Para ima, ali za plate

, ,

Direktor Uroš Trajković nevoljno priznaje da je parama namenjenim za lekove, gaze i zavoje, morao da isplati zarade takozvanim neugovorenim radnicima

„Kupite jugo“, stoji na ulaznim vratima Doma zdravlja u Vranju. Ne, ova poruka nije reklama za prastari Zastavin automobil,  već opomena svim ovdašnjim bolesnicima da je neophodno da sami kupe jednu od varijanti penicilina, ako im je to neophodno u lečenju. Ovo je injekcija sa pozitivne liste, ali nje u vranjskom zdravstvu jednostavno nema. A nema ni sanitetskog materijala, gaze, zavoja, vodice za injekcije, ljudi sami kupuju tablete, špriceve, vatu… Nema ni ozbiljnih lekova, kao što su kortiko steroidi ili citostatici. Kako je do ovoga došlo, i ko je kriv za nastalu situaciju? Po jednima, nema para, po drugima, one se nenamenski troše. Bilo kako bilo, direktor Zdravstvenog centra u Vranju Uroš Trajković za 4. april najavljuje kraj poslednjeg aktuelnog tendera za nabavku lekova, posle čega će, kaže, snabdevanje medikamentima i materijalom u vranjskom zdravstvu biti normalizovano. Da ne bude zabune, ovde se radi isključivo o lekovima koji se koriste u zdravstvenim ustanovama (Bolnici, Domu zdravlja, Hitnoj pomoći…), dok je gradska Apoteka uredno snabdevena lekovima. Sad, kako to da oni imaju para za lekove, a ovi nemaju? I na kraju, kako se preživljava u ovakvoj, stvarno neveseloj situaciji?

ČUVAJTE RAČUN

Novi direktor Doma Zdravlja Nenad Mladenović kaže da se ovde lekari  snalaze onako kako mogu, da probleme rešavaju u hodu.

– Nama ovo nije prvi put da se suočavamo sa nestašicom, i to smo rešili pozajmicom iz gradske Apoteke. Oni nam već drugi put izlaze u susret, određenim količinama penicilina i sanitetskog materijala, što čuvamo gotovo isključivo za Dečiji dispanzer. Vratićemo kada se stanje, nadam se uskoro, normalizuje – kaže direktor Mladenović.

Prema njegovim rečima, nestašica nije preterano jaka, a glavni problem su penicilini, akva, gaze, zavoji i urbazon.

Začudo, smatra se da pacijenti ovom nestašicom nisu preterano oštećeni, bar oni koji imaju para za kombinovanje sa lekovima. Naime, kada neko kupi lek sa pozitivne liste, mora da sačuva fiskalni račun. Iza toga, uz potvrdu iz ZC-a da tog leka stvarno nema u Vranju, pacijent odmah može da refundira pare na blagajni. Ovim čelnici ZC-a hoće da pokažu kako para za lekove ima, a da su problemi na nekom drugom mestu. No, da li je baš tako?   

Najodgovorniji u čitavoj priči je direktor ZC Uroš Trajković, koji opominje da ima više razloga zbog kojih lekova trenutno nema. Kao prvo, on navodi nisku tržišnu cenu pojedinih lekova, kao što je citostatik „petroracil“, zbog čega se „jednostavno ne isplati da se on prodaje u Srbiji, pa ga pacijenti nabavljaju u okruženju“.

– Tu su i finansijske teškoće veledrogerija koje snabdevaju ZC. Zastoj nastaje kada nas neka veledrogerija obavesti da nije u mogućnosti da više radi sa nama. Tada nam treba vremena, najmanje oko mesec dana,  za raspisivanje novog tendera, i u tom periodu dolazi do nestašica – kaže Trajković.

Prema njegovim rečima, pacijenti na kraju ipak nisu oštećeni, jer troškove za svaki lek koji kupe, a imaju fiskalni račun i potvrdu bolničke Apoteke da su morali da ga kupe, mogu naplatiti na blagajni ZC.

Kao i obično, problem je u nedostatku novca, a Trajković tvrdi da je ZC-u samo u ovoj godini Fond za zdravstvo zakinuo čak tri tranše novca koji je inače dužan da redovno prebacuje za normalan rad vranjskog zdravstva.

