Uvek nazdravimo pred koncert

,

Kragujevački pank-rok bend Čovek Bez Sluha na sceni je već 18 godina, a „punoletsvo“ je povod za turneju u okviru koje su, na zadovoljstvo svih njihovih fanova odavde, posetili i Vranje. Tom prilikom razgovarali smo sa Mikijem, frontmenom benda o njihovom radu, izazovima na sceni, teškoćama sa kojima se bend suočava i planovima za dalji rad.

Kako je bilo u Vranju?

– Jako lepo. Sjajno druženje sa sjajnom publikom, susret sa starim poznanicima i odličan koncert. Još jednom – puno hvala na gostoprimstvu.

Punoletstvo na sceni, ukratko, u pet reči?

– Ne staje to u pet reči. Bar ne u sličnih pet. Ali ako bih baš morao da se odazovem domaćem zadatku i na pitanje odgovorim bukvalno, onda su to ove reči: naporno, neponovljivo, prelepo, zabavno, ponosno.

Najteži period u karijeri?

– Svakako početak. Nismo imali svoje instrumente i vežbali smo po garažama. Nismo imali svoj auto, na svirke smo odlazili vozovima iz kojih bi nas nekad i izbacili jer nismo zaradili dovoljno novca za karte. Konstantno bi pozajmljivali pare od, ne tako bogatih, roditelja a čak ni to nije bilo dovoljno da uđemo u studio i snimimo bilo kakav demo materijal. Ono malo tadašnjih televizija bilo je pod strogim nadzorom režima pa su nam češće zabranjivali nego emitovali spotove. Ipak, rado se prisećam svega toga. Sad znamo od čega smo sazdani.

Može li se živeti od rnr-a ovih dana? Ako ne, kako se živi?

– Da, ali trud mora da bude ogroman. Opstaju jedino oni bendovi koji su zapravo mali kolektiv u kome svako ima svoju ulogu i kojoj je maksimalno posvećen. Ukoliko sam ne osmisliš kompletan marketinški, vizuelni i zvučni izraz benda – niko to neće da uradi umesto tebe. U suprotnom, članovi benda moraju da odlaze na neke konkretne poslove „od 7 do 3“ i to onda umanjuje kvalitet benda. Postaješ vikend ratnik a bavljenje muzikom se svodi na hobi.

Kako se ti odupireš ludilu koje vlada na ovim prostorima?

– Radim. Pišem, komponujem, snimam…utičem na druge. To rezultuje neprestanom potražnjom mog benda i stalnim odlascima na koncerte gde zapravo dobijam fid-bek i nagradu od publike za ono što radim.

Kakvi su planovi benda za dalje?

– U toku je turneja kojom zapravo proslavljamo pomenutih 18 godina postojanja i promovišemo novi singl. Narednu godinu započinjemo koncertom u Vrnjačkoj Banji, zatim idemo u Smederevsku Palanku, Šibenik, Bečej, Podgoricu, Nikšić, Sarajevo i Zagreb.

Imaš li neki posebni „ritual“ pre izlaska na binu?

– Pa i ne baš. Trudim se da se što više smejem, uvek nazdravimo pred koncert, zagrlimo se i krećemo. Ovde zvezde ne postoje. Samim tim ni rituali.

SEVDAHOM ZA OBNOVU POZORIŠTA

Plemenito veče

U organizaciji GKUD „Sevdah“, Omladinskog saveza Vranje i pozorišta „Bora Stanković“, u Sportskoj hali u Vranju je u ponedeljak uveče održan humanitarni koncert, od koga su prikupljena sredstva uplaćena na račun za obnovu spaljenog vranjskog teatra.

Koncert je sadržao bogat program, uz učešće najeminentnijih izvođača sa područja našeg grada. Pored „Sevdaha“, pesmom i igrom iz Vranja i njegove okoline, obnovi pozorišta svojim umećem i talentom pomogli su pevači Branimir Stošić Kace, Slobodan Jovanović i pevačica Ivan Tasić, duvački orkestar Nenada Mladenovića, akustični bend „Dert“ koji neguje zavičajni zvuk vranjske pesme, etno-pevačka grupa „Uranak“, samouki instrumantalista iz Trgovišta Nikola Stanisavljević – „Kole Car“, glumci vranjskog pozorišta sa odlomcima iz predstava rađenih po Borinim delima, glumac Dragan Stanković sa svojom nezaboravnom interpretacijom Mitke iz „Koštane“.

Pred oko 2.000 gledalaca, za obnovu vranjskog pozorišta te plemenite večeri sakupljeno je oko 190.000 dinara, što nije i konačna cifra, jer su pojedine firme, kao i građani, potaknuti koncertom, novac uplaćivali i na namenski račun za obnovu vranjskog hrama boginje Talije.

SOLIDARNOST
Na namenskom žiro računu za obnovu zgrade pozorišta trenutno ima ukupno 31.745.606,88 dinara. Solidarnost sa kolegama iz Vranja iskazalo je Narodno pozorište iz Niša koje je uplatilo 126.000 dinara. Stigla je i uplata iz Ateljea 212 u iznosu od 56.900 dinara, kao i uplate iz OŠ „Vuk Karadžić“, Lasen tursa, Sepcijalne bolnice za rehabilitaciju, Fonda solidarnosti organizacije sindikata i privatnih lica. Svakodnevno pristižu i sredstva iz Kompanije Dunav osiguranje na ime naplate štete.