Na kraju puta

Pred predsednikom kompanije su dva puta: oslanjanje na državu ili pronalaženje strateškog partnera. Da li, međutim, Tomić, čovek od 76 leta, razmišlja o mirnom penzionerskom životu

Dva su pravca delovanje Dragomira Dragana Tomića, tvorca i čuvara kompanije Simpo na njen 50. rođendan. U jednom, on se i dalje naslanja na državu i sa njom pravi „new deal“, novi master plan samoodržanja, dok na drugoj grčevito traži strateškoj partnera za spas kompanije i očuvanje projekta kojem je posvetio život. O trećoj mogućnosti, da se povuče u penziju, trenutno izgleda ne razmišlja, dok je za većinu vranjskih političara on personifikacija kompanije. Tomić lično, on ima dva problema – prvi je veoma težak položaj u kome se „Simpo“ nalazi, zajedno sa državom koju personifikuje na ovim prostorima, a drugi su godine koje ga polako sustižu. On je, naime, rođen 1937. godine, tako da danas ima 76 godina. Ali, ova pitanja kao da se u „Simpu“, ali ni u Vranju, nikako ne postavljaju. Tomić ovde važi za nedodirljivog Boga, koji će trajati večno, a sa njim i njegovo životno delo. Dokaz za ovakvu tvrdnju svakako je pisana reakcija na tekst u prošlom broju Vranjskih (Velin i Dragomir, jedna karijera), u kojoj načelnik Okruga i jedna od „Simpovih“ perjanica Budimir Mihajlović kaže da autori „Vranjskih“, kada pišu o Tomiću, „imaju za cilj poništavanje jedne sjajne privredne karijere“, uz ljutito pitanje: po čijem li to nalogu?

KOMUNISTIČKA SVEST

Komunistička svest ovde ostavlja jasan trag: ako neko misli, on to ne radi džabe, nego u najmanju ruku po nečijem nalogu, ako već ne za velike pare. Aksiom je: za male pare ovde nema šta da se misli. A kako neprijatelj nikada ne spava, verovatno je naloga mnogo, pa se samo postavlja pitanje koji je od nalogodavaca sada došao na red.

– Autor u većem delu teksta o „Simpu“ i sadašnjoj ulozi Dragana Tomića nije u pravu. Istina je samo jedna – „Simpo“ samo sa Draganom Tomićem ima šanse da prebrodi teškoće. Bez Dragana Tomića nema šanse, i to odmah – piše Budimir Mihajlović.

Iz ovog kratkog zapažanja izvlači se zaključak da je Tomić garant opstanka „Simpa“, i samo sa njim na čelu nešto na spasu firme može da se uradi. I to firme koja bi bez njega umrla „odmah“. Ali, Tomić se nalazi na čelu jedne praktično privatne kompanije, koja svojim akcionarima (vidi ovir) do danas dinara prihoda nije isplatila. Opet, radnici ga vole do obožavanja, a njegovi saradnici, kao Mihajlović, smatraju da bez njega nema oporavka, ma koliko lično bio odgovoran za stanje u kome se firma mora zbog nečega oporavljati. A da je Tomić lično odgovoran kako za uspehe, tako i za neuspehe firme, u to valjda više sumnje nema. Pa kako sad to, ništa u „Simpu“ ne valja, firma je pred potpunim krahom, a Tomić je i dalje ne samo dobar, nego bogom dan?

O tome da li Tomić treba da ostane na čelu kompanije poslednju reč treba da kažu akcionari „Simpa“, ocenjuje ekonomski novinar i urednik u Novom magazinu Miša Brkić.

– Ako je njima dobar, neka ih vodi i dalje. Ako ga žele na čelu iako ne isplaćuje dividende, onda je to problem akcionara. Tomić je dobar jer ima političke veze, i kad god su mu potrebne pare, on se nasloni na državnu kasu. I tako će biti sve dok su mu političke akcije dobre, a dobre su. Fabrika, dakle, ne pravi profit, a država to pokriva. I sve dok bude tako, Tomić će ostati. Isto se radi i sa Fiatom, Jatom, i to je problem koji guši Srbiju – ocenjuje Brkić.

