Tajna žute zgrade

,

Dejan Stanojević Denzi, taze naprednjak i bivši direktor gradske Direkcije za izgradnju, sa nestrpljenjem očekuje kraj maja, kada bi mogao da se okonča sudski postupak protiv njega na osnovu krivične prijave vezane za naplatu naknade za građevinsko zemljište na kome se sada nalazi poslovni centar kod Doma Vojske

Prijavu protiv Dejana Stanojevića,doskorašnjeg šefa Demokratske stranke Srbije (DSS) u Vranju podnelo je rukovodstvo Direkcije iz perioda 2008.-2012. godine, kada su se na čelu ovog javnog preduzeća nalazile demokrate, a Više javno tužilaštvo u Vranju podiglo je optužnicu protiv Stanojevića, za dela iz peroda 2004 – 2008, dok je on vodio firmu.

Suđenje, koje je počelo januara 2012, biće nastavljeno 29. maja.

– Stanojeviću se stavlja na teret zloupotreba službenog položaja iz člana 359 stav 3 Krivičnog zakona, a za to delo je zaprećena kazna zatvora od dve do 12 godina – kaže portparolka Višeg suda u Vranju Miroslava Ristić.

Njen kolega, sudija na predmetu Saško Aleksandrović, objašnjava da je suđenje u fazi glavnog pretresa.

– Iako su zakoni menjani, Tužilaštvo nije menjalo kvalifikacije dela. Trenutno na predmetu rade dodatni veštaci. Suština je da je cena lokala kojima je isplaćena Direkcija znatno viša od cene koju su kasnije za njih plaćala fizička lica. Ta razllika stavlja se na teret Stanojeviću – kaže sudija Aleksandrović.

Šta u stvarnosti znači ova štura informacija?

ODAKLE DUVA VETAR

Čitava priča nije nova, ali je aktuelizovana Stanojevićevim napuštanjem DSS-a. Oni koji su ostali u toj stranci strašno su ljuti na svog nekadašnjeg šefa, pa su pojedinim novinarima, na konferenciji za štampu zakazanoj drugim povodom, podelili papir na kome se moglo videti mnogo toga vezanog za optužnicu protiv Stanojevića povodom „žute zgrade“ – tržnog centra izgrađenog na sportskom terenu kod Doma Vojske. Šta su do sada čekali ostaje nejasno, jer su svakako znali za ovo i ranije? No i bez toga stvar je iznimno zanimljiva, jer se radi o značajnim parama i značajnim optužbama. Priča svakako otkriva i način na koji se ovde političko ekonomski deluje, način na koji posluju javna preduzeća, ali i stranke, kao produžena ruka svakog posla u ovoj zemlji. Pa, šta se to, ovoga puta, Stanojeviću stavlja na teret?

Karijera Dejana Denzija Stanojevića, koja je za javnost počela 2004. godine, kada je on, saobraćajni inžinjer, preuzeo Diirekciju za izgradnju, praćena je raznim enigmama, od kojih ni jedna nije pohvalna za njega samog. Posebno je bola oči njegova građevinska delatnost, zbog koje je dobio više krivičnih prijava i bio predmet raznih istraga. Treba se setiti buke koja je pratila izgradnju prve zgrade u Brankovoj, kada je Stanojević osumnjičen da je  državnim parama platio projekt koji su na kraju besplatno dobili privatni investitori, inače njegovi drugari. No, to je rešeno, u Stanojevićevu korist. Ili priče oko druge zgrade u okolini Brankove, gde se protiv investitora, „Viga“, bore svi stanari okolnih zgrada, svim silama.

Šta je sporno ovoga puta?

Priča počinje kada Vukota Konatarević kupuje, u zamenu za stanove, teren za male sportove pored Doma Vojske. Na tom prostoru on planira izgradnju poslovnog centra, ali je čitava stvar zaustavljena još u Direkciji, jer tadašnji direktor, pokojni Boško Stoiljković, ne želi da odobri gradnju bez plaćanja nadoknade za gradsko građevinsko zemljište. Sporna je cifra – stotinak hiljada evra. E tu na scenu stupa Stanojević. Odmah po preuzimanju direktorske funkcije 2004. on pokreće inicijativu da se Konatareviću odobri da uređenje zemljišta plati poslovnim prostorom, čim on bude izgrađen. Skupština odobrava ovu kompenzaciju, doduše kao presedan, jer niko pre ni posle toga to nije radio na taj način.

