Dupla doza čađi

,

Stručnjaci ZZJZ kažu da zagađenost vazduha u Vranju nastaje sagorevanjem fosilnih goriva u ogromnom broju individualnih kućnih ložišta, zatim u dvadesetak kotlarnica i više industrijskih postrojenja

Za deset godina, koliko se u Vranju vrše merenja kvaliteta vazduha, 20. februara je prvi put jedan službeni izveštaj o kvalitetu vazduha, bio pred odbornicima gradskog parlamenta. Jedan od zaključaka ovog tela je da se od Republičke inspekcije za zaštitu životne sredine zatarži izveštaj o kontroli kvaliteta vazduha u Vranju u 2012. godini. Desetak dana ranije, Zavod za javno zdravlje (ZZJZ) u Vranju izašao je u javnost sa alarmantnim  Izveštajem o kontroli kvaliteta vazduha za prava četiri dana ovog meseca.

GUŠENjE I KAŠALj

Znači li to da u Vranju udišemo vazduh čiji kvalitet nije u skladu sa važećim propisima i koji narušava zravlje ljudi?

– Izloženost ljudi zagađenom vazduhu može imati različite zdravstvene efekte, zavisno od vrste zagađenja, koncentracije, trajanja, izloženosti i štetnosti zagađujućih materija. Štetna delovanja nastaju uglavnom kao posledica smanjivanja aktivne koncentracije kiseonika, što dovodi do poremećaja disajne funkcije, slabi odbrambene snege organizma i povećeva sklonost ka oboljevanju – stoji u Izveštaju ZZJZ.

Ove dve šture činovničke rečenice Eržika Antić, direktorka ZZJZ prevodi na svakodnevni jezik.

– Na zdravlje ljudi nepovoljno utiče svaki zagađivač vazduha. Njegovo prisustvo se manifestuje nadražajem respiratornog sistema, kašljem, gušenjem u grudima, suzama u očima i pojačanom sekrecijom iz nosa. Zbog toga osobe sa srčanim i plućnim oboljenjima, stariji ljudi, trudnice i deca treba da izbegavaju svaku aktivnost na otvorenom.

Šta se zapravo dogodilo proteklih dana i zašto je baš vazduh došao na dnevni red lokalnog parlamenta? Najpre smo, kao i svake godine u ovo doba, kada prorade kotlarnice, imali januarsku uzbunu javnosti. Potom je ZZJZ reagovao

informaciom u kojoj stoji da je tokom ovog i prošlog meseca koncentracija čađi u vazduhu bila dvostruko veća od dozvoljene. I na drugom mernom mestu, kod OŠ „Svetozar Marković“,  situacija nije bila zadovoljavajuća. Stoji takodje da su u tom periodu u vazduhu bile prisutne ne male količine natrijum dioksida (NO2) i sumpor dioksida (SO2).

– Granična vrednost emisije (GVE) za čađ je 50 mikrograma na jedan metar kubni vazduha. Na mernom mestu baš u Zavodu za javno zdravlje, 16 dana u januaru koncentracija čađi u vazduhu bila je 106,8 mikrograma – saopštili su iz ove zdravstvene ustanove.

Direktorka Antić objašnjava da se merenje i kontrola kvaliteta vazduha na teritoriji grada Vranja vrši na dva mesta. Jedno merno mesto je u ZZJU, koje „pokriva“ centralno gradsko jezgro sa šest kotlarnica Javnog preduzeća „Novi dom“ i još nekih državnih ustanova, a drugo je u Osnovnoj školi „Svetozar Marković“, gde se mere vrednosti industrijskih zagađivača. Kaže da se na oba mesta vrši sistematsko dnevno merenje osnovnih zagađivača: čađi, NO2 i SO2.

– Dakle, u januaru smo, ovde u Zavodu, čak 16 dana imali skoro duplo veću koncentraciju čadji u vazduhu, a na drugom mernom mestu sedam dana su vrednosti bile iznad propisanih. Ovde je takođe šest dana bila povećana koncentracija natrijunm dioksida – kaže direktorka Antić i objašnjava da je granična vrednost imisije natrijum dioksida 85 mikrograma na jedan kubni metar vazduha, a tih dana je bila 117,9 u Zavodi i 86,4 u dvorištu OŠ „Svetozar Marković“.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)