Ko diže spomenik Djinđićevim ubicama

Eko Taxi Vranje

Zaustavite diskriminaciju Srba nad Albancima Istočnog Kosova,

Albanski lideri traže da se iz Lučana ukloni spomenik „pripadnicima specijalnih snaga srpske policije koje su 2003. ubile prvog srpskog demokratskog premijera, a takođe, već 13 godina zastrašuju Albance Prešvske doline“



 

Zaustavite diskriminaciju Srba nad Albancima Istočnog KosovaNi mitinzi više nisu ono što su nekada bili. Ovaj poslednji u Bujanovcu „upalio je  fitilj“ jer je došao kao, kažu Albanci, opravdana reakcija na već uklonjeni spomenk pripadnicima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) sa centralnog gradskog trga u Preševu u akciji Žandarmerije 21. januara.

Posle te, kako su je mnogi nazvali, spektakularne akcije Žandarmerije, albanska strana je sav svoj gnev iskalila na spomeniku koji, ta ista Žandarmerija, podiže iznad etnički čistog albanskog sela Lučane, kod Bujanovca. Na protestnom mitingu u subotu 2. februara zahtev No 1. oko 2.500 prisutnih bio je da se iz „sela Lučana, na neku drugu lokaciju, ukloni spomenik pripadnicima specijalnih snaga srpske policije koje su 2003. ubile prvog srpskog demokratskog premijera, a takođe, već 13 godina zastrašuju Albance Prešvske doline“!

VALjDA SU PRIJAVILI

U sličnim prilikama organizatori protesta bili su svi lideri albanskih političkih partija. Ovoga puta organizacije protesta prihvatio se politički komesar bivše OVPMB Jonuz Musliu sa svojim Pokretom za demokratski progres (PDP). On je, kao i uvek, vrlo umešno, otvorena pitanja i dileme juga Srbije „upakovao“ u poruke centralnim vlastima u Beogradu. Stekao se čak utisak da je Musliju „sve uradio na svoju ruku“, a da ostala petorica nisu imala kud – morali su da se uhvate u ovo kolo.

Toga dana na Trgu Karađorđa Petrovića, pola sata pre početka protesta zakazanog za podne, uključena su moćna pojačala a iz zvučnika su se zaorili borbeni pokliči u slavu Drenice, Adema Jašarija, komandanta Lešija i brojnih „nacionalnih heroja“ sa Kosova, iz Preševske doline i Trnovca…

-Pitajte policiju da li su organizatori prijavili ovaj protest – sugeriše jedan Srbin grupi novinara koji su ulazili u zgradu opštine u potrazi za organizatorima.

– Valjda su prijavili- odgovoriše novinari.

Prvi učesnici pristigli su na Trg deset minuta pre početka. Organizator je iza mikrofona, koji je postavljen ispred ulaza u Dom kulture, postavio trodelni pano na kome je stajala poruka srpskom premijeru Ivici Dačiću na engleskom jeziku „Prime take it off“ (u slobodnom prevodu traži se da premijer ode).

Na pet minuta pre početka, kao po dogovoru – na trgu se već tražilo bolje slobodno mesto. Stižu petorica lidera albanskih partija i nihovi saradnici. Tu su: Jonuz Musliu, predsednik Bujanovca Nagip Arifi (DP), narodni poslanik Riza Halimi (PDD), predsednik Preševa Ragmi Mustafa (DPA) i Rahmi Zuljfiju (DUA). Levo i desno od njih su i drugi politički zvaničnici – Galip Bećiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, Šaip Kamberi doskorašnji predsednik opštine Bujanovac, sada predsednik ogranka PDD, Mejdi Zećiri iz DUA i drugi. Svi su prilično hladni, nema razgovora između, nema ni kurtoaznih osmeha.

Primetno je bilo da među liderima, u tom prvom redu ispred mikrofona, nema Skendera Destanija, lidera partije centra Demokratske unije Doline (DUD). No, tu su predstavnici Islamske verske zajednice. Tu je, kao i uvek, Izet Ćazimi, rođeni brat Ridvana Ćazimija, Kapetana Lešija, koji je postao ikona borbe Albanaca. Koji minut kasnije stižu i zastave – desetak albanskih, jedna Evropske unije i samo jedan transparent na kome piše: „Zaustavite diskriminaciju Srba nad Albancima Istočnog Kosova“.

Postalo je pravilo još od 2000. godine, da svako okupljanje Albanaca privlači veliku pažnju medija – i albanskih i srpskih. Tako je bilo i ovoga puta. Tu su: RTS, Tanjug, Beta, B92, Prva TV, RTV Vranje…a od albanskih ekipa RTK iz Prištine i svi mediji iz Bujanovca i Preševa.

Protest je počeo sa zakešnjenjem. Oficijelni spijer recitatorski čita najavni tekst, a prisutni ga, s vremena na vreme, prekidaju aplauzima.