Danas, Stanojević odbija da govori o čitavoj priči, jer je postupak protiv njega u toku, pa ne želi da remeti rad suda.

– Moj advokat me opomenuo da o ovom predmetu ne smem javno da govorim, to bi bilo mešanje u rad suda – kaže Stanojević.

No, umesto njega, govore dokumenta. Direkcija za razvoj Vranja ima svoju Komisiju koja daje procenu vrednosti svega sa čime Direkcija ima posao. No, ovoga puta, kao da su znali da se sprema nešto krupno, stručnjaci Direkcije tražili su dodatno veštačenje. Po jednog veštaka platili su Direkcija i sam Konatarević, pa se nekako došlo do srednjeg rešenja.

KVADRATI, MILIONI, KAMIONI

E sad, oba veštaka, i Slobodan Pavlović u ime Direkcije, i Goran Ristić u ime investitora, pravili su račun PRE izgradnje objekta, dakle dali su cene lokala koji će tek biti napravljeni, ako budu napravljeni uz pridržavanje idejnom rešenju.

Sve u svemu, Ristić je ocenio da bi podrum u „žutoj zgradi“ mogao da košta čak 1.000 evra po kvadratu, suteren 1.200 evra, nivo ulice 1.600 evra, sprat 1.300 evra i potkrovlje 1.100 evra.

Pavlović je ocenio da podrum-suteren može da košta 950 evra po kvadratu, nivo ulice 1.300 evra, sprat 1.150 evra, 2. sprat 1.000 evra i potkrovlje 900 evra.

Kao da su gledali u dva razlličita plana, jer im se „cenovnik“ razlikuje za čitav sprat!

Na kraju, dogovorena i usklađena cena za poslovni prostor u „žutoj zgradi“ je 950 evra za kvadrat podruma, 1.075  evra za suteren, 1.450 evra za nivo ulice, 1.225 evra za sprat i 950 evra za kvadrat potkrovlja.

Ovo rešenje potpisali su Konatarević kao investitor i „izvršioci obračuna“, Petar Jovčić i Dobrivoje Ilić iz Direkcije. Znači, Stanojevićevog potpisa na dokumentu od 8. avgusta 2005. godine nigde nema.

Sve u svemu, Konatarević je Direkciji bio dužan oko osam miliona dinara, na ime uređenja građevinskog zemljišta –dovođenje struje i vode do objekta, asfalt, ulično osvetljenje i slično. Po ceni od 84,5 dinara za evro leta 2005. Godine, on je ostao dužan 94.466 evra. Skupštinskom odlukom Konatareviću je omogućeno da te pare plati poslovnim prostorom, kad ga izgradi, i to lokalom broj 38 u nivou ulice, od 22,66 kvadrata, lokalom broj 90 od 26,40 kvadrata,  i lokalom broj 104 od 25 kvadrata. Sve pomnoženo, Konatarević se obavezao da Direkciji plati poslovnim prostorom po raznim ocenama raznih veštaka vrednim 95.882 evra.

I svi su bili zadovoljni.

Zgrada je brzo napredovala, počela je i prodaja lokala, i sve je bilo OK, bar se tako činilo da jeste. Sumnja se da je nova direktorska postava, kada je juna 2008. godine DS preuzela taj deo vlasti, čula da su lokali u „žutoj zgradi“ kupcima prodavani po značajno, neki kažu i duplo nižim cenama nego što su računati Direkciji, pa novo rukovodstvo tim povodom podnelo krivičnu prijavu protiv Stanojevića, koja je kasnije rezultirala aktuelnim sudskim procesom. No, tadašnji direktor Direkcije Dragan Stojković toga se ne seća.

– Ne mislim da smo tim povodom podneli krivičnu prijavu protiv Stanojevića. Mislim da je ta stvar još na sudu – kaže Stojković.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)