Putovanje do kraja noći

Moj radni dan se znao, ujutru u školi, mali predah, pa rad na imanju i oko stoke. Predah oko ručka i rad dok ne padne noć. Samo sam uveče, pred spavanje, nalazila vreme za pripremu nastave i čitanje knjiga

Mila Ivanović, osamdeset jednogodišnja učiteljica u penziji, živi u svom skromnom domu u Golemom Selu, nadomak Vranja, u društvu knjiga i lepih uspomena. U blizini su joj sin i snaja, a kada joj dođu unuci tada njenoj sreći nema kraja.

DOKTOR I POLjOPRIVREDNIK

Bilo koga da pitate u kraju o njoj, reći će vam da je bila stroga, sa autoritetom koji su svi poštovali. Da je tako govori i to da nema njenog đaka koji je otišao put Vranja, Niša, Beograda, inostranstva, da kad dođe u rodni kraj ne svrati da je vidi, pita za zdravlje.  

– Trudila sam se da u deci probudim najplementije osobine, da sutradan budu dobri ljudi, bez obzira da li će neko postati doktor nauka, radnik ili poljoprivrednik. Nismo zanemarivali znanje, svako ko završi četiri razreda osnovne morao je da zna da dobro čita, piše i računa – kaže učiteljica Mila.

Meštani se sećaju kad su prozori na odelenju škole bili otvoreni, u proleće i jesen, kad je raskošna priroda oblačila i skidala svoje ruho, a deca svojim zvonkim glasovima naglas čitala i upotpunjavala božanstven prizor pored plahovite Veternice. 

– Moj metod rada je glasno učenje. Smatrala sam da je to najprihvatljivije za najslabije đake. Ocene su morale da se zasluže, a da bih učenike podstakla na rad postojao je sistem nagrada i kazni. To je razvijalo u njima takmičarski duh, i za mojih 36 godina neprekidne službe iznedrilo veliki broj uspešnih ljudi u svakom pogledu – navodi učiteljica Mila.

Inače, potiče iz čuvene gradske familije Daskalovića iz Vlasotinca. Pradeda Stojan bio je prvi učitelj u tom mestu pored reke Vlasine, a deda Rista- pop. Poratno nevreme Daskaloviće je privelo siromaštvu i Milin otac Milorad, opančar, je mukotrpnim radom izdržavao mnogoljudnu porodicu.

– Želja da se nastavi tradicija Stojana daskala (učitelja) po kome smo poneli prezime bila je veća od mogućnosti. Ipak, staro pravilo „kad se nešto hoće može se“ ostvarilo se i upisala sam Učiteljsku školu u Aleksincu, stanovala u internatu i završila u roku. Konkurisala sam i prvi posao učiteljice dobila u planinskom selu Oruglica, u leskovačkom kraju, na obroncima planine Kukavica, 1958. godine. U toj četvorogodišnjoj osnovnoj školi tada je bilko oko 100 đaka – priča učiteljica Mila.

Zadržala se samo jednu školsku godinu, a onda 1960. godine prešla na rad u selo Uševce u Poljanici.

– Iz Poljanice više neću otići. U Uševcu je bilo 54 đaka, a 1962. godine prešla sam u Vlase, koje je imalo status opštine. Već sam bila udata za nastavnika ruskog jezika, mog Časlava, koji je radio u Vlasu, u osmogodišnjoj školi. Pošto je Časlav bio iz Golemog Sela i živeo sa roditeljima, poljoprivrednicima, da bi bila bliže njima prelazim 1963. godine u to selo. I tako, sve do 1995. godine i odlaska u penziju – kaže učiteljica Mila.

GOSTI IZ KANADE

Sa suprugom Časlavom imali su više prilika da odu iz sela i nađu posao širom Srbije, u gradovima.

– Časlav nije hteo da ostavi roditelje, a ja sam ga u tome podržala. Imali smo imanje, krave i ostalu stoku. Moj radni dan se znao, ujutru u školi, mali predah, pa rad na imanju i oko stoke. Predah oko ručka i rad dok ne padne noć. Samo sam uveče, pred spavanje, nalazila vreme za pripremu nastave i čitanje knjiga – navodi učiteljica Mila.

Uspeli su da izvedu decu na put. Napravili novu kuću u kojoj živi sin Jovica sa suprugom Jagodom, učiteljicom u obližnjem planinskom selu Sekirje. Imaju ćerku Biljanu, zubnog tehničara, koja živi i radi u Torontu u Kanadi, sa suprugom Ivanom Šutekom, elektroinžinjerom. Imaju po dvoje unučadi od sina i ćerke.

– Čovek kad svodi račune u životu misli da je mogao mnogo više da postigne, ponekad se tako i meni čini, ali kad mi dođu unuci, kada se svi okupimo u Golemom Selu tek tada vidim da smo sve stekli – ističe učiteljica Mila. 

Ostavljamo je pored njenih knjiga, da pored prozora čita Selina, njegovo „Putovanje do kraja noći“ i uživa u uspomenama.