Odoše kuće u tunel

,

Žitelji Pčinjske i ulice Dimitrija Mitića u hanskom naselju Kula žive u stalnom strahu da će doživeti sudbinu svojih komšija čije je kuće potpuno uništilo klizište

Sablasno izgleda donji deo Pčinjske ulice  u kojoj su sve kuće pretrpele totalno oštećenje usled pomeranja tla.Iseljene su i puste već dve godine a svaka nova obilnija padavina koja natopi ovo brdo, poput kiša od pre dve nedelje, doprinosi novom klizanju i propadanju ovih objekata. Dvadesetak kuća u ovom delu Hana klizi po nekoliko desetina centimetra godišnje a direktno je ugroženo oko tridesetak kuća koje se nalaze na brdu iznad tunela na železničkoj pruzi. Situacija ništa bolja ni u naselju Poljana, gde površinski klizi brdo sa oko 50 kuća.

Opština Vladičin Han je, za potrebe sanacije klizišta, prošlog meseca angažovala stručnjake iz oblasti geologije. Od rezultata istraživanja, a posebno kvaliteta zemljišta, zavisiće model sanacije koji će usediti. – Ovo je veoma kompleksan problem. Zemljište klizi po slojevima pa ga tako treba i tretirati. Prvi sloj klizi površinski a drugi na čak deset metara dubine. Neophodno je što pre postaviti stubove i potporne zidove a za trajno rešavanje ovog problema, neophodno je dosta vremena, ali i novca – kaže Rade Pešterac, geolog preduzeća Huming čiji stručnjaci buše zemlju.

GDE DA IDEMO

Kuća Blagoja Milenkovića nalazi se na gornjoj strani Pčinjske. Garažu i pomoćne prostorije već je načelo klizište pa je ovaj čovek primoran da stalno improvizuje kako bi spasio svoj dom.

– Prošla vlast nam je isto obećavala pa ništa. Komšijske kuće ispod puta odoše, a ja se plašim da i naše idu u istom pravcu. Verujte mi da ne znam šta da radim. I žena i ja smo ostali bez posla, živimo od poljoprivrede pa nemam mogućnosti da sam nešto uradim; možda da ojačam potporni zid, ne znam – bespomoćan je Milenković.

Prekoputa je iseljena, vidi se po fasadi, potpuno nova, pre neku godinu sazidana kuća, ispucalih zidova, razvaljene stolarije i oštećene fasade. Unutra se vide tek okrečeni zidovi, dečija soba, reklo bi se po vedrim bojama, u koju više niko nikada neće ući. Vlasnici, četvoročlana porodica Saše Stojanovića, iseljena je u jedan od opštinskih stanova još 2009. godine. Odobrenjem opštine, dobili su saglasnost na korišćenje tog stana najpre na šest  meseci, pa na godinu dana pa još šest mesec, a danas u privremenom smeštaju žive bez ikakvog odobrenja. Nedavno su dobili nalog za iseljenje što je izazvalo paniku i nevericu.

– Mi nemamo gde da se vratimo. Sve što smo sticali 15 godina uložili smo u tu kuću. Sad nemamo ništa. Sa kakvim smo merakom samo birali boje i uredjivali novu kuću. Znamo da niko nije kriv, priroda je učinila svoje a i mi ljudi smo joj pomogli – priča nam Bojana Stojanović, majka dvoje dece.

Ova porodica pokušava da zajedno sa ljudima iz lokalne vlasti pronadje rešenje za svoj problem. Prema njihovim rečima,  naišli su na odlično razumevanje nadležnih i dobili čvrsto obećanje da će im pomoći u trajnom rešavanju stambenog pitanja. Predsednik opštine Vladičin Han Nenad Mladenović je takodje pokazao veliku zainteresovanost da se ovoj ali i još šest raseljenih porodica, koje imaju status podstanara ili prinudno smeštenih, nadje neko realno rešenje.

Slavko Mladenović pokazuje nam svoju i kuću komšije u ulici Dimitrija Mitića. Na njegovoj vidljive pukotine, potporni zid više puta prepravljan, ispod njega bašta koja je pukotinom na zemlji presečena na pola. On i njegove komšije redovno fotografišu svoje objekte, mere pomeranja zidova, popravljaju kablove (električne i telefonske) koji se zatežu, opuštaju i kidaju.

– Svaki put kad nešto zaškrip ili šušne u kući, mi pomislimo – gotovo je, odletemo svi u železnički tunel- priča nam.

– Sirotinjo, i Bogu si teška – ubacuje se Zoran Dinić.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)