Umesto Brisela, Romi su dobili česmu

Na žalost, to veliko nehigijensko naselje predstavnici vlasti  i međunarodne zajednice videli su više puta. I jedni i drugi su dali toliko obećnja. Ipak, kosovskih Roma danas nema u velikim i zvučnim dokumentima. Oni nisu tema pregovora Beograda i Prištine. Umesto Brisela, paralelnih institucija, administrativnih prelaza, oni su pre pet meseci dobili zajedničku česmu. O čemu dalje da razgovaramo?

PROFIL
Kenan Rašitović, nezaposleni diplomirani ekonomista, rodjen je 23. oktobra 1972. godine u Bujanovcu. Sa prijateljima je 2002. godine osnovao Omladinski forum za edukaciju Roma (OFER), sa kojim je za 10 godina realizovao oko 50 projekata. Svi ti projekti su uglavnom imali za cilj podizanje nivoa obrazovanja Roma i pomoć posebno starim licima romske nacionalnosti u Bujanovcu i na jugu Srbije. Za to vreme sarađivao je sa brojnim organizacijama građamskog društva iz Bujuanovca, Vranja, Leskovca, Niša i Beograda. Oženjen je, ima ćerku od 14 i sina od 12 godina.

Kenan Rašitović je predsednik Nevladine organizacije Omladinski forum za edukaciju Roma (OFER) iz Bujanovca. Od formiranja do danas on i ova organizaciija građanskog društva, rade isključivo na emancipaciji bujanovačkih i drugih Roma i njihovom uključivanju u sve tokove života. Rašitović zato danas važi za jednog od najboljih poznavalaca problematike romske nacionalne zajednice na jugu Srbije. Zato na početku skreće pažnju da za “Vranjske” ne želi nikako da razgovara političkim jezikom.

U toku su pregovori Beograda i Prištine. Međutim, Rome raseljene 1999. sa Kosova niko ne pominje, a ovde pre svega mislimo na naselje Salvatore na periferiji Bujanovca u kome oni trenutno žive.

– Na žalost, to veliko nehigijensko naselje predstavnici vlasti su videli više puta. To su videli i predstavnici međunarodne zajednice. I jedni i drugi su dali toliko obećnja. Ipak, tih kosovskih Roma danas nema u velikim i zvučnim dokumentima. Oni nisu tema pregovora Beograda i Prištine. Umesto Brisela, paralelnih institucija, administrativnih prelaza…oni su pre pet meseci dobili zajedničku česmu. O čemu dalje da pričamo?

Taj problem traje već dugo. Nedostatak finansijskih sredstava je ključno pitanje zbog koga on nije rešen?

– Šta god da je po sredi, problem interno raseljenih lica sa Kosova traje neopravdano dugo. Čime država, kakva god da je, može da opravda činjenicu da tamo i dalje oko 70 porodica živi u neljudskim uslovima, bez svog krova nad glavom. Šta danas ima gore od toga?

U vreme popisa imali ste primedbe i žalili se na rad popisnih komisija. Kazali ste tada da su Romi i ovoga puta marginalizovana grupa?

-U Bujanovcu ima oko 6.500 Roma. U kupnom broju stanovnika učestvujemo sa oko 12 odsto. Medjutim, u vreme poslednjeg popisa 2011. ovaj podatak nije bio dovoljan razlog da Opštinska popisna komisija u svoj sastav uključi makar jednog Roma. Mi smo se žalili Ministarstvu za ljudska i manjinska prava. Od njih smo  dobili podršku za našu inicijativu, ali u Republičkom zavodu za startitiku (RSZ), kao nadležnom državnom organu, na tu činjenicu nisu ni glavu okrenuli.

Zvanično ste izjavili da sumnjate u istinitost rezultata popisa?

– Kako da ne. Najpre, mi u Popisnoj komisiji nismo imali Roma. Drugo, Bujanovac je imao 81 popisivača. Romi su dobili samo dva mesta, a 79 su podeljeni na Srbe i Albance. Čime RSZ i lokalna vlast u Bujanovcu mogu da opravdaju ove podatke? Dakle, marginalizovani smo u ovom velikom i važnom državnom poslu. Prevareni smo, što je dovoljan razlog da sumnjamo u rezultate popisa.

Podaci kažu da u samom gradu ima najviše Srba, potom Roma, pa Albanaca?

– Taj podatak je tačan. Za njega znamo od  popisa 2002. godine. Bujanovački Romi su skoncentrisani na dve gradske lokacije. Prva se zove „Morava 76“ koja se oslanja na ulicu Jaćima Djošića, gde živi blizu 800 romskih porodica. Druga lokacija je Novo naselje sa ulicama Miroslava Nojkovića, Nikole Tesle i Banjska, gde žive uglavnom Romi izbegli sa Kosova.

Složićemo se da je brazovanje Roma razlog za ovaj i sve druge probleme?

– Naravno da je to tačno. Zato smo mi poslednjih godina na planu obrazovanja uradili više nego ranije. Danas u predškolskoj ustanovi imamo oko 120 dečeka i devojčica, do četvrtog razreda 500, od petog do osmog 350, u srednjim školama oko 60 i na fakultetima i visokim školama šest Roma. To je značajan pomak u odnosu na recimo 2001. godinu kada smo započeli bitku za obrazovanje.

Prošle nedelje ste potpisali i ugovor o stipendiranju romskih učenika i studenata?

– Da, u saradnji sa NVO „Pomoć deci“ iz Beograda, za Rome – učenike i studente iz Vranja i Bujanovca, obezbedili smo 56 stipendija za srednje škole i 11 za studente. Istina, iznosi od 3.100, odnosno 6.000 dinara su simbolični, ali su i takvi dobrodošli romskim porodicama.