Prvi je, kao organizator, govorio Jonuz Musliu, oštro i britko. Iz publike su mu „odgovarali“ dugim aplauzima. Iza njega, Nagip Arifi, pa Riza Halimi i na kraju Ragmi Mustafa. Sva četvorica, zajedno sa spikerom, govorili su manje od pola sata. Naravno, svi su govorili na albanskom jeziku, pa su, po završetku, Musliu i Halimi srpskim novinarima interpretirali stavove iz svojih obraćanja.

-Prva naša poruka, naš zahtev sa protesta jeste da se spomenik iz Lučana dislocira, a da se spomenik iz Preševa vrati na mesto gde je bio. Taj spomenik nije bio provokacija prema Beogradu. Ali ovaj spomenik Žandarmerije u albanskom selu Lučane, to je provokacija. To što se gradi nije samo spomenik. Gradi se nova baza Žandarmerije. To znači da Srbija sa Albancima i dalje komunicira jezikom sile i represije. Mi smatramo da ovo nije vreme jezika sile, već vreme jezika ekonomije. Mi ovde živimo i mi nemamo ni drugi Bujanovac, ni drugo Preševo. Živimo na svojoj zemlji i šta god da se desi mi smo tu -rekao je Jonuz Musliu.

CIVILIZACIJSKE NORME

Halimi je dodao kako spomenik u Lučanu predstavlja provokaciju za Albance:

– Bolno je što je ova država, koja pretenduje na ulazak u EU, pre nego je i  postavljen spomenik u Preševu, počela izgradnju tog kompleksa pripadnicima specijalne policije koji su poginuli u Preševskoj dolini. Mi smo izrazili negodovanje jer ovo razumemo na samo kao provokaciju, već i kao nastavak pritiska na albansko stanovništvo. Jer, među ovim policajcima ovde, bili i oni koji su 2003. godine ubili premijera ove države. Zato je krajnje provokativno da se u jednom selu gde živi isključivo albansko stanovništvo, podiže spomenik poginulim pripadnicima specijalne policije, a sve to uz odobrenje vlasti – rekao je Halimi.

Ovaj lider Albanaca potom je rekao da je protestom u Bujanovcu izražena nada da u Beogradu još ima političke volje da se problemi Albanaca rešavaju dijalogom. Takođe je rekao da je od međunarodne zajednice zatraženo da prestane sa duplim aršinima u rešavanju problema ljudskih i manjinskih prava na prostoru bivše Jugoslavije.

– Na kraju želim da kažem da je davno prošlo vreme da se teroristima nazivaju oni Albanci koji su branili kućni prag, koji su branili dostojanstvo porodica. Po tome je ova vlast u Beogradu u ozbiljnom sukobu sa civilizacijskim vrednostima Evrope, – rekao je na kraju Riza Halimi.

SPOMENIK U LUČANU TABU TEMA
Sve ovo vreme, od kada “slučaj spomenik u Preševu” ne prestaje da bude medijska atrakcija, onaj drugi iznad sela Lučane ostao je tabu tema.
Njegovo uklanjanje najpre je zatraženo na sednici Skupštine odbornika Bujanovca, Preševa i Medveđe 12. januara ove godine u Preševu. Isti zahtev uputili su I odbornici sa vanredne sednice lokalnog parlamenta u Preševu. Za sve to vreme iz Žandarmerije se nije niko oglašavao. Tako su ostali nejasni bukvalno svi detalji o tom spomeniku.
Albanci iz sela Lučane pričaju da je njegova izgradnja počela oktobra prošle godine i da je “teškim građevinskim mašinama nekoliko dana čišćena površina velika kao fudbalsko igralište”. Takođe kažu da se sve vreme izgradnje mestu gde se izvode radovi nije moglo niti smelo prići. “Gradilište su 24 sata čuvali naoružani pripadnici Žandarmerije koji nisu dozvoljavali nikakvo zadržavanje na putu”, – kaže stanovnik Lučana.
Novinari su nekoliko puta prolazili putem za Dobrosin u nameri da fotografišu mesto. Nisu to učinili iz straha da ne dođu u sukob sa naoružanim čuvarima koji motre na na sve što bi bilo sumnjivo.
“Niko ne sme da pokuša fotografisanje jer su pripadnici Žandarmerije tu, na putu. Svaki pokušaj aktiviranja telefona, foto aparata ili kamere, bio bi sankcionisan”-kaže kolega Albanac zamoljen da nekako dođe do fotografije.
Ipak, pre petnaestak dana, na nekim portalima, prvi put su se pojavila dva snimka ovog spomenika. Kolege Albanci kažu da su snimci stigli iz Gnjilana. Kako god, na njima se vidi širok, uređen teren sa spomenikom podignutim na velikoj crvenoj mermernoj ploči. U njegovoj osnovi je veliki beli mermerni krs, na čijem licu je crna mermerna karta Republike Srbije, a na njoj, u osam redova, fotografije 21 nastradalog policajca tokom nemira na jugu Srbije.



  • Ostavi komentar