„Svrtka“ – Vranje, duša – jug Srbije

U sredu, 16. januara 2013. godine, izvršena je primopredaja dužnosti između brigadnog generala Milosava Simovića i pukovnika Zorana Lubure na dužnosti komandanta Četvrte brigade Kopnene vojske. General Simović odlazi u Niš, na novu dužnost, zamenika komandanta Kopnene vojske.

Generalu Simoviću ovaj odlazak iz Vranja, mada se radi o unapređenju, ne pada ni malo lako. To i ne treba da čudi, jer je ovaj oficir u našem gradu za deceniju i po postao svojevrsna institucija, a njegov odlazak potvrđuje naš usud da iz Vranja odlaze njegovi najvredniji i najproduktivniji ljudi.

– Poslednjih godina – kaže general Simović – bilo je prilika da odem iz Vranja u neki drugi garnizon. Nisam imao želju da idem, i moji pretpostavljeni su to uvažavali, ali svestan vojnog poziva i potrebe službe, na moju žalost odlazim iz Vranja. Nedostajaće mi vojnici, podoficiri, oficiri i civilna lica 4. brigade Kopnene vojske, a posebno Vranje i ono najvrednije u Pčinjskom i delu Jablaničkog okruga – ljudi. Moja „svrtka“ i dalje biće – Vranje, a „duša“ – jug Srbije.

Milosav Simović je, inače, prvi general koji je u Vranju bio na toj dužnosti, od daleke 1878, oslobođenja od Turaka, kada je na tom mestu kratko bio đeneral Jovan Belimarković. Kao kapetan prve klase, Simović, mladi  oficir sa borbenim iskustvom, 1997. dolazi u Bujanovac i Vranje. Od 2004, obavlja dužnost komandanta tadašnje 78. a od 2007, 4. brigade Kopnene vojske. Maja 2008, biva unapređen u čin brigadnog generala.

Simović žali zbog odlaska iz Vranja, ali je neodoljiv utisak da treba da bude obrnuto – da Vranje žali zbog odlaska svog generala, koji je svojom energijom u ovom gradu ostavio neizbrisiv trag. Sa svojim oficirima i vojnicima, učestvovao je u nebrojenim humanitarnim akcijama, porodice iz planinskih bespuća juga Srbije bile su, zahvaljujući Vojsci, ekonomski, infrastrukturno i zdravstveno pomagane.

U vreme krize na jugu Srbije, general Simović doprineo je smirivanju tenzija i stvaranju poverenja u Vojsku i državu Srbiju, čime je zaslužio poštovanje pripadnika svih nacionalnih zajednica na jugu Srbije, kao i međunarodnih organa. Vranjance je podsetio na zaboravljeni Vranjski prvi pešadijski puk Knjaza Miloša Velikog, i vratio nekadašnji naziv kasarne.

I nakon odlaska generala Simovića, Vranju ostaje njegova baština – spomenik poginulima u poslednjim ratovima, Spomen soba i najlepša gradska kuća – Dom Vojske. Vranjanci ga zovu „naš Simke“, a i on, koji nije Vranjanac, voli naš grad i njegove građane.

Uz najsrdačnije čestitke za unapređenje generalu Simoviću, i najbolje želje njegovom nasledniku na dužnosti komandanta Vranjskog garnizona, poručujemo mu – Niš nije preko sveta, a Vranje je tu, i u njemu si, „naš Simke“, uvek dobrodošao; jer čovek živi tamo gde je njegova duša.