, 
Matematički problemi, jednačine i nejednačine, razlomci i koreni, za nju su zabava. Jovana se sa republičkog takmičenja iz matematike vratila sa osvojenim drugim mestom
Na prvi pogled sasvim obična petnaestogodišnjakinja, okružena društvom, nasmejana, zabavna i duhovita. Pravi dokaz da dobar matematičar i dobar đak uopšte, ne mora pod obavezno da bude bubalica i štreber, neko koga ništa drugo ne zanima. Jovana rado govori o svojim uspesima na raznim takmičenjima ( fizika, srpski jezik ) ali posebnu važnost daje drugom mestu na republičkom takmičenju.
– Nije bilo mnogo teško. U Beogradu smo proveli tri dana, dobro se zabavili, šetali i družili. Kad vidim zadatke pred sobom, onda sve nekako ide samo od sebe- prepričava Jovana utiske sa takmičenja koje je okupilo najbolje matematičare iz srednjih škola Srbije.
TAČNO I JEDNOSTAVNO
Da bi došla do Beograda, Jovana je morala da pobedi najpre na Opštinskom, a zatim I na Okružnom takmičenju.
Ma koliko patetično zvuči, Jovana stvarno ostavlja utisak skromne i jednostavne devojke. Izražava se vrlo tačno i jednostavno, ne koristi poštapalice i fraze, svaka peta reč joj nije „znači“, „pazi“, „smor“, „bleja“…, naprotiv, ona ima šta da kaže.
Za nju su zadaci izazov, kaže da se uz matematiku zabavlja i opušta i da joj učenje nije veliki problem. Malo više truda ulaže kada se sprema za takmičenja, ali tu je profesorka koja sa njom radi pa sve prođe bez puno muke.
– Matematika je za mene zabava, težak zadatak je samo povod za bolju zabavu – kaže Jovana.
Slobodno vreme provodi sa društvom, voli sport, šetnju i muziku a kao i sve njene vršnjakinje, i ona je slaba na šoping.
PROFESORKA STANIJA IVANOV
REŠENjE UVEK POSTOJI
Prema rečima profesorke matematike Stanije Ivanov, Jovani je trijumf izmakao za dlaku,.
– Jednostavno, to je bio jedan od zadataka koji nije rađen u pripremama pa ju je zbunio, ali ona je sjajan matematičar i nema matematičkog problema za koji ona ne može da nađe rešenje – kaže profesorka.
Profesorka Stanija sa toliko ushićenja govori o svojim talentovanim ali i onim đacima kojima matematika baš i ne ide da se čini kao da je tek na početku karijere, iako je zapravo blizu penzije. Šteta je, priča nam ona, što u obrazovnom sistemu nema više prostora za najbolje. Profesori su ograničeni obavezom da se podjednako posvete svim učenicima iz razreda a za posebne, ako se stigne.
Koliki je hendikep učenika iz unutrašnjosti to što pola dana provedu putujući do prestonice, odlazeći na svako takmičenje, suvišno je komentarisati. Mnogi hanski gimnazijalci koji su razgovarali sa nama kažu da su jedino sa školom bili u Beogradu. Neki nikada! Uspesi učenika iz malih mesta po ko zna koji put aktuelizuju i pokreću lavinu pitanja na koja nema odgovora. Da li pamet u Vladičinom Hanu vredi isto koliko u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu? Imaju li opština ili škola prostora u budžetu da ovakvu vanserijsku decu nagrade, podrže i motivišu na dalji rad, pokazujući i njima ali i sredini da se isplati biti najbolji?
Direktor gimnazije „Jovan Skerlić“, koju Jovana pohađa kao učenica drugog razreda, kaže da škola i obrazovni sistem uopšte, isključivo kroz učeničke stipendije mogu da finansijski nagrade najbolje učenike.
– Mi smo ponosni na njih. Naša škola je kadrovski jaka, ma koliko da zvuči neskromno, tvrdim da imamo odlične profesore. I uslovi u školi su podignuti na visok nivo. Kabineti su dobro opremljeni, pa ko hoće ima gde i s kim da uči i radi na sebi. Sva sreća pa nam opština svake godine omogući da predložimo najbolje učenike koji dobiju Vidovdanske nagrade- kaže direktor Ivica Marković.
DALEKO JE BEOGRAD
Svi učenici koji postignu visoke rezultate na takmičenjima iz naučnih ali i sportskih disciplina, biće kandidovani za novčane nagrade koje u okviru Vidovdanskih svečanosti dodeljuje Opština Vladičin Han. To je, iako nezanemarljiv, jedini način da ova deca dobiju nešto više od svog džeparac. Kako su nam dobitnici nagrada iz prethodnih godine rekli, te pare odu na kupovinu nekih knjiga, možda za popravku kompjutera, da se plati internet ( roditelji odavno ne rade ) i možda ostane za neki izlazak.
– Putovanje? Teško! Rado bih obišao neku od zemalja u region, ali sve i da mi visina novčane nagrade pokrije troškove, ima toliko prečih a neophodnih stvari na koje odu pare. Veliki je problem što naši roditelji nemaju posao i to nas strašno opterećuje – priča nam učenik trećeg razreda koji je poseban u oblasti informatike i programerstva.
Gimnazija „Jovan Skerlić“ u Hanu, svake godine upiše po 120 učenika. Jovanin uspeh je samo jedna od brojnih referenci škole koja postoji od 1964. godine i važi za jednu od najboljih na jugu Srbije. U prilog tome govori i podatak da su maturanti gimnazije uvek visoko rangirani prilikom upisivanja fakulteta a iz prošle generacije blizu 90 odsto njih je uspelo da upiše željeni fakultet ili višu školu.
Krajem prošle školske godine, u žižu iteresovanja su dospeli zbog incidenta u kome je jedan učenik, zbog zaključene negativne ocene, fizički napao profesorku matematike Dikicu Ilić, pritom joj polomivši kuk. Profesorka Ilić je još uvek na oporavku a ovaj događaj je pokazao kako je lako da problematično ponašanje i nasilje dospeju u žižu interesovanja. Tih dana, sve televizije i novine su brujale o tome, poništavajući sve uspehe i rejting koji ova škola decenijama unazad gradi. Matematičarka Jovana Petković i njoj slični, zaslužuju da se i za njih čuje.
Matematika je za mene zabava, težak zadatak je samo povod za bolju zabavu.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.