– Ako pričamo o potrebama ZC, one su mnogo veće nego što je to uopšte sagledano. Ali, nije nam prvi put da se snalazimo pomoću štapa i kanapa, kako bismo obezbedili  adekvatno lečenje građanima. Imamo dnevne probleme sa likvidnošću, ali i stalne probleme sa položajem zdravstva – objašnjava Trajković.

I tako se dolazi na pitanje trošenja novca, i načina na koji se to odvija u vranjskom zdravstvu. Sindikati optužuju Trajkovića da novac za lekove prebacuje na zarade takozvanim neugovorenim radnicima, pa iako o tome niko ne želi da otvoreno govori, protiv direktora ZC figurira i krivična prijava po tom pitanju koja je, prema poslednjim informacijama iz Tužilaštva – „u radu“. Sam Trajković kaže da su ove optužbe „delimično tačne“.

– Ako ne bi bilo lekara van same zgrade Doma zdravlja, a nekome se nešto desi, bilo bi krivo rukovodstvo ZC. Bilo je tragičnih ishoda i u prisustvu po pet lekara, a možete zamisliti kada ne bi bilo lekara, recimo, u Hitnoj? Tu postoji latentno nerazumevanje Fonda i Ministarstva zdravlja. Kada tu nema dogovora, ne može ga biti ni na lokalu, širom Srbije. Eto, ode lekar na specijalizaciju, ko će pokriti njegovih 1.500 pacijenata? Ili da vratimo te ljude kućama, ili da nenamenski trošimo sredstva?! Sa tom dilemom suočava se čitava Srbija. Ali, mi moramo da pružimo ljudima adekvatnu zdravstvenu zaštitu, tako da dileme zapravo i nema – kaže Trajković, opominjući da zbog te situacije u zdravstvu u Srbiji radi čak 25.000 „neugovorenih“ radnika.

NIKO NEĆE DA RADI BEZ PARA

I tako se ponovo dolazi na teren nenamenskog trošenja para, koje i sam Trajković nevoljno priznaje. Da se sredstva za lekove nenamenski troše potvrđuje i Dragoslav Nedeljković, direktor vranjske filaijale Fonda za zdravstveno osiguranje (Fond),. Prema njegovim rečima, takva situacija traje već tri godine. Na primer, od sto odsto sredstava namenjenih kupovini lekova u ZC, u tom periodu je čak 40 odsto potrošeno na neugovorene radnike. Finansijska rupa koja je tako nastala, a koja je prema nekim informacijama iz sindikalnih organizacija ZC duboka oko 200 miliona dinara, sada je prevaljena na javni dug. Za toliko je para, naime, ZC u minusu prema dobavljačima lekova.

– Zato se javlja problem da određeni dobavljači jednostavno ne mogu više da rade bez novca. Ali, sa druge strane, ZC je dobio do dinara novac koji je predviđen za nabavku lekova i sanitetskog materijala. Čak dve kontrole su jasno ustanovile nenamensko trošenje sredstava, ali to više nije posao za Fond – kaže Nedeljković, uz tvrdnju da ustanova na čijem je čelu nikakvu krivičnu prijavu protiv Trajkovića nije podnela – kaže Nedeljković.

E sad, neminovno je došlo do otvorenog sukoba između Nedeljkovića i Trajkovića, koji je, priča se, uz pomoć posrednika nekako prevaziđen, pa sada oba direktora zajedno rade na traženju izlaza iz čitave situacije. Problem je malo širi, i leži u činjenici da se dešava u zemlji Srbiji.

Prema saznanjima „Vranjskih“, u Ministarstvu zdravlja postoji komisija koja odbrava zapošljavanje radnika na određeno vreme, do povratka zaposlenog na radno mesto. Dakle, kada neko ode na specijalizaciju, on prima platu kao da radi, pa Ministarstvo mora da odobri zapošljavanje novog radnika, sa novom platom. Isti je slučaj kad neko postane političar, ili ode na bolovanje. Ali, ta komisija, prema informacijama „Vranjskih“, nije se sastajala dve godine.

– Bez odluke Komisije Nedeljković ne priznaje stvaran problem i ne prebacuje pare za neugovorene radnike. Sa druge strane, Trajković koristi situaciju da pored suvog gori i sirovo, pa onda zapošljava sve što stigne, a na kontu odsustva kontrole – kaže izvor „Vranjskih“ dobro upućen u čitavu priču.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)