Uzimamo od Jovića pa dajemo Joviću

,

Praktično, a tako tipično srpski, Joviću se rudnik oduzima da bi se spasao u korist Jovića! Joviću se, naime, rudnik uzima, onda se prodaje, a onda se sve pare isplaćuju Joviću

Ništa nije pomoglo – ni protesti ispred suda, ni protesti ispred Skupštine grada Vranja, ni pisma,  zvanična i nezvanična, svim mogućim instancama – u rudniku „Grot“ iz Krive Feje Privredni sud u Leskovcu uveo je bankrot, i rešenje o tome u rudnik poslao 6. marta. I ništa ovde ne bi bilo čudno da ta firma ne posluje izuzetno pozitivno, da redovno isplaćuje plate i druge prinadležnosti za 296 zaposlenih i da, jednom rečju, nije stabilan privredni subjekt. Ova infomacija nikoga ne bi posebno iznenadila da u čitavu priču nisu umešane sve moguće strukture – Agencija za privatizaciju (nadalje: Agencija), pravosuđe, ministarstva, lokalna vlast, baš svi. Pa, kome je u interesu da sve to zaustavi, i da praktično uništi sve što je do sada u rudniku postignuto?

Najoštećenija strana je sadašnji upravljač rudnikom, firma „Trend kompani“ Branislava Jovića iz Jagodine, koja je i najveći poverilac rudnika, sa 91 odsto potvrđenih potraživanja od svih dugova „Grota“. Naime, u rudnik je Agencija za privatizaciju uvela stečaj 2005. godine, kada je na mesto  stečajnog upravnika bio postavljen Svetozar  Obrenović. Kasnije, Jovićevoj firmi je dozvoljeno da u okvirima stečaja sprovede plan reogranizacije rudnika. Sud sada ne priznaje uspešnost realizacije tog plana, i sudija Ćira Mitić donosi odluku da „Grot“ ide u bankrot.

BEZ PRAVOSUDNE PRESUDE

Prema rečima Branislava Jovića, na presudu će se „Trend kompani“ svakako žaliti, a od ishoda žalbe zavisi kojim će putem dalje krenuti „Grot“.

– Presuda može da posle žalbe višem sudu bude potvrđena, pa da rudnik bankrotira. Tada će sva imovina rudnika da ide u slobodnu prodaju koju će organizovati stečajni upravnik, u ovom slučaju Agencija za privatizaciju. Za sada nema imena stečajnog poverioca, ali sumnjamo da će to biti Mile Denić iz Leskovaca – objašnjava  Jović.

Prema njegovom shvatanju, bilo ko da bude poverilac, računa se da će mu trebati oko godinu dana da pripremi rudnik za prodaju, a za to vreme „mora da otpusti sve radnike, i ostavi samo obezbeđenje da se stara o materijalnim dobrima“. Kako su rudari čuli na protestu ispred suda u Leskovcu, tamo je već dogovoreno da određena fiirma za FTO iz tog grada preuzme obezbeđenje rudnika.

Sa druge strane, rudnik bi mogao da nastavi da radi ako se uvaži žalba „Grota“ i najvećeg poverioca Jovića.

– Pa sud je već jednom doneo odluku da nema bankrota, jer se plan reorganizacije rudnika sprovodi u potpunosti. Ovo je nonsens da se ponovo sudi o već presuđenoj stvari. Uglavnom, mi smo rezervisali sredstva za isplate 4. reda, i kada se okončaju sudski procesi, rudnik bi mogao da razmišlja i o izlasku iz stečaja – objašnjava Jović.

U praksi, ova izjava znači da je „Grot“ deponovao u poseban fond, koji se nalazi pod upravom suda, oko 70 miliona dinara, novac na koji je zaradio još 12 miliona od kamata, plus još oko 23.000 akciija za namirenje poverilaca i radnika koji vode sporove. Agencija za privatizaciju negira ove navode, a problem izgleda leži u činjenici da i ovde postoji nekakva zapreka suda koja koči čitav proces.

No, to nije usamljen slučaj. Brojni sporovi radnika i poverilaca protiv „Grota“  traju po raznim sudovima od uvođenja stečaja 2005. godine, i do sada ni jedan od njih nije rešen pravosnažnom presudom. U „Trendu“ sumnjaju da pravosuđe to namerno radi, da bi se izbeglo konačno rešenje situacije u „Grotu“. Uz to, od oko 50 stečaja u kojima je uveden plan reorganizacije (radni stečaj) samo u slučaju „Grota“  proglašen je bankrot, i to sudskim putem. Sumnjivo?

