Dolaze nam bolji dani

Ključ uspešnijeg privrednog, a to znači i ukupnog ekonomskom razvoja je u politici. Imajući u vidu da je politička situacija sve stabilnija, da će se uskoro na obostrano zadovoljstvo okončati razgovori Beograda i Prištine, ja sam optimista. Utisak je utoliko jači ako se ima u vidu da opština Bujanovac uživa ogromnu podršku svih međunarodnih subjekata, Vlade i vladinih institucija u Beogradu

U organizaciji Koordinacionog tela za Bujanovac, Preševo i Medveđu i Privredne komore Srbije, 25. aprila će u Beogradu biti održan „Sajam investicionih potencijala“ ove tri opštine. Biće to svojevrsna prezentacija proizvodnih, preradjivačkih i uslužnih potencijala i ogledalo spremnosti privrednih subjekata iz ove tri opštine da se uhvate u koštac sa izazovima vremena.

– Na žalost, privredna situacija u Bujanovcu nije dobra. Teši nas samo činjenica da ništa bolja nije ni u celoj Srbiji, zbog čega smo krenuli u ovu, rekao bih, novu ideju, koja je osmišljena u Koordinacionom telu, a podržana od strane Privredne komore Srbije. Njen osnovni cilj jeste da se privredni subjekti iz ove tri opštine, sa svim svojim manama i vrlinama, predstave srpskom tržištu. Ali, da se razumemo, ovo nije sajam robe i proizvioda – to je slikom i rečju prezentacija naših potencijala, naših kapaciteta, vizija naših pogleda i prohteva tržišnog ambijenta danas – kaže na početku razgovora prvi čovek Bujanovca.

PROFIL:
Nagip Arifi je rođen 1961. godine u selu Veliki Trnovac gde je završio osnovnu školu, a gimnaziju u Bujanovcu. Na pravnom fakultetu u Prištini diplomirao je juna 1984. godine. Na Medjunarodnom univerzitetu u Strugi, magistrirao je 2010. a doktorirao na Univerzitetu u Novom Pazaru 2012. godine.
Radnu karijeru je započeo 1985. goddine, na mestu stručnog saradnika, a potom i sekretara Zavoda za zapošljavanje u Bujanovcu. Na prvim višestranačkim izborima, 28. jula 2002. godine, voljom gradjana, izabran je za prvog predsednika Opštine iz redova Albanaca. Na toj dužnosti je ostao do maja 2008. Godine. U leto 2011. godine, na iznenadjenje mnogih, Arifi okreće leđa Rizi Halimuju i osniva Demokratsku partiju. Sa njom je maja prošle godine ubedlivo pobedio na lokalnim izborima osvojivši 12 mandata u parlamentu sa 41 mestom. Takodje je, na iznenađenje svih, formirao lokalnu vlast sasrpskim listama, a sve tri albanske partije poslao u opoziciju.Oženjen je i otac dvoje dece.

MAKEDONIJA I KOSOVO

VRANjSKE: Nije, dakle, reč o klasičnom sajmu već jednom, nazovimo ga, markentiškom činu?

ARIFI: Tako je. Očekujemo da se  predstave i neke kompanaije sa kojima želimo uspostaviti saradnju. Tokom prezentacije biće održana i jedna konferencija i debata, na kojoj će, pored organizatora, učestvovati nekoliko ambasadora velikih zapadnih zemalja, predstavnici velikih medjunarodnih organizacija i nekoliko kompanija.

Rekoste, to je ideja Koordinacionog tela, dakle predsednika Zorana Stankovića?

– Jeste i mislim da je to dobro. Koordinaciono telo, kao organ Vlade, ima obavezu da tako nešto i osmisli. Sve se to događa pod okriljem Privredne komore, dakle jedne velike privredne asocijacije, što je garant da cela ideja mora dati razultat. Jer, u odnosu na naše skromne i mogućnosti i kapacitete, tržišta Beograda, Vojvodine i cele Srbije, za nas su megalomani sa kojima je izazov raditi.

To su, gospodine Arifi, značajne novosti koje će bez sumnje dati rezultate?

– Znate, krajnje je vreme da od sveta nešto da naučimo: prošlost ne treba zaboraviti, ali se budućnost ne može graditi na osnovu onoga što je bilo. Nama je na ekonomskom planu potrebno i mnogo više od toga, potrebno nam je otvoreno tržište i prema Srbiji, i prema Makedoniji i prema Kosovu. Zahvaljujući ovako intenzivnim razgovorima izmedju Beograda i Prištine, a idući u susret rešenju koje će pozdraviti građani i Srbije i Kosova, mi smo napravili više privrednih kontakata sa prištinskim institucijama. Radimo na tome da se ubrza protok robe u oba pravca. To ćemo isto učiniti u aprilu, kada ćemo zarad istog cilja boraviti u Tirani.

Koje su to robe i proizvodi koje Bujanovac nudi tržištu?

