Iscelitelj ili prevarant

Eko Taxi Vranje

Putokaz za Miletovu ordinaciju,

A Mile, on je nasledio božji dar da leči od moje babe Danice, koja je živela 116 godine! I kad mu se ono sa rukom desilo, u san mu se javi baba Danica, i naloži mu da nastavi njeno delo, njega je izabrala da donosi dobro ljudima, i on to i radi, a ne kao onaj… onaj…



 

Ovo je trebalo da bude jedna sasvim rutinska reportaža, kakvih je na stotine u svojoj skoro dvodecenijskoj novinarskoj karijeri odradio potpisnik ovih redova; no, sasvim neočekivano, ova ordinarna stvar pretvorila se u višečasovnu horor-priču, sa elementima zapleta tako tipičnim za Srbe: mistika, prevara, bratska svađa, nerešeni imovinsko-pravni odnosi, sud, pretnje, policija…

Putokaz za Miletovu ordinacijuTURČIN JE TU

Elem, vaš izveštač je od uredništva dobio radni zadatak da idući tragom  vesti koja već danima kruži internetom, odradi priču o Miletu Stojmenoviću, iscelitelju i vračaru iz obližnjeg sela Katun, nekoliko kilometara jugoistočno od Vranja i o tabli ispred kuće. Ništa posebno – da se prisustvuje seansi, na kojoj Mile „isceljuje“ svoje „pacijente“, da se uradi kratak  razgovor sa njim i otkrije ko ga to naziva lažovom. Na internetu je postavljena kratka reportaža koju je već uradio kolega iz OK radija, a putokaz je tabla na kući, na kojoj piše – „Prevarant i lažov je tu. Turčin je tu“, a koju je, navodno, postavio Miletov rođeni brat.

I tako, odoh ja u Katun. Pitam okolo, ljudi me uputiše, i stvarno, naiđem uskoro na tablu sa navedenim tekstom, na krovu, kao reklama za „Mekdonalds“, a u avliji, tabla zakačena na duvar sa istim tekstom, i strelicom koja upućuje na pravi smer. Ali, gde živi Mile? U dvorištu vidim neko kretanje, i pođem tamo da se raspitam.

U susret mi ide crnomanjasta žena srednjih godina, krepka, jakog muskulusa.

-Izvinite, gde živi Mile…

-Ko si, bre, ti?! Kakav Mile, šta ima ti da mi se motaš po avliji?! Marš napolje!

-Ama čekajte, ja sam novinar „Vranjskih“, evo, jasno piše na legitimaciji koja mi visi na grudima…

-More, nosite se i ti i legitimacija, marš iz moje avlije!

Žena ide prema kapiji i otvara je, ali se u trenutku predomisli. Zatvara kapiju, i staje ispred nje.

-Ko si ti? Ko te je ovde poslao, ko te potplatio da tražiš Mileta?

Doziva nekoga iz kuće, izlazi mlađa žena, za koju se kasnije ispostavlja da joj je snaja.

-Odma’ zovi policiju i muža ti, sina mi! Pa će ovaj da vidi kakvu platu će da odnese ženi i deci! More, imaš sreću što muž mi nije tu, na nosila bi te odavde izneli! I nemoj da pokušavaš da begaš!

-Ama, ženo, ja da sam hteo da bežim odmah bih to uradio. Ali, nisam ovde da bih bežao, nego da pravim priču o Miletu, i svaka informacija mi je dragocena.

Za neko vreme, ulazi na kapiju mlad, visok čovek; to je sin. Pošto sasluša šta je problem, ponaša se miroljubivo i razumno.

-Mamo, pusti čoveka da ide, kakva policija, vidiš da on samo radi svoj posao.

-Ne – zainatila se mama – ima prvo da dođe policija, pa kad ga tamo odvedu i ispendreče, neka nosi pečalovinu kući! E pa, dovde mi je više i Mile, i oni što dolaze kod  njega.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar