KATARZA

Sinod Srpske pravoslavne crkve (SPC) razrešio je dužnosti vladiku zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavendu. Bio bi ovo gest za svaku pohvalu, samo da je Crkva u obrazloženju navela prave razloge opoziva. Umesto toga, Sinod je u svom saopštenju naveo da prihvata raniji Ljubomirov (svetovno ime) zahtev  za penzionisanje, ili nešto tako, čime je time Crkva  pokazala koliko joj je stalo do pravde, istine i zdravog razuma svojih vernika. Jer, ne bi se reklo da su „časni oci“ baš toliko neobavešteni (iako se opravdano sumnja da im je Koštunica šef političkog krila) pa da ne znaju ono o čemu bruji čitava javnost, ne samo u Srbiji! Naravno, seksualno opredeljenje preosveštenog vladike, njegova je lična stvar i te porive niko mu ne brani da zadovoljava u pauzama svećenja vodice. Problem je, međutim, što je to, izgleda, radio i sa maloletnim bogoslovima, ali i sa onim starijima služeći se ucenama, zloupotrebljavajući bradu i mantiju (obaška raskoš Banskih dvora u Bjeljini)! Uostalom, pune su pravosudne institucije prijava protiv Vasilija. Crkva je ostala nema i posle napisa da su filmići sa Kačavendinim vragolijama došli i do nje, te da su članovi Sinoda pažljivo pratili projekciju (da li su grickali kokice nije poznato). Ali, nije ni zameriti preosveštenima, ovih su ih dana morile druge, mnogo ozbiljnije brige. Kosovo, pogađate, i sporazum potpisan u Briselu. Pa, neće valjda da se u ovom odsudnom času zamlaćuju tamo nekim filmovima i optužbama za seksualno zlostavljanje! Nego će, kako i priliči, da uz terciranje DSS, Bećkovića i klerikalnih organizacija, lamentira nad izdajom. Tako se SPC ponašala i u slučaju optužbi za pedofiliju protiv vladike vranjskog Pahomija pre desetak godina, a mudro ćuti i sada, pošto ga je eparhijski magacioner optužio za devetogodišnje sekusalno maltretiranje, a tužilaštvo na osnovu njegovog iskaza povelo predkrivični postupak. Ćutanje, međutim, nije uvek zlato! Šta je sa katarzom, i pročišćenjem sopstvene duše, šta sa božjim zapovestima? Ovih se dana mnogi meni bliski ljudi čude i pitaju da li je moguće da su dvojica vladika zaista činili to što im se stavlja na dušu! Zašto ne bi bilo moguće? I oni su obični smrtnici, skloni gresima poput ostalih ljudskih stvorova. Nisu, dakle, božji emisari zaduženi da na zemlji sprovode volju svevišnjeg, kakvima pokušavaju da se predstave! Pa čak i da su bliži Bogu od običnih vernika, ne bi smeli da, u odnosu na njih, imaju protekciju kod nadležnih institucija sekularne države! E, tu Crkva, ako joj je zaista stalo do ove Srbije, kao što potencira, treba da stvari konačno nazove pravim imenom, raščisti sa hipokrizijom i otvoreno progovori o mračnim tajnama koje zapravo i nisu tajne.

To se zove katarza. Nikad nije kasno za spasenje duše!