– Lepeza je dosta široka. To su kvalitetni „Simpovi“ dušeci, kožne i platnene garniture, žičana jezgra, puhin, duvanska folija, kotlovi za grejanje, alati, ruda feldspat, građevinski materijal, stolarija, plastični proizvodi i proizvodnja obuće. Tu su takođe tri fabrike vode: “Heba“, „Bivoda“ i „Vrelo“, zatim čokolade, bombone, napolitanke, meso i mesni proizvodi, mleko i mlečni oproizvodi. Sve se to proizvodi kod nas.

Danas se u Srbiji brojem zaposlenih retko ko može da pohvali. Kakva je situacija u Bujanovcu?

– Danas je do te brojke teško doći, pa ću se ja poslužiti podacima Republičkog zavoda za statistiku. Ti podaci kažu da je u 2013. godinu Bujanovac ušao sa 5.033 zaposlena, što je nedovoljno, imamo li u vidu da u opštini živi preko 40.000 stanovnika, plus desetak hiljada onih u inostranstvu.

I u Bujanovcu je struktura zaposlenih nepovoljna?

– Od te sudbine danas je teško pobeći. Polovina svih zaposlenih rade u  vanprivredi. To nikako nije dobro. To ni jedna ekonomija ne može da izdrži. U ovim uslovima možemo samo da maštamo o onom ekonomskom pravilu da u privredi bude najmanje 70 odsto zaposlenih.

A kakva je struktura onog dela zaposlenih u privredi?

Zvanični statistički podaci kažu da je najviše zaposlenih u prerađivačkoj industriji – oko 1.500, zatim oko 330 u trgovini, preko 200 u poljoprivredi, oko 100 u građevinarstvu itd.

Ima se utisak da Bujanovac sa privatnim sektorom i ne stoji tako loše?

– U pravu ste. Zvanični podaci kažu da je u privatnom sektoru kod nas zaposleno skoro 1.000 radnika. Taj sektor, kako god posmatrali, sutra mora biti naša uzdanica ekonomskog jačanja opštine.

Bujanovac je opština sa povoljnim poslovnim okruženjem, opština koja ima sve predispozicije za dolazak investitota?

– Na žalost investitora još nema. Očigledno je da još ima nekih loših poruka koje odavde idu u svet i koje su smetnja investitorima da kod nas ulože svoja sredstva. Jedan takav primer je i firma „Turker“ iz Istambula. Kada smo svi mislili da je ovde stigla jedna moćna svetska kompanija, čiji je vlasnik naš čovek, reakcije i loše poruke nekih Srba iz Bujanovca učinile su svoje. Ja se ipak nadam da na ovaj slučaj još nije stavljena tačka i da još ima mesta za razgovor.

INDUSTRIJSKA ZONA

Na promenu ekonomskog stanja u opštini, posebno će uticati industrijska zona?

– Da, naša Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj radi intenzivno i jako dobro po tom pitanju. Locirali smo je pored Gnjilanskog puta, a blizina drumskog i železničkog Korodora 10 učiniće je jako prmamljivom za investitore. Sada taj prostor uredjujemo, rešavamo imovinske odnose i obezbedjujemo kompletnu infrastrukturu.

Kako da država pomogne u otvaranju novih radnih mesta?

– Znate, država danas nikome neće i ne može na tanjiru doneti pare i osnovati državno mpreduzeće. Ali država može raznim mehanizmima, subvencijama, povoljnim kreditima, posredovanjem izmedju kompanbija, odnosno doprineti da se u privatnom sektoru otvori nekoliko stotina novin radnih mesta. Mislim da je dobro što Koordinaciono telo za ove tri opštine u poslednje vreme mnogo radi u ovom pravcu.

Čime podkrepljujete taj podatak o Koordinacionom telu?

– Tu smo naravno na početku, ali je dobro da je krenulo. Pre par meseci je ovaj državni organ sa 17 miliona dinara pomogao projekte sedam malih preduzeća, a na taj način je do posla je došlo 40 nezaposlenih lica. Treba nam više ovakvim intervencija države jer će ovako uložena sredstva dovesti do otvaranja novih radnih mesta.

U toku je i novi konkurs Nacionalne službe zapošljavanja i programa PBILD?

– Upravo sam hteo da kažem i to. Tu smo akcenat bacili na metalsku i drvoprerađivačku granu, a posao će dobiti takodje 40 radnika – onih socijalno  najugroženijih sa najnižim stepenom školske spreme.

Ekonomski gledano, čemu se vi nadate? Kako vidite kraj vašeg mandata 2016. godine?

– Ključ uspešnijeg privrednog, a to znači i ukupnog ekonomskom razvoja je u politici. Imajući u vidu da je politička situacija sve stabilnija, da će se uskoro na obostrano zadovoljstvo okončati razgovori Beograda i Prištine, ja sam optimista. Utisak je utoliko jači ako se ima u vidu da opština Bujanovac uživa ogromnu podršku svih međunarodnih subjekata, Vlade i vladinih institucija u Beogradu.