Ja nemam talenat

,

Dok se iz zgrade vranjskog Pozorišta još uvek oseća čađ, grad koji nema svoju scenu izlepljen je reklamnim flajerima nove škole glume koja, paradoksalno, nosi naziv „Scena“. Primamljivi natpisi o radu sa afirmisanim glumcima čija se imena ne navode izazvali su interesovanje po gradu, ali i negodovanje profesionalnih glumaca vranjskog Pozorišta

Ako je po onome što piše na flajerima, svim polaznicima Škole glume, posle šest meseci, koliko bi trebalo da traju radionice, na diplomskoj predstavi će diplome uručiti profesionalni glumci, a najbolji iz klase će imati priliku da se besplatno edukuje na Megatrend Univerzitetu iz Beograda. Naime, ova škola glume čiji je rad u najavi će biti još jedan od projekata Mikloša Dimitrijevića, vlasnika TV Kaktus koja nije dobila frekfenciju i promotera manekenki,  koji nije želeo da još uvek zvanično govori o tome, dok škola ne krene sa radom.

GUČA I FOLK

Zainteresovanost kako onih koji bi da se oprobaju u glumačkim vodama, tako i roditelja koji upisuju svoju decu na glumačke radionice se ogleda u dobrom odzivu na audiciju koja je organizovana prošle subote u iznajmljenim prostorijama u Bid zoni. Kako saznajemo, jedna od pomenutih „afirmisanih glumaca“ koji će voditi radionice je i vranjanka Aleksandra Saška Manasijević, studentkinja Fakulteta dramskih umetnosti u Novom Sadu, koja je glumila u desetak predstava Pozorišta Bora Stanković, a publici je poznata i po ulogama u filmu „Guča“ i seriji „Folk“. Sa Aleksandrom nismo uspeli da stupimo u kontakt te će javnost ostati uskraćena informacija o tome kakav će biti njen angažman u ovoj školi i koje su njene reference za takvu vrstu aktivnosti.

U Vranju je inače, sve do gubitka zgrade Pozorišta postojala škola glume pod okriljem ove institucije, koju su vodili  profesionalni glumci tog ansambla. Oni sada ukazuju da iza nove škole glume ne stoji Pozorište kao institucija i da sa Mikloševom školom neće sarađivati.

Radmila Djorđević, direktorka Pozorišta smatra da danas svako ima pravo da se bavi onim što hoće, ako ima uslove za to i ako je legalno.

– Postojanje bilo kakvih radionica nije sporno, sporno je nepostojanje scene bez koje nema uvođenja u svet glume. Talentovanu decu moraju obučavati profesionalci. Ne želim da osporavam nečije namere, ali želim da upozorim roditelje da se dobro raspitaju gde šalju decu – objašnjava Djorđevićeva.

Jedna od glumica koja je vodila gkumačku radionicu vranjskog Pozorišta je i Tamara Stošić. Ona osim glumačke karijere iza sebe ima devet godina pedagoškog rada sa talentovanim polaznicima. Tvrdi da je postojanje bilo kakve škole glume u ovom trenutku, kada grad nema svoju scenu, besmisleno:

– Bez adekvatnog prostora, bez pozorišta, ne možete polaznicima dočarati taj svet. Kako da oni shvate šta je, na primer, „džep“, šta je prednji, šta zadnji plan; kako da osete scenu kada ona ne postoji? Pored adekvatnog prostora, radionice ovog tipa mora voditi stručno lice, a mislim da njima fali kadar, ne može to da radi neko ko nema ni godinu dana profesionalnog iskustva, a o pedagoškom iskustvu ne može ni da se priča– stav je Stošićeve, sličan kao i njenih kolega.

Glumica dodaje da  nema ništa protiv ovog i sličnih projekata, ali skreće pažnju roditeljima da se pre upisivanja na bilo kakve radionice bolje informišu:

– Poznato je da se na tuđoj nesreći najbolje zarađuje – upozorava Tamara Stošić.