, 
A Mile, on je nasledio božji dar da leči od moje babe Danice, koja je živela 116 godine! I kad mu se ono sa rukom desilo, u san mu se javi baba Danica, i naloži mu da nastavi njeno delo, njega je izabrala da donosi dobro ljudima, i on to i radi, a ne kao onaj… onaj…
Ovo je trebalo da bude jedna sasvim rutinska reportaža, kakvih je na stotine u svojoj skoro dvodecenijskoj novinarskoj karijeri odradio potpisnik ovih redova; no, sasvim neočekivano, ova ordinarna stvar pretvorila se u višečasovnu horor-priču, sa elementima zapleta tako tipičnim za Srbe: mistika, prevara, bratska svađa, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, sud, pretnje, policija…
TURČIN JE TU
Elem, vaš izveštač je od uredništva dobio radni zadatak da idući tragom vesti koja već danima kruži internetom, odradi priču o Miletu Stojmenoviću, iscelitelju i vračaru iz obližnjeg sela Katun, nekoliko kilometara jugoistočno od Vranja i o tabli ispred kuće. Ništa posebno – da se prisustvuje seansi, na kojoj Mile „isceljuje“ svoje „pacijente“, da se uradi kratak razgovor sa njim i otkrije ko ga to naziva lažovom. Na internetu je postavljena kratka reportaža koju je već uradio kolega iz OK radija, a putokaz je tabla na kući, na kojoj piše – „Prevarant i lažov je tu. Turčin je tu“, a koju je, navodno, postavio Miletov rođeni brat.
I tako, odoh ja u Katun. Pitam okolo, ljudi me uputiše, i stvarno, naiđem uskoro na tablu sa navedenim tekstom, na krovu, kao reklama za „Mekdonalds“, a u avliji, tabla zakačena na duvar sa istim tekstom, i strelicom koja upućuje na pravi smer. Ali, gde živi Mile? U dvorištu vidim neko kretanje, i pođem tamo da se raspitam.
U susret mi ide crnomanjasta žena srednjih godina, krepka, jakog muskulusa.
-Izvinite, gde živi Mile…
-Ko si, bre, ti?! Kakav Mile, šta ima ti da mi se motaš po avliji?! Marš napolje!
-Ama čekajte, ja sam novinar „Vranjskih“, evo, jasno piše na legitimaciji koja mi visi na grudima…
-More, nosite se i ti i legitimacija, marš iz moje avlije!
Žena ide prema kapiji i otvara je, ali se u trenutku predomisli. Zatvara kapiju, i staje ispred nje.
-Ko si ti? Ko te je ovde poslao, ko te potplatio da tražiš Mileta?
Doziva nekoga iz kuće, izlazi mlađa žena, za koju se kasnije ispostavlja da joj je snaja.
-Odma’ zovi policiju i muža ti, sina mi! Pa će ovaj da vidi kakvu platu će da odnese ženi i deci! More, imaš sreću što muž mi nije tu, na nosila bi te odavde izneli! I nemoj da pokušavaš da begaš!
-Ama, ženo, ja da sam hteo da bežim odmah bih to uradio. Ali, nisam ovde da bih bežao, nego da pravim priču o Miletu, i svaka informacija mi je dragocena.
Za neko vreme, ulazi na kapiju mlad, visok čovek; to je sin. Pošto sasluša šta je problem, ponaša se miroljubivo i razumno.
-Mamo, pusti čoveka da ide, kakva policija, vidiš da on samo radi svoj posao.
-Ne – zainatila se mama – ima prvo da dođe policija, pa kad ga tamo odvedu i ispendreče, neka nosi pečalovinu kući! E pa, dovde mi je više i Mile, i oni što dolaze kod njega.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.