Pahomije nije fikcija

Eko Taxi Vranje

Vladika vranjski i protojerej Peranović spojeni su u izmišljeni lik oca Grigorija



 

U žiži javnosti opet su se našli sveštenička pedofilija, sadizam i posledice zločina u okviru crkve vezani za vladiku vranjskog Pahomija i događaje iz Crne Reke. Na sceni Ateljea 212, 18. januara premijerno je izvedena predstava „50 udaraca“, rađena po dramskom tekstu Tamare Baračkov i dokumentarnoj građi koja svedoči o ovim (zlo)delima. Dramu, u kojoj je vladika vranjski Pahomije jedan od glavnih junaka, a  koja razmatra ulogu crkve u društvu i odnos države i crkve, a problematizuje prikrivanje nasilja i indolentnost prema istom od strane društva, na scenu je donela mlada rediteljka Ana Gligorovič, sa kojom razgovaramo.

Šta je dokumentarno u predstavi, a šta fikcija i kakve sve to veze ima sa vladikom Pahomijem?

– Fikcija je dramski tekst Tamare Baračkov. „50 udaraca“ je njena originalna celovečernja diplomska drama. U njemu ona tretira slučajeve Vladike Pahomija i protojereja Branislava Peranovića kroz fiktivan zaplet. Ona ove dve ličnosti spaja u liku izmišljenog oca Grigorija. Njen tekst mi je bio zanimljiv tematski i osetila sam potrebu da se bavim zločinom u crkvi i nereakcijom društva. Nije mi bio dovoljan samo njen dramski tekst, pa sam sa Vanjom Nikolić, dramaturškinjom i astistentkinjom režije, na osnovu dokumentarne građe koju smo prikupile, osmislila radionicu na kojoj smo proizveli nove scene i implementirali ga u Tamarin tekst. 

SLUČAJ SINIŠE KOVAČEVIĆA
Probe pozorišne predstave „Čudesni“ čija se priča odvija u jednom manastiru na Kavkazu, rađene po scenariju i u režiji Siniše Kovačevića, prekinute su sredinom decembra a premijera predstave navodno odložena za jesen. Još uvek se ne zna pravi razlog cenzure ove predstave a pojedini mediji kao razloge navode to što je komad kritički nastrojen prema Crkvi.
– Bojim se da je u Srbiju ponovo „ujahala“ cenzura, a politički komesar sjahao pored pozorišta, vezao konja, repetirao pištolj i ušao krupnim koracima u kožnim čizmama i mantilu. Tako smo se lapidarnom lakoćom vratili u 1946. godinu i dobili komesarski kulturni obrazac – rekao je autor za Novosti.
Za Blic je Kovačević nedavno izjavio da, iako je vernik, nema razumevanje za delo pedofilije za koja je osumnjičen Pahomije.

Na koji način ste prikupljali materijal za predstavu? Zanimljive su one radionice koje ste imali…

–   Materijal smo prikupljali prvenstveno iz medija. Štampa, pre svega Vranjske, i emisije poput Insajdera i Poligrafa su se iznimno bavile ovom temom, ali ipak je reakcija izostala. Sav materijal korišćen u predstavi je bio dostupan javnosti i i dalje jeste, na sajtovima dnevnih i nedeljnih novina. Paradoksalno mi je ćutanje javnosti na zločine o kojima je imala prilike da čita u svim dnevnim novinama, pa samo zato tokom radionica, ispitujući taj materijal pokušali da izazovemo reakciju, prvenstveno u nama samima pa potom i kod publike. Radionice su bile osmišljene tematski, a koristili smo različite tehnike proživljavanja, ispovesti glumaca i od njih potom pravili dramske scene.

Mnogi će predstavu shvatiti kao hrabar napad na neke ljude u SPC; da li je to zaista tako ili je u fokusu sama žrtva ili možda publika koja je indolentna prema tim dešavanjima?

 –  Za mene je u pozorištu uvek u fokusu publika. Baš ta indolentnost uslovljava i opravdava nasilje, tako da je moja osuda zapravo nemogućnost osude našeg društva, pravnog sistema i javnog mnjenja. To je napad na sve nas koji sedimo u mraku i ne radimo ništa, jer to nije naš problem.

Da li do vas dopiru neke negativne reakcije, komentari, pozivi i slično?

– Za sada su takve reakcije izostale, što ne znači da ih neće biti.

Koliko ste upoznati sa slučajem predstave „Čudesni“ Siniše Kovačevića, prekidanjem proba i „odlaganjem“ izvođenja na jesen? Neki mediji su kao razlog prekida proba navodili to što je komad kritički nastrojen prema crkvi. Mislite li da će neko pokušati na sličan način da utiče na dalje izvođenje predstave „Pedeset udaraca“?

– Naravno, upoznata sam sa tim slučajem, ali čini mi se da pozadina nije ista. Nisam čitala tekst Siniše Kovačevića pa se ne osećam kompetentnom da o tome govorim. Mi nismo u procesu trpeli cenzuru, niti je za sada bilo ko pokušao da utiče na dalji život predstave. Nadam se da do toga neće doći.



  • Ostavi komentar