Ne damo spomenik

Eko Taxi Vranje

Jednoglasna odluka: albanski odbornici

Sala SO Preševo bila je mala da primi sve pozvane i zainteresovane. Ipak, u njoj nije bilo predstavnika vlasti iz Beograda i Prištine, kako je najavljeno. Nije bilo ni predstavnika Koordinacionog tela za jug Srbije, mada je, kako je „Vranjskim“ potvrđeno, predsednik tog vladinog organa Zoran Stanković zahtevao da bude pozvan na taj skup



 

Jednoglasna odluka: albanski odborniciKada ovaj broj „Vranjskih“ bude u prodaji, sudbina spomenika u Preševu verovatno će biti rešena, jer se poklapaju datumi izlaska iz štampe i roka koji je lokalnim vlastima u Preševu dao srpski oremijer Ivica Dačić. Albanski odbornici iz sve tri opštine, njih 74, su na Skupštini 12. Decembra u Preševu usvojili Deklaraciju od desetak tačaka, među kojima je i ona kojom odbijaju preseljenje spomenika, što se kao kompromis spominje iz Beograda i međunarodnih krugova.
Kako god, spomenik poginulim borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), otkriven 16. novembra (lokalnu samoupravu i Udruženje veterana OVPMB koštao je tre miliona dinara), izazvao je veliku pažnju medija ali i međunarodne zajednice.

UNUTRAŠNjE PITANjE

Najpre su srpski zvaničnici, pre svih premijer Ivica Dačić, i albanski lideri, posredstvom medija, izmenjali nekoliko „poruka“. Šef vlade je potom poručio Albancima da je najbolje da sami uklone spomenik sa glavnog gradskog trga. Ako to ne učine, spomenik će ukloniti nadležnne institucije države Srbije i pri tom je kao rok odredio 17. Januar, kada je zakazan njegov susret sa Hašimom Tačijem u Briselu. Onda je i Koordinaciono telo za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa pokušalo je da pronadje razumno rešenje. Kominikacija sa najvišim političkim predstavnicima Albanaca, nije dala rezultat.
Usledila je potom i diplomatska aktivnost. Ona je završena tako što su iz ambasada SAD i Francuske stigle izjave kako je „spomenik u Preševu unutrašnje pitanje države Srbije u koje se oni neće mešati“.
Posle svega došlo se do dve vanredne sednica lokalnih parlamenata u Bujanovcu i Preševu, a sutradan spomenik je bio jedina tema najvišeg političkog tela Albanaca – Skupštine odbornika Albanaca iz ove tri opštine. Učesnici skupštine, izglasali su Političku deklaraciju (vidi okvir) u kojoj su saopštili da oni neće ni porušiti ni premestiti spomenik sa Trga palih boraca.

RAGMI MUSTAFA
PODNOSIM OSTAVKU AKO SE SRUŠI SPOMENIK
– Ako dođe do nasilnog rušenja spomenika na trgu, ili njegovog premeštanja na drugu lokaciju, podnosim ostavku na mesto predsednika. Spomenik palim borcima Oslobodilačke vojske Preševa. Medveđe i Bujanovca je simbol koji identifikuje Albance Preševske doline. Njegovim rušenjem mi bismo ostali bez identiteta

 

Skupštinu je pratilo više novinarskih ekipa čak sa 15 TV kamera.
Sala SO Preševo bila je mala da primi sve pozvane i zainteresovane. Ipak, u njoj nije bilo predstavnika vlasti iz Beograda i Prištine, kako je najavljeno. Nije bilo ni predstavnika Koordinacionog tela za jug Srbije, mada je, kako je „Vranjskim“ potvrđeno, predsednik tog vladinog organa Zoran Stanković zahtevao da bude pozvan na taj skup.
Ono što je bilo posebno evidentno jeste da u sali nije bilo predstavnika medjunarodne zajednice, a organizatori su očekivali bar nekoliko najuticajnijih ambasadora iz Beograda, predstavnike EU i Misije OEBS.
-Izostanak predstavnika međunarodne zajednice, državnih organa i drugih koji nisu članovi Skupštine, ne može osporiti njen legitimitet i umanjiti značaj donetih odluka“ – objasnio je Šaip Kamberi, drugi čovek Partije za demokratsko delovanje Rize Halimija, koji je toga dana bio na sednici Skupštine Srbije, gde se glasalo o kosovskoj Rezoluciji.
Tako su pozicije u prvom redu zauzeli prvi ljudi Preševa i Bujanovca, Ragmi Mustafa i Nagip Arifi, šef Nacionalnog saveta Galip Bećiri, Šaip Kamberi, Rahmi Zuljfiju, Naser Aziri…a Skupštinom su predsedavali Jonuz Musliu, lider PDP, i predsednici SO Bujanovac i Preševo, Hajredin Hida i Ramiz Ljatifi.
Posle uvodnog pledoajea Jonuza Musliua, svaki govornik je pažljivo saslušan i nagrađen aplauzom. Atmosfera u sali je bila neuobičajena: na licima 74 odbornika (toliko ih danas ima) i funkcionera, skoro da nismo „uhvatili“ jedan osmeh.

