Podlo, drsko i bezobrazno

Ponoviću kratko ono što sam više puta do sada rekao: ja sam u politiku ušao bogat. Imam firmu sa 150 radnika; vozim se svojim automobilom; sam plaćam benzin, telefon i snosim sve svoje troškove. Stajković to zna, ali on ostaje dosledan svom sitnom i bednom poimanji politike

– Političke i druge stavovove koje je u prošlom broju „Vranjskih“ izneo Slavoljub Stajković, predsednik OO DS Surdulice, normalan čovek, iole upućen i političke i društvene tokove, sa gnušanjem mora da odbije. Odlučio sam da odgovorim na nekoliko njegovih laži i insinuacija, ne toliko zbog građana Surdulice, koji su u njemu davno prepoznali istrošenu političku ličnost, koliko zbog čitalaca „Vranjskih“ širom Srbije, koji o Surdulici treba da imaju drukčiju sliku. U ovoj polemici ću istaći neke njegove konstatacije i pokušati da argumentima odgovorim na ono za šta naš narod kaže „što je babi milo, to joj se i snilo“.

Dokazani privrednik: Takva konstatacija u uvodu intervjua u cenjenim novinama „Vranjskim“, za Slavoljuba Stajkovića jednostavno ne može da stoji. Zašto? Po isteku poslaničkog mandata, normalno je bilo da se, kao dokazani privrednik, vrati u firmu u kojoj se dokazao. Vidite, on se tamo nije vratio, jer mu nije bilo mesta.

Kleveta: Ja sam davno za „Vranjske“ izjavio da je on u nekim sumnjivim poslovima u svojoj bivšoj firmi uzimao proviziju. Stajković me je zbog toga tužio. Kakav je epilog sudskog spora? Posle svih rasprava i izvedenih dokaza, drugostepeni sud je doneo izvršno rešenje kojim sam ja oslobodjen te navodne klevete. Postavlja se pitanje, kakav je to ugledni privrednik koji se u poslovima ugradjuje proviziom?

Gde se Stajković vratio? Gde sada radi: Kako su mu u „Knaufu“ bila zatvorena vrata, on sada radi u Vladičinom Hanu u „Elektrodistribuciji“. Ja želim da vas zamolim da odete u njegovu novu firmu, da vidite i da slikate kako izgleda radno mesto dokazanog privrednika. Slikajte i pokažite čitaocima.

Istinski politički lider: Takođe u uvodu intervjua stoji ocena o njemu, kao istinskom demokrati i političkom lideru. Takva ocena jednostavno nema utemeljenje u političkoj praksi Surdulice. I ne samo u praksi već u svakodnevnom životu, jer sam siguran da na sledećim lokalnim izborima ni njegovi roditelji neće glasati za njega.

Surdulicom vladaju tajkuni: Kada Slavoljub Stajković tako nešto kaže, onda običan čovek, čitalac, slušalac gledalac… stvarno ne zna šta bi rekao. Ja zato pitam ko je on danas, koji je on faktor da piše, polemiše i ocenjuje politički i društveni život u Surdulici, okrugu i Srbiji. Smešno do bola.

Surdulicom ne vlada SPS već interesna grupa: Ponoviću kratko ono što sam više puta do sada rekao: ja sam u politiku ušao bogat. Imam firmu sa 150 radnika; vozim se svojim automobilom; sam plaćam benzin, telefon i snosim sve svoje troškove. Stajković to zna, ali on ostaje dosledan svom sitnom i bednom poimanji politike.

U Surdulici je svaka treća diploma kupljena: Zaista ne znam na koga on misli, ali želim da barem njemu umirim savest. Novica Tončev je bio odličan đak u srednjoj školi. Bio je treći iz matematike. Završio je državni građevinski fakultet sa prosečnom ocenom većom od „devet“. Potom je upisao magistraturu, pa onda doktorske studije. Do sada je dao osam, a ostala su mu još dva ispita do doktorata na Gradjevinskom fakultetu u Nišu.

ZA SPS GLASAJU kriminalne strukture: Glupostima i kvalifikacijama Stajković vređa građane Surdulice, članove i simpatizere SPS. To je podlo i prljavo. Moram zato da podsetim da su građani na poslednjim lokalnim izborima, od 12.000 glasova, 9.500 dali listi „SPS Novica Tončev“. Zahvaljujući tako ubedljivom izboprnom rezultau, koji je najveći u Srbiji, građani su od 35 odborničkih mandata, 27 poverili listi koju sam ja predvodio.

Lista DS na lokalnim izborima prošla sjajno: Takva ocena ne da nije fer i korektna, već drska i bezobrazna. Njegovoj, demokratskoj listi građani Surdulice su, od 12.000 dali valjda nekih 1.000 glasova. A Stajković, taj politički lider, od sramote ni do danas nije došao da podigne odborničko rešenje, pa demokrate u SO, umesto sa četiri, rade sa tri odbornika.

Funkcioneri lokalne vlasti ne mogu da izađu pred građane: To jednostavno nije tačno. Moji saradnici i ja smo svaki dan izloženi sudu građana. Ja sam svaki dan sa njima: u opštini, na ulici, u kafiću… komuniciramo svakodnevno, u hodu rešavamo probleme. A gde je Stajković? Je li on sa građanima, sa biračima? Jeste! Ali kako – pobegao je u Vladičen Han pa otuda daljinski komunicira sa biračima.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)