Ponovo radi gimnazija

, ,

Malo je ustanova u Vranju koje se mogu pohvaliti vekom postojanja, tradicijom i istorijom koja ovde beleži svoje zlatne stranice. Veliki je i značajan ovo dan za naš grad

Nakon dve godine nestrpljivog čekanja učenika i profesora, ali i građana Vranja, zgrada Gimnazije ponovo je otvorena nakon detaljne rekonstrukcije. Na dan rođenja našeg čika Bore, 23. marta, Ministar prosvete Žarko Obradović i gradonačelnik Zoran Antić presekli su crvenu traku na ulazu vranjske kolevke obrazovanja.

Nekoliko sati pre otvaranja, zakazanog za 13 sati, zgrada Gimnazije bila je pod opsadom sadašnjih i bivših đaka, profesora, političara, novinara i ostalih koji su sa velikim ushićenjem čekali da vide da li je zgrada zasijala i iznutra, šta se to za dve godine uradilo i da li je silno probijanje rokova vredelo. Sudeći po stepenu oduševljenja, jeste.

Zgrada je iznutra rekonstruisana do neprepoznatljivosti, izgrađene su centralne stepenice koje vode ka drugom spratu i impozantnoj svečanoj sali sa mini pozornicom, svi hodnici su uređeni, zamenjena je stolarija, učionice i nastavnička kancelarija su kompletno opremljene.

Do sada je u rekonstrukciju uloženo oko 100 miliona dinara – 75 miliona od Ministarstva regionalnog razvoja i 25 miliona od lokalne samouprave.

DRAGAN ILIĆ, DIREKTOR
RADOVI TEK PREDSTOJE
Kakve su reakcije učenika?
– Iznenađen sam stepenom oduševljenja, svi su mišljenja da je ambijent elegantan i škola funkcionalnija. Ranije je bila tužna i ružna. Ambijent u kome boravimo je takođe deo našeg uspeha. Nije mala stvar kada mladim ljudima punim snage obezbedite prijatan prostor za učenje, motivacija je tada na mnogo većem nivou. Sada imaju dosta mogućnosti za intelektualni napredak i realizaciju brojnih ideja. Moram da napomenem da će za eventualno narušavanje školske imovine kazne biti u velikoj meri rigoroznije.
Šta je još ostalo da se uradi?
– Dosadašnja rekonstrukcija obuhvatila je krovnu konstrukciju, spoljašnju fasadu, kompletan enterijer, zamenu podova, dogradnju stepeništa i poslednjeg sprata, nove sanitarne čvorove, adaptaciju vodovodne i kanalizacione mreže, električne i mrežne instalacije, video nadzor i protivpožarnu zaštitu. Međutim, nije bilo dovoljno novca za uređenje podrumskih prostorija, a ostala je i dogradnja na zapadnoj i istočnoj strani škole.  Sledeći korak je i uređenje Infoteke i biblioteke. U planu je i uređenje prostora imeđu Gimnazije i Učiteljskog fakulteta, gde bi trebalo da se nalazi tzv. otvoreni amfiteatar.

U svečanoj sali se velikom broju zvanica obratio direktor škole Dragan Ilić, ističući značaj ove obrazovne institucije:

– U školama kruži duh svakoga od nas i velika je čast imati priliku ulaska i izlaska iz ove škole koja je iznedrila veliki broj intelektualaca i uspešnih ljudi. – poručio je Ilić.

Dodao je da je za uspeh neophodno negovanje porekla i stremljenje ka evropskom obrazovanju.

– Malo je ustanova u Vranju koje se mogu pohvaliti vekom postojanja, tradicijom i istorijom koja ovde beleži svoje zlatne stranice. Veliki je i značajan ovo dan za naš grad. – istakao je na svečanoj akademiji gradonačelnik Zoran Antić, dodajući da ova ustanova od samog početka ima plemenitu misiju i da Gimnaziji svi dugujemo.

Prisutnima se obratio i ministar prosvete Žarko Obradović rečima da je vranjska Gimnazija simbol kvaliteta ne samo u ovim krajevima, već u celoj Srbiji.

– Svi budući studenti iz ove ustanove shvatiće koju školu su završili kada u daljem obrazovanju budu dobro znali odgovore na mnoga pitanja koja će im biti postavljana.

Dodao je da je obrazovanje najveći i nepresušan resurs svake države i da se investiranje u obrazovanje uvek isplati.

Nakon pozdravnih govora, svečanu akademiju ulepšao je gimnazijski hor i orkestar, a dodeljene su zahvalnice svima koji su pomogli rekonstrukciju.

Djaci, oduševljeni novim izgledom zgrade, će u narednom periodu, dok u potpunosti ne bude završena ići u dve smene. U ponedeljak su i zvanično zauzeli mesta u novim školskim klupama. Učenica druge godine, Marija Milanov, budući filolog, potvrdila je da učenici sada imaju više interesovanja za rad:

– Primetno je da smo svi motivisaniji nego ranije i profesori očekuju dobre rezultate. Iako su nas u školama gde smo do sada boravili lepo dočekali, jedva smo čekali da se vratimo ovde. Sada smo na svom terenu i sve je lakše, više se ne osećamo kao stranci.

ISTORIJA
Gimnazija je osnovana aktom ministarstva kneževine Srbije 8. avgusta 1881. godine, četiri godine nakon što je Vranje oslobođeno od Turaka. Cilj je bio da Vranje dobije osmorazrednu gimnaziju, ali nije odmah ostvaren. U početku je gimnazija imala dva razreda i bila je smeštena u zgradi današnjeg Narodnog muzeja. Kasnije je proširena na četiri razreda. Prvi direktor gimnazije je bio Djorđe Nicić koji je u Vranje došao iz Negotina. Gimnazija se prvobitno zvala Nemanjina gimnazija, ali su je svi đaci zvali Vranjska gimnazija. Granica gimnazijske oblasti sezala je do Gnjilana, Kumanova, Skoplja, a među učenicima je bilo i učenika iz Crne Gore, Bosne i Austougarske. Pri prelasku u dvadeseti vek, škola je imala jaku kadrovsku strukturu, jer su mnogi učeni ljudi iz Srbije radili u njoj: Jaša Prodanović, Radoje Domanović, Milivoje Simić, Ljuba Davidović, Ilija Vukićević, Svetislav Simić i dr. Najpoznatiji đaci koji su pohađali gimnaziju su Bora Stanković, Djorđe Tasić, Jovan Hadživasiljević, Kosta Todorović, Miodrag Ibrovac i dr. Godine 1959. Gimnazija dobija naziv Gimnazija „Bora Stanković“.

GRAD RASPISAO KONKURS ZA PROJEKTE IZ OBLASTI KULTURE

Šansa za kreativne

Gradsko veće raspisalo je Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti kulture, za šta je obezbeđeno četiri miliona dinara. Maksimalni iznos odobrenih sredstava po projektu ne može preći 300.000 dinara.

Pri odabiru će posebna pažnja biti usmerena ka projektima  koji doprinose razvoju kulture, promovišu  multikulturalizam i interkulturalni dijalog i doprinose kulturnoj saradnji i umetničkoj  razmeni u zemlji i inostranstvu. Ostali kriterijumi, pored kvaliteta kao osnovnog, za vrednovanje projektnog predloga, su: inovativnost, kontinuitet i održivost, sufinansiranje, partnerstvo i uključivanje društveno osetljivih grupa kao što su  žene, deca, osobe sa invaliditetom, nacionalne manjine. Prijave se podnose do 28. marta  i trajaće  mesec dana. Krajnji rok za realizaciju projekta je  31. decembar 2013. godine. Pravo  učešća  na konkursu imaju pojedinci, udruženja građana i neformalne grupe sa teritorije grada Vranja.

DRAGO KEKANOVIĆ DOBITNIK BORINE NAGRADE

Odluku da nagrada koju 47. put dodeljuje Književna zajednica “Borisav Stanković“ pripadne zagrebačkom piscu Dragu Kekanoviću za roman „Veprovo srce“ doneo je žiri u sastavu dr Aleksandar Jovanović (predsednik) i članovi, dr Milo Lompar i dr Goran Maksimović.

U osnovi nagrađenog romana, koji je izdala Srpska književna zadruga, je priča o tragičnoj sudbini slavonskih Srba izglobljenih iz svog zavičaja, lišenih najosnovnije tačke oslonca i vođenih sudbinom koja im je uskratila sve.

– U njihovim životima sećanje i priča o onome što je bilo, a čega više nema, postaju jedino uporište. Tako gledano, Kekanovićev roman jeste povest i priča o pripovedanju i lep doprinos modernoj srpskoj književnoj tradiciji. – objasnio je žiri.

U sklopu Borine nedelje u četvrtak (28. Mart) biće uručene nagrade na konkursu za najbolju priču i pesmu u konkurenciji učenika i studenata, a zatim će književni kritičar Mileta Aćimović, u prisustvu autora, predstaviti roman „Veliki rat“ Aleksandra Gatalice, koji je ovogodišnji dobitnik NIN-ove nagrade.

Borina nedelja će 29. marta biti zatvorena svečanim uručivanjem nagrade i književnom večeri posvećenoj dobitniku i njegovom romanu.