Na ovom mestu otvara se najviše spornih situacija, jer se ne vidi logičan razlog da se zaustavi rad rudnika kako bi se on prodao. Čak i da se rudnik proda, većina novca dobijena na taj način otišla bi Joviću, kao vlasniku 91 odsto menica rudnika. On je, kako kaže, razlučni poverilac, dakle onaj koji se prvi namiruje, dok za ostale šta ostane.

Praktično, a tako tipično srpski, Joviću se rudnik oduzima da bi se spasao u korist Jovića! Joviću se, naime, rudnik uzima, onda se prodaje, a onda se sve pare isplaćuju Joviću!  Stečajni upravnik čuva Jovića od Jovića, rudnik od Jovića, Jovića od rudnika i slično! Logično, baš na ovom mestu do sada čisto ekonomske zavrzlame ulazi politika, i to na velika vrata. Prema raznim navodima, najzainteresovaniji za preuzimanje „Grota“, i to u dužem periodu, je šabački „Farmakom“, firma u vlasništvu Miroslava Bogićevića, nekrunisanog srpskog kralja rudnika. Iza nje, pričalo se, stoji raniji ministar iz DS-a Dušan Petrović. Iako je DS pala, „Farmakom“ je ostao. No, što se „Grota“ tiče, Farmakom je sada dobio i konkurenciju – kiparski „Mineko“, kojim rukovode ljudi iz Srbije i koji dolazi, priča se, sa socijalističke strane vasti. Uz to, izgleda da se javlja i nekakva firma iz Londona, za koju se pak sumnja da bi ovde skladištila opasan otpad…

– Tu je čitava priča. Agencija želi da rudnik proda po minornoj ceni, za tri do pet miliona evra. Ako bi neko želeo da ga kupi od mene, morao bi da plati oko 15 miliona evra. Zašto da neko plati realno  kada može od države da nešto kupi po pet puta manjoj ceni – retoričan je Jović.

Da je ovde glavna začkoljica ko će za koje pare uspeti da se dočepa „Grota“, smatra i član UO rudnika Nenad Stošić.

– Glavni problem je flotacija, koju nema niko u regionu, čak do Bugarske. Svi vade rudu, a niko je ne separiše sem „Grota“. E sad bi svi da se toga dočepaju, ali za nikakve pare. Inače, kako to da jedna uspešna firma ide u bankrot, a neke političke štićenike, odavno propale, niko ne dira – pita se Stošić.

PLAN REORGANIZACIJE

Kako sa svoje strane Branislav Jović sagledava situaciju, jedini oštećeni u čitavoj priči biće on i rudnik na čijem je trenutno čelu.  

– Stečaj se uvodi zbog poverioca, a ja sam većinski poverilac. Tako mi manjinski poverioci, koji drže 10 puta manje kapitala od mene, i to svi zajedno, nameću rešenje, preko suda i politike. Sva prava su mi ugrožena – kaže Jović.

Sve u svemu, rudnik „Grot“ je saopštio, u dokumentu koji je potpisao Srđan Crnogorac, portparol  te firme, da je sud odbio da utvrdi osnovnu činjenicu, a to je da je Plan reorganizacije rudnika ispunjen. Srpskim rečima, rudnik dobro radi, ali se to malo koga tiče, jer država tu nema očekivan profit.

U rudniku i „Trendu“ se javno pitaju na koji način je moguće da je Agencija za privatizaciju uporno insistirala na bankrotu, kada rudnik posluje pozitivno i kada su ispunjeni i premašeni svi planovi?

– Da li je državi Srbiji u interesu da u Pčinjskom okrugu, u kojem se strani investitori stimulišu za zapošljavanje iznosima i od 10.000 evra po zaposlenom, 300 radnika ostane bez posla – pita se u saopštenju Crnogorac.

Na čitavu ovu priču Agencija za privatiizaciju nema baš bog zna šta da kaže. Prema njihovom tumačenju, „stečajni postupak nad Grotom  sprovodi se po odredbama Zakona o stečajnom postupku“.

– Zakonom je definisano da se pod bankrotstvom podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika. Napominjemo da zakon predviđa mogućnost prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, čime bi se suštinski došlo do promene vlasništva nad ovim društvom, a iz ostvarenih sredstava namirivali bi se poverioci – objašnjava Agencija.  

U ovom času Agencija tvrdi da „ne može dati odgovor“ na pitanje da li će rudnik nastaviti da radi „do unovčenja“.

– Stečajni upravnik još uvek nije preuzeo dužnost, tako da ne raspolaže podacima o trenutnom poslovanju „Grota“, kao i drugim podacima koji se pokazuju relevantim za donošenje ove odluke – kažu u Agenciji.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)