Pahomije na 220 u voltima

, ,

Zakupac je firma „Hidroistel“ čiji je direktor bivši sekretar Eparhije vranjske protojerej-stavrofor Vladan Milutinović. Koji je motiv eparhijske vlasti da hidroelektranu izda pod zakup i zašto baš firmi na čijem je čelu osoba koja je koliko juče bila vladikina desna ruka

Vladan Milutinović direktor je preduzeća „Hidroistel“ koja je već četiri godine zakupac Hidrelektrane „Pčinja“ u vlasništvu Eparhije vranjske. Ovde ništa ne bi bilo čudno da se ne radi o doskorašnjem sekretaru Eparhije, koja je zakupodavac elektrane u okviru manastira Sveti Prohor Pčinjski. U Eparhiji, na drugoj strani, kažu da sa Milutinovićem nemaju nikakav pravni odnos i da je on još pre godinu i po od njih zatražio i dobio raskid radnog odnosa, posle čega se zaposlio u „Hidrostrelu“. Međutim, Eparhija nije odgovorila na pitanje koliko iznosi zakup i da li, možda, ima deo profita od prodaje struje Elektroprivredi Srbije. Ali, krenimo redom.

U utorak 19. februara, dan nakon što su „Vranjske“ od Elektrodistribucije Vranje (EDV) zatražile zvaničan podatak o tome koliki je u ovom momentu dug Eparhije vranjske za isporučenu struju, elektronskom poštom stigao je doslovce ovakav odgovor direktora Sektora za trgovinu električnom energijom EDV Miroljuba RAŠIĆA: „Eparhija, koja se vodi na kontu 10172 trenutno nema dugovanja, odnosno dug za utrošenu energiju na dan 18. februar 2013. iznosi nula dinara“.

VLADIKINA DESNA RUKA

Ovaj podatak, osim što valjda govori o neverovatnoj revnosti eparhijske vlasti, između ostalog kazuje i da je pred EPS, što se plaćanja tiče, potpuno „čista“ i najveća svetinja SPC na području mesne eparhije – manastir Sveti Prohor Pčinjski. Zašto manastir uopšte plaća struju EPS, zapitaće se laički oni koji su makar jednom bili u Prohoru, pa dobro znaju da ova svetinja ima vlastitu mini hidroelektranu (u daljem tekstu MHE) pod nazivom „Pčinja“. U njoj, pomoslio bi neko lakoverno, bratija proizvodi struju za interno snabdevanje čitavog manastirskog kompleksa, kao što je to bilo nekada. Međutim, danas to nije tako.

– Ne postoje tehničke mogućnosti da manastir preuzima proizvedenu električnu energiju iz MHE „Pčinja“. Manastir struju plaća Elektrodistibuciji Vranje i ukupan iznos računa na godišnjem nivou, za 2012. godinu, iznosi oko 650.000 dinara – poručuju u dopisu iz Eparhije vranjske odgovarajući na pitanja redakcije „Vranjskih“.

Iako MHE „Pčinja“ (ukupne snage 280 kilovata) danas zaista funkcioniše i u vlasništvu je manastira (a izdata zakupcu), prema propisima koji važe u zemlji Srbiji ona jedino može proizvoditi struju za državu (poslovni odnosi sa mini elektranama regulišu se tzv. ugovorima o preuzimanju elektirčne enrgije). Zvučaće malo paradoksalno, ali ta MHE, dakle, proizvodi struju za EPS, ovi je vraćaju manastiru, a manastir potom mora da je plati državi, što potvrđuju lokalne crkvene vlasti.

Manastir Prohor Pčinjski, objašnjavaju iz Eparhije (u dopisu potpisanom sa „Kancelarija Eparhijskog upravnog odbora“), stoprocentni je vlasnik MHE uz manastirski kompleks. Međutim, dodaje se u tekstu, manastir je 14. aprila 2009. godine, zaključujući ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa privrednim društvom „Hidroistel“ d.o.o. sa sedištem u selu Klenike, opština Bujanovac (osnovna delatnost – proizvodnja električne energije, vidi okvir) toj firmi ustupio na korišćenje hidroelektranu na period od trideset godina. Ugovor je overen u vranjskom Osnovnom sudu i odobren odlukom Eparhijskog upravnog odbora.

SEKRETAR STAVROFOR

Zanimljivo je da se sve ovo dešava posle 2008. kada je manastir nakon više od šezdeset godina bitke povratio vlasništvo nad hidroelektranom (koju su najpre posle Drugog svetskog rata konfiskovali komunisti, a potom je njome od 1988. gazdovala HK „Vrelo“ – Bujanovačka Banja, vidi okvir). Kao motiv za sklapanje ugovora sa „Hidroistelom“ u eparhiji ističu činjenicu da manastir nije imao novca da MHE obnovi i u njoj pokrene proizvodnju struje.

– U prvoj fazi „Hidroistel“ je uradio rekonstrukciju hidroelektrane, a zatim radi, povećanja kapaciteta i korišćenja tzv. biološkog minimuma reke Pčinje, u drugoj fazi izgradio i instalirao tzv. pribransku turbinu snage 80 KW Svi radovi sprovedeni su u skladu sa zakonskim propisima i po dozvolama nadležnih državnih organa. Postoji i studija o proceni uticaja na životnu sredinu – tvrde u eparhiji.

Osim što u eparhiji tako mnogo znaju o svakom koraku „Hidrostela“ na Pčinji, zanimljiva je informacija da se za trgovinu strujom proizvedenom u ovoj MHE vrlo brzo nakon sklapanja ugovora zainteresovala jedna osoba u to vreme vrlo visoko pozicionirana u Eparhiji vranjskoj. Takoreći desna ruka vladikina – ondašnji sekretar eparhije, protojerej-stavrofor Vladan MILUTINOVIĆ. Izgleda je Milutinović još ranije shvatio da je posao sa mini hidroelektranama a ne angažman u SPC budućnost, pa je, kažu u eparhiji, u nastavku priče, 30. juna 2011. godine, zatražio raskid radnog odnosa.

– Milutinović je na lični zahtev raskinuo radni odnos u eparhiji i zaposlio se u „Hidroistelu“. Eparhija nema nikakav poslovni odnos sa njim, već samo poslovni ugovor sa „Hidroistelom“. Stoprocentni vlasnik ovog privrednog društva je gospodin Goran Petrušić iz Beograda – kaže se u nepotpisanom dopisu Kancelarije Eparhijskog upravnog odbora.

Pokušaj redakcije da kontaktira Milutinovića bio je neuspešan. Nekoliko brojeva mobilnog telefona na koje se ranije Milutinović javljao više nisu u funkciji. Na pitanja poslata mejlom, Milutinović nije odgovorio. Javnost je tako ostala uskraćena za saznanje šta konkretno Manastir Prohor Pčinski ima od ugovora sa „Hidroistelom“. Da li dele profit sa tom firmom i u kom procentu? (na to pitanje nije odgovoreno ni iz Eparhije vranjske). Kao i koga sve elektrana snabdeva strujom, koliko joj EPS za to plaća na godišnjem nivou. Ostala je tajna i zašto je gospodin Milutinović napustio eparhiju baš u momentu kada se zahuktavao posao proizvodnje struje za EPS kraj manastira na reci Pčinji.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)