UPOMOĆ!

Eko Taxi Vranje

Razapeti između Farme i pregovora u Briselu, život prolazi mimo nas, izmiče nam kao voda iz dlana. Ne radujemo se malim, običnim stvarima, ali ne dotiču nas ni idiotizam i kretenizacija koji poprimaju oblike epidemije. U ponedeljak prepodne, glasom u kome je bilo mešavine straha i gneva, javila nam se gospođa da nas obavesti o prizoru na koji je naišla kada je pošla po bakaluk, negde na Partizanskom putu blizu škole. Neko je, javlja ona, u komšiluku zapalio živog psa. Leš životinje se još pušio dok je okretala broj redakcije. U prvi mah nismo poverovali; sasvim pogrešno smo pomislili da je teško da postoji umobolnik spreman na tako nešto. Kasnije smo se raspitali i saznali da je ona panika u gospođinom glasu bila sasvim opravdana. Da, taj bolesni čin je uradio naš komšija, rođak, poznanik, naše dete, naš unuk ili učenik. Neko ko živi sa nama, diše isti vazduh, neko ko nam se ljubazno javlja na ulici, koga srećemo u prodavnici ili na stepeništu zgrade. Ukratko, neko ko nije hospitalizovan a tako očigledno mu je pomoć potrebna. Međutim, da’l zbog ovog vremena, plime i oseke (Vranje, ne zaboravimo, uskoro dobija izlaz na more) ili nečeg trećeg, tek protekli dani kao da su bili okidač za ludilo. U noći između petka i subote, neko je u Ulici Petog kongresa, tik pred zgradom lokalne samouprave i policije, redom sekao gume na parkiranim automobilima. U tom, ajde nazovimo ga divljanju, stradala je guma na našem službenom automobilu, ali i na kolima kolege koji živi u toj ulici. Kaže on da je baš u to vreme čuo ludačku dernjavu i vrisku, pomešanu sa topotom koraka. Malko se, kao, šenlučilo! Ne kaže se badava da svaka budala ima svoje veselje, pa tako lokalni mediji javljaju da se neko tokom vikenda zabavljao paleći i lomeći kontejnere kod škola Vule Antić i Radoje Domanović. Iz policije su potvrdili da su dva momka privedena zbog narušavanja javnog reda i mira u noći između nedelje i ponedeljka. Ali, šta dalje sa njima? U normalnijim zemljama od ove, zbog onih koji pale žive životinje, iz čistog hira buše gume na kolima i lome kontejnere (još pod pretpostavkom da se radi o mladim ljudima), digle bi se sve institucije sistema – psiholozi, lekari, socijalni radici, civilni sektor, pedagozi, političari, policija, defektolozi – samo da otkriju korene devijacije i metode izlečenja. Kod nas će sve da se završi na nekoliko novinskih napisa i možda par šamara u policiji. I tako do sledećeg vikenda. A pomoć nam je svima potrebna.





  • Ostavi komentar