Simpo kao na Kajmanskim ostrvima

Vrednost Simpa višestruko je manja od 48 miliona evra, koliko matična kompanija i zavisne firme trenutno državi duguju za porez. Za taj novac ovde se može napraviti 90 novih vrtića ili 40 pozorišta

Najnoviji spisak najvećih poreskih dužnika u Srbiji nije doneo nikakve novine – vranjski „Simpo“ i dalje je najveći „živi“ poreski dužnik u zemlji Srbiji, sa dugom od 4,23 milijarde dinara u ovom času. Iako se nalazi tek na 11. mestu najvećih dužnika, „Simpo“ kolo vodi iz jednostavnog razloga što su prvih deset dužnika mrtve, nepostojeće i davno ugašene firme. „Simpo“ još živi, i još pravi dugove za koje uopšte nije jasno kako će biti sanirani. Ako se u obzir uzme da među 500 najvećih poreskih dužnika u Srbiji ima čak 13 preduzeća iz Vranja, od kojih osam Simpovih firmi, ili na neki način vezani za Kompaniju, onda se još jasnije vidi dubina problema. Ne računajući Beograd, koji po definiciji kao najveći grad ima i najviše dužnika, Vranje je najzastupljenije na listi najvećih dužnika, što jasno pokkazuje na koji je način ovdašnja privreda nekada poslovala, i kako je stvoren fama o „Švajcarskoj na jugu Srbije“. Srbija je, očigledno, za sve ovdašnje firme fantazmagorični poreski raj, koji ne postoji više nigde na svetu, a koji je omogućio svojim miljenicima da posluju kao u srednjem veku, bez ikakvog izdvajanja za državu, koje je za sve druge i više nego obavezno.

MILIJARDE, AVIONI, KAMIONI

Na spisku najvećih dužnika u Srbiji postoji i objašnjenje o trenutnom stanju firme, gde se objašnjava da li je ona aktivna, u restruktuiranju, u likvidaciji ili slično. Od svih preduzeća jedino „Simpo“ ima specifično objašnjenje svog stanja – „privatizacija i zaključak Vlade“. Mada je i priča o privatizaciji krajnje sumnjiva, tek „zaključak Vlade“ izaziva pozornost. Pravni, politički i svakakav drugi problem predstavljala bi činjenica da je sama Vlada Srbije odobrila jednoj firmi sa svoje teritorrije, ma kako se firma zvala, da ne plaća poreze, zarad verovatno nekakvog opšteg dobra koje bi iz toga moralo da proistekne. No, u „Simpu“ na tu temu nemaju šta da kažu (vidi okvir).

Sve ukupno, vranjska privreda, ili ono što je od nje ostalo, državi duguje na ime poreza nešto preko sedam milijardi dinara (i brojkama 7.000.000.000), od čega na „Simpo“ i zavisne firme otpada čak oko 5,26 milijardi! Ili, ako je lakše, oko 48 miliona evra! Pri tome, vednost „Simpa“ ponuđena na kasnije otkazanom tenderu nije prelazila 22 miliona evra! Ako se zna da je, recimo, poslednji izgrađeni vrtić u Vranju koštao ukupno oko 77 miliona dinara, a renoviranje Gimnazije oko 100 miliona, dolazi se do frapantnog zaključka da je samo za dugove vranjskih firmi ovde moglo da se napravi oko 90 vrtića, 80 Gimnazija ili 40 novih pozorišta! Neko je, naravno, dozvolio ovakvu situaciju, narušavajući sve moralne, poslovne i druge norme.

No, da kobajagi „Simpo“ nije iznad srpske stvarnosti svedoči i naknadna kontrola, koju je nad ovom firmom sprovela Komisija za dodelu državne pomoći, a na zahtev Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Prema saopštenju Komisije, postojala je sumnja da je „Simpo“, uz svu državnu pomoć koju dobija, a koja se ne manifestuje uvek u novcu, nego, recimo, i u mogućnosti poreskog zaduživanja, došao u privilegovan položaj u odnosu na ostale učesnike tržišne utakmice. Samo, iako je ova inicijativa pokrenuta još 2011. godine, javnosti su rezultati ovakve kontrole i dalje nepoznati.

Ništa bolja situacija nije ni sa ostalim vranjskim dužnicima. Prvo, zapaža se da među njima nema privatnih firmi. Iako je Ustavom i zakonima obezbeđena jednakost vlasništva, neke su firme očigledno jednakije od drugih. Neka proba privatnik da makar i jedan jedini dan zakasni sa PDV-om ili nekim drugim porezom, i može odmah da stavi katanac na vrata.  Ali, sa nekima to nije slučaj.

Eto, „Jumko“ se opasno približio milijardi dinara poreskog duga, a još se bori za goli opstanak. Visoko na listi dužnika drži se i „Zavarivač“ tek da nevernicima pokaže koliko je loše poslovala socijalistička privreda, na kojim osnovama je izgrađeno ovdašnje privredno čudo i koliko je bilo realno da sve jednog dana ode do vraga. Sada, taj dan je došao, ali ne samo za one kojima je omogućeno da posluju bez troškova, nego i za samu državu, koja svojim ljubimmcima gleda kroz prste.

Pažljivije gledano, većina imena sa liste dužnika je ili mrtvo, ili klinički mrtvo, ili je na samrtnoj postelji. Mogu mediji da hvale učinjeno u Šik Kuršumliji do neba, to će malo promeniti stvarnost u kojoj, kad bi ovo bila normalna zemlja, ni prodaja svega što ta firma ima ne bi bilo dovoljno da se naplati sve što ta firma duguje državi.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)