Da Tomić ima podršku i poverenje radnika, što je najvažnije u čitavoj priči, smatra i gradonačelnik Zoran Antić. I on šansu vidi u podmlađivanju menadžmenta „Simpa“, koje bi ipak služilo samo kao ispomoć Tomiću.

– Tomić ima odlične odnose i sa vladom i sa predsednikom države, i mislim da je na tim državnim organima prošao plan za očuvanje „Simpa“. Moja osnovna ideja je da spas za Vranje leži u očuvanju i revitalizaciji postojećih kapaciteta, među kojima je i „Simpo“, a strane investicije su dobrodošle, ali ne moraju biti presudne ukoliko uspemo da podignemo na noge postojeće kapacitete – kaže Antić.

OD BORISA DO TOME

E sad, lepo je ta revitalizacija i to očuvanje, ali, kako doći na zelenu granu, kada je krah tako blizu, (reče Mihajlović: odmah) a „Ikea“ tako daleko? Naravno, u pomoć će priteći država, kao i uvek do sada. Nije samo Tadić bio zaljubljen u Tomića do granice da od njega traži dozvolu da dože na jug zemlje, ima još zaljubljenika u Predsednikov lik i delo. Poslednji je primer Tomislava Nikolića, koji je prisustvovao jednom od silnih otvaranja iste fabrike u Bujanovcu, i glasno pričao o tome da će Srbija na svaki način pomoći svom „Simpu“. E, sada je izgleda došlo vreme da se to obećanje i ostvari.

Narodni poslanik i lider vranjskog SNS-a Dragan Nikolić kaže da Dragan Tomić mora da ostane na čelu „Simpa“ sve dok to upravljačke strukture i radnici kompanije žele, ili dok on sam ne odluči da se povuče, iz očiglednih razloga. 

– On uživa nepodeljenu podršku i radnika i menadžmenta. Iz ličnih kontakata poslednjih sedam meseci tvrdim da se on nalazi u zadivljujućoj fizičkoj i mentalnoj svežini. Ima i borbeni duh i želju da se „Simpu“ pomogne na svaki način. „Simpo“ je njegovo dete, i verujem da će on i dalje živeti za „Simpo“ – kaže Nikolić.

Prema njegovim rečima, u toku su razgovori da država pomogne „Simpu“ da podigne još jedan srednje visok kredit, u transakciji u kojoj država neće biti žirant, nego samo garant nekoj od poslovnih banaka da je „Simpo“ sposoban da taj kredit, neophodan za tekuću likvidnost, na kraju i vrati.

– Nije reč o finansijskoj garanciji, jer će dužnik biti „Simpo“. I mislim da postoji dobra volja da se taj posao odradi. „Simpu“ se jednostavno mora pomoći da preživi do strateškog parterstva – ocenjuje Nikolić.

Sa svoje strane, Miša Brkić na ovakve najave kaže da se na sličnim primerima najbolje vidi sistem koji je u prethodnih deset godina, od kako ga vodi Mlađan Dinkić, opustošio privredu Srbije.

– Nije pitanje da li Tomić treba da ode, nego je pitanje opstanka političke garniture u Beogradu koja ga podržava. Akcionari će ga ovako držati, jer im on završava posao. Intervencionistički pristup Mlađana Dinkića očigledno je neuspešan, i takav će i ostati. Da država sada podržavi „Simpo“, svi bi u Vranju bili zadovoljni. Pa kad nešto ne ide, onda pred vladu, da nađe nove pare – kaže Brkić.

Prema njegovoj oceni, ljudi se u Vranju na kraju ponašaju racionalno, jer država šalje signal „ne bojte se, mi ćemo vas svakako spasiti“.

– Ljude to uljuljkuje, i niko neće da vidi da to tako jednostavno ne može. A kada pukne, čuće se nadaleko – kaže Brkić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)