođa takozvanog homoseksualnog lobija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi“, piše „Blic“, „sa intimnim prijateljem iz Grčke L.M. učestvovao je u protivprirodnom bludu nad maloletnicima iz fudbalskog kluba „Soko“ prilikom njihovog boravka u Grčkoj za vreme letnjeg raspusta“.

I DjAVOLU I DjAKONU

Jesmo li čuli nešto novo? Novine „Vranjske“ su prve pokrenule i objavile, januara 2003. godine, ono što se znalo već deceniju, od hirotonisanja „njegove smernosti“, ali što po mentalitetu ovdašnje pastve, što po kojekakvim „službama“, i na kraju, po sudu – preosvećenom je dokazana i potvrđena smernost. I sve po zakonu, kaže pesnik, nek’ isto je i đavolu i đakonu. Jer red je red, i sud je sud. Kad, iznebuha, eto ti „Blica“, i priče o Heladi.

Šta se na Rodosu dešavalo? Paradoksalno, „Vranjske“, koje su celu priču pokrenule, sada nailaze na zid ćutanja svedoka, koji imaju svoje razloge – neki su teško oboleli, pa ne mogu da pričaju, neki još svoj hleb nasušni zarađuju u crkvi, pa su obavezani zavetom ćutanja, većina, pak, dobila je debelu oklapinu od njegove smernosti, pa im nije u interesu da pričaju, jer priča, posle Kačavende, i javnih ajatolaških ispada Pahomijevih pajtaša, Amfilohija i Atanasija na mitingu Srba sa Kosova u Beogradu, dobija na težini. To je profil ljudi koji bi, kao Avram, i Isaka žrtvovali, ali ne zbog božje zapovesti, nego zbog sopstvenog ćara. I kad ga pitaš – „pa čekaj, zašto si to dozvolio“ – on ti odgovara – „pa, zbog deteta“! To je, kao, neoboriv argument. Ta deca, pak, sada su odrasli ljudi, razvejani kao manastirske mačke iz ove vranjske „doline suza“, neki već i oženjeni, pa i očevi.

Šta se, naime, dešavalo te ratne 1999. godine, osim bombardovanja? Eparhija vranjska, odnosno vladika Pahomije kao njena personifikacija, organizovala je za članove svog Omladinskog fudbalskog kluba Soko letovanje na grčkom ostrvu Rodos, preko izvesnog grčkog biznismena Leonidasa. Pahomije je, dakle, spojio lepo i korisno; em je bio u društvu koje mu najvećma prija, em je preko Eparhije vranjske išla humanitarna pomoć od braće Grka, em je preko firme „Kartum“ Aleksandra Baće Tomića, sina našeg znamenitog „tate“ Dragana Tomića, pustio centrifugu i „oprao“ „trideset srebrnjaka“ („Vranjske“, broj 204, članak „Pravoslavni Kartum“). To je tada predstavljeno kao donacija Baće Tomića, u svetloj tradiciji tatka mu Dragana. Baća Tomić je, doduše, par meseci pre toga bio uhapšen pod optužbom za „pranje novca“, ali po Bibliji, on mu dođe nešto kao „bludni sin“; vladika, po prirodi svog posla, jamačno poznaje ovu knjigu i pomenutu parabolu.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)