Gospodine Rašitoviću, gde su Romi u planovima i projektima Koordinacionog tela za opštine juga Srbije?

– U papirima nas ima tu i tamo, ali nas nema u stvarnom životu. Od kako je 2000. godine formiran ovaj državni organ, on se ni u jednom projektu Romima nije bavio na temeljitiji način. Baš ovih dana saznajem iz medija da su država Srbija i medjunarodne organizacije, za ovih 12 godina, u Bujanovac uložile ogromna sredstva. Romi su u toj podeli učestvovali na više nego simboličan način.

Koliko novi predsednik tog tela Zoran Stanković zna za vaše probleme?

– Mada je to pitanje za njega i stručnu slušbu u Beogradu, ja ću odgovoriti jednim podatkom: od preko 200 stipendija koje je Koordinaciono telo dodelilo srednjoškolcima iz Bujanovca i Preševa, samo su dve dobili Romi. Dakle, mi ovu godinu moramo maksimalno iskoristiti da probleme Roma juga Srbije temeljito predočimo gospodinu Stankoviću i Koordinacionom telu.

Šta ćete konkretno zatražiti od Koordinacionog tela?

– Mi očekujemo da ćemo se uskoro susretsti i razgovarati sa gospodinom Stankovićem. Predočićemo mu kompletnu listu problema sa našim predlozima za rešavanje. Vidite, recimo danas je u Bujanovcu, među 500 zaposlenih, tek tridesetak Roma. A, ponavljam – u broju stanovnika učestvujemo sa 12 odsto.

Ali su zato Romi najprisutniju na listana nezaposlenih?

– Na žalost, nemam sada tačne podatke o tome, ali mislim da su u Bujanovcu, od 4.400 lica koja traže posao, 2.000 sigurno Romi. Pri tom, moram istaći da su rapidno smanjeni sezonski radovi u Vojvodini, kao i broj Roma – azilanata.

 „Naše“ poslove u Vojvodini preuzele su izbeglice, a zemlje Evropske unije zatvorile su sva vrata ne samo za Rome nego za sve pridošlice sa Balkana. U Evropi je dana ostalo jedva stotinak romskih porodica sa papirima, svi ostali odu tamo i čekaju da ih vlade tih zemalja proteraju.

Ne tako davno, u Bujanovcu smo imali nekoliko dobrih Roma preduzetnika?

– Početkom 90. godina, na privrednoj karti Bujanovca bilo je 50-ak preduzeća i radnji čiji su vlasnici bili Romi. Danas medjutim, zbog opšte ekonomske situacije u svetu, ta knjiga je spala na dva slova: „Interkonop“ i „Fitovci“. Podsetiću vas da je firma „Interkonop“ sredinom devedesetih imala izmedju 50 i 80 radnika. Danas je to samo porodična fabrika koja proizvodi čarape.

Veliki broj romskih porodica, na žalost, sredstva za egzistenciju ostvaruje u zoni „sive ekonomije“?

– I za tu priču se može reći: nekad’ bilo – sad se pominje. Do prodora Kineza i jeftine robe sa istoka, bujanovački romi su imali u zakupu po 200 tezgi godišnje. Danas jedva da ih ima 50. Na tezgama su ostali da za male pare rade samo oni mlađi, oni koji mogu i koji moraju.

Da ne zaboravimo i muzičare. U Surdulici opštinari kažu da od trube živi preko 200 porodica?

– A, ne. Bujanovac je nešto drugo. Ovde tek dvadesetak njih mogu da kažu da žive od muzike.

Sve u svemu, dolazimo na teren socijalne pomoći , dečijeg dodatka i raznih socijalnih davanja od čega živi najveći broj Roma?

– Na žalost, tako je, a uz malo dobre volje i malo više brige države, moglo bi da bude drukčije. Živim u nadi da će država napokon napraviti strategiju i naći tu formulu kojom će radno angažovati znatno veći broj pripadnika romske zajednice. Imajući u vidu strukturu i broj zainteresovanih, ovo bi za državu bila najjeftunija, ali i najefikasnija investicija.

Po svemu sudeći, zdravstvena zaštita Roma jedino je pitanje koje je država dovela do kraja?

– Biće da je tako. Danas svaki Rom ima pravo na zdravstvenu knjižicu i osnovnu zdravstvenu zaštitu bez obzira da li je rešio pitanje ličnih dokumenata ili ne. To je zaista kvalitet u odnosu na sve ostalo.

Pomenuli ste lična dokumenta?

– Znate, to što veliki broj Roma, dakle građana Srbije, nije upisan u knjigu rođenih i knjigu državljana, to je civilizacijska bruka. Taj podatak bolje od svih ostalih govori koliko smo mi marginalizovana grupa. Samo je gore i teže od ovoga nekome oduzeti pravo na ishranu ili pravo na goli život. Kako to pravo nisu ostvarile uglavnom porodice sa Kosova, mi  činimo sve da se to ispravi, jer Rom, koji nije upisan u matičnu ili knjigu državljana, automatski gubi mnoga druga prava što proizvodi čitav spektar drugih problema.

Mogu li i koliko u rešavanju tih i drugih problema da pomognu organizacije građanskog društva?

– Mogu naravno. Međutim, naše su mogućnosti ograničene, imamo li u vidu sredstva i ljudske potencijale kojima raspolažemo. Mi smo tu da dajemo ideje, da iniciramo, da pokrećemo pitanja, potpomažemo, da budemo partneri onima kojima je to posao i koji imaju sredstva za velike društvene poduhvate.