KRIVA JE DRŽAVA

O čemu su govorili? O nemogućnosti da se Albanci juga Srbije izbore za individualna i kolektivna ljudska prava; o zabrani upotrebe nacionalnih simbola; pretnjama koje su poslednjih dana Albancima uputili najviši srpski zvaničnici; skidanju albanske zastave sa groblju u Dobrosinu odmah posle Nove godine; o potrebi da se svi konflikti rešavaju dijalogom i mirnim putem; o zahtevu da se u rešavanje problema spomenika neizostavno uključe predstavnici međunarodne zajednice; da Priština i Tirana više pomažu ovdašnjim Albancima; da u Briselu Preševska dolina dobije isto toliko koliko i četiri opštine na severu Kosova…
U 14,20 novinari su pozvani da na trgu prisustvuju kratkom performansu koji je organizovao preševski Odbor za ljudska prava. Nekoliko aktivista Odbora, pred TV kamerama, izlepilo je nekoliko malih plakata na kojima je fotografija sa jednog od susreta Hašima Tačija i Salija Beriše, premijera Albanija. Ispod fotografije je tekst „A po jay do?“ (Da li vam je dobro). Aktivista Odbora Aljon Arifi rekao je novinarima da je „ova akcija uperena protiv indiferentnog odnosa zvaničnika u Prištini i Tirani prema situaciju u Preševskoj Dolini“.
U 14,40 sledi prva pauza. Šefovi idu da usaglase stavove koji su izrečeni za skupštinskom govornicom sa onim što je pripremljeno u Političkoj deklaraciji.
Posle pauze, tekst Političke deklaracije čita Belgzim Kamberi, predsednik Odbora za ljudska prava, jedan od petorice članova radne grupe koja ih je formulisala. U 15,20 sve je gotovo. Svi učesnici Skupštine su na nogama. Apladiraju. Ako ima onih kojima sve ovo nije jasno, novinarima je, dok su izlazili iz sale, objasnio Šaip Kamberi.
-Sve što se ovih dana događa u vezi sa spomenikom, posledica je do sada neizvršenih obaveza države prema Albancima.

TEKST DEKLARACIJE
• Skupština albanskih odbornika osudjuje verbalne pretnje i jezik mržnje korišćen od strane državnih zvaničnika Republike Srbije građanima i akterima političkog i društvenog razvoja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi;
• Skupština albanskih odbornika brani pravo albanaca na simbole kojima se izražava albanski nacionalni identitet i suprotstavlja se svakom nasilnom obliku uklanjanja nacionalnih simbola, uključujući spomenike nacionalnim herojim;
• Skupština albanskih odbornika smatra teškom provokaciom podizanje spomen obeležja pripadnicima policije, osumnjičenim za zločine nad albanskim stanovništvom i traži njihovo uklanjanje iz naseljenih mesta jer provociraju Albance;
• Skupština albanskih odbornika potvrdjuje svoju potpunu privrženost implementaciji sloboda , individualnih i kolektivnih prava, prema jedinstvenim regionalnim standardima;
• Skupština albanskih odbornika izražava svoju potpunu posveženost potrebi za mirnim rešavanjem svih problema Preševske Doline;
• Skupština albanskih odbornika poziva UN, NATO, OEBS, Savet Evrope i Evropsku Uniju da ohrabre Vladu Republike Srbije za dijalog sa legitimnim političkim predstavnicima Albanaca u cilju rešavanja svih problema u Preševskoj Dolini;
• Skupština albanskih odbornika trazi od Vlade Republike Albanije da u rešavanje problema Presevske Doline ukljuci sve relevantne medjunarode institucije;
• Skupština albanskih odbornika poziva Vladu Republike Albanije i Vladu Republike Kosova da utiču na vlasti Republike Srbije kako bi podstakli početak procesa dijaloga sa legitimnim političkim predstavnicima Preševske Doline u cilju uskladjivanja i razvoja nacionalnih politika povezanih sa problemima albanaca Preševske Doline;
• Skupština albanskih odbornika poziva Vladu Republike Srbije i vladu Republike Kosova da po načelu reciprociteta ppokrenu rešavanje problema Preševske Doline na razgovorima koji se održavaju u Briselu uz posredovanje Visokog predstavnika EU, baronice Ketrin Ešton;
• Skupština albanskih odbornika poziva albanske političke stranke Preševske Doline, da u skladu sa novonastalom politićko-bezbednosnom situacijom, preduzmu mere preispitivanja saradnje sa državnim institucijama, naročito mera koje će omogućiti zajedničko političko delovanje i funkcionisanje institucija sistema na svim nivoima.



  • Ostavi komentar