Nema podele Kosova

Nerešena situacija na severu Kosova veoma odgovara srpsko-albanskim podzemnim kriminalnim strukturama, koje su povezane za delovima establišmenta kako u Beogradu tako i u Prištini

On je Albanac rođen u Beogradu, a školovao se u Americi. Danas živi u Prištini gde važi za političara modernog kova, zbog čega je do juna ove godine bio savetnik i šef kabineta predsednice Kosova Atifete Jahjage. Maja prošle godine njegove političke kapacitete i poglede srpska javnost je dobro upoznala u emisiji „Upitnik“ javnog servisa, kada je ukrstio stavove sa tadašnjim potpredsednikom vlade Srbije Ivicom Dačićem. Početkom ove nedelje izjavio je da je poslednja srpska Platforma  dokument koji ga podseća na devedesete godine prošlog veka.

U razgovoru za „Vranjske“ Ilir Deda, direktor Instituta za politička istraživanja i razvoj u Prištini o Platformi kaže.

– Platforma Beograda je čist promašaj. Očekivalo se da će Srbija sada izaći sa predlogom kako vidi normalizaciju odnosa sa Kosovom i svoju ulogu starateljstva o kosovskim Srbima. Mislim da nacrt Platforme, koji je već dostupan javnosti, liči na neke dokumente iz 90-tih godina. Ustvari, Srbija je ponudila jedan dokument koji zeli potpunu defunkcionalizaciju Kosova i stvaranje jedne poludrzave koja bi se jednog dana otcepila. Zato je Platforma danas više podloga za nove sukobe nego za normalizaciju stanja.

NIŠTA BEZ AMERIKE

Vi ste direktor jednog instituta i politički analitičar.  Zašto su danas odnosi Beograda i Prištine takvi kakvi jesu?

– Današnji naši odnosi su plod veoma ružne prošlosti i rata. Ta užasna prošlost je dovela do potpune demonizacije jedni drugih, i dehumanizacije, tako da je današnji preovladjajući diskurs pun stereotipa. U biti, danas smo svedoci jedne šizofrenije u kojoj su politički odnosi Kosova i Srbije skoro nepostojeći, ali su nam veoma dobri privredni odnosi i odnosi nevladinog sektora. Mislim da smo proveli jedan vek u sukobima i da se sada traži rešnje da se stavi tačka na tih poslednjih sto godina. Da nam se poslednji vek ne bi ponovio, Srbija i Kosovo se sada nalaze u procesu iznalaženja jednog modusa normalizacije, da bi u biti zatvorili potencijal za buduće sukobe i pronašli rešenje koje će fokusirati obe zemlje da se okrenu prema budućnosti.

Kakva je uloga medjunarodne zajednice u razrešenju srpsko-albanskog čvora?

– I Srbija i Kosovo su dokazali da im, zbog zajedničke gorke prošlosti, medjunarodna zajednica mora biti garant bilo kakvog sporazuma. Pošto je perspektiva članstva u EU jedino što garantuje stabilnost u regionu, nije čudno da su se medjusobni odnosi našli kao jedan, ali ne i jedini, od ključnih uslova ka daljem toku pristupanja Evropskoj Uniji. To je takodje i politički test u obe zemlje da pokažu delima da su stvarno posvećene transformaciji naših društva ka evropskim vrednostima. Jer naprosto, više ne ide ono što smo imali – evropska retorika a ne-evroska dela. Naravno, u tome je veoma važna i podrška SAD ovom procesu, jer svi smo svedoci da je stabilizacija Balkana nemoguća bez aktivne uloge SAD.

U Srbiji se često čuje da se odluke Prištine donose u Vašingtonu?

– Ne bih komentarisao to vidjenje, ali je jasno da Kosovo ne bi bilo tu gde jeste da nije bilo podrške SAD. Podrazumeva se uostalom da je stav SAD ključan ne samo za Prištinu, nego i za ostale zemlje u regionu.

Koliko poznajete ukupnu situaciju na jugu Srbije, ili kako Albanci kažu u Preševskoj dolini?

– Poznajem situaciju u Preševskoj doljni dovoljno dobro. Bio sam tamo, tako da mogu da zaključim da Albanci u Srbiji žele više prava da bi se osećali ravnopravno kako politički, tako i ekonomski.

Albanci iz Bujanovca, Preševa i Medvedje uputili su zvaničan poziv Prištini da budu deo albanskog pregovaračkog tima?

– Albanci u Preševskoj dolini već godinama bezuspešno pokušavaju da svoj politički status vežu sa onim koji imaju kosovski Srbi. Politički predstavnici Albanaca su probali da se uključe u Ahtisarijev proces. To žele da učite i sada, ali ja mislim da je to uzaludno jer to neće dopustiti medjunarodna zajednica.  Bilo bi bolje kad bi oni tražili veću podršku od Prištine za njihov ekonomski razvoj i obrazovanje, nego da se trude da postignu nešto što sada nije moguće, a da propuste šansu za ono što postoji.

Bili ste deo tima koji je vodio tehnički dijalog u Briselu. Kako ocenjujete dogovoreno?

– Tehnički dijalog je bio veoma kritikovan zbog nedostatka transparentosti i sporazuma koji su bili dvosmisleni. S druge strane, imali smo i nedovoljnu uključenost EU kao garanta sa uspešno sprovodjenje postignutih sporazuma. Zato je dijalog povećao tenzije ne samo izmedju Kosova i Srbije. Dobro je što je taj proces završen.

U Briselu je bilo i dobrih, ali i loših rešenja?

– Po mom mišljenju, najbolje što je proizašlo iz tog dijaloga je sporazum o IBM-u, kojim je stavljena tačka na granice izmedju dve zemlje i garantovan teritorijalni integritet Kosova. Mislim da je sporazum o slobodi kretanja, iako je bio korak u dobrom pravcu, proizveo dosta problema jer je putovanje izmedju dve zemlje postalo i preskupo i ograničeno.

Dijalog dva premijera u Briselu naišao je na veliki odjek u svetu?

– Pa, nije ni čudno, gledajući kako nas svet posmatra. Mi koji živimo na Balkanu uvek gledamo više na suštinu nego na formu, a to ponekad vodi velikom nerazumevanju sa svetom. Mislim da EU pokušava da pokaže svetu da je sposobna da  rešava probleme na svom kontinentu. Želeo bih da na kraju da to i bude tako.

Da li je dovoljno za početak to što su Tači i Dačić dogovorili u Briselu?

– U biti, do danas su se dva premijera više bavili primenom sporazuma o tehničkom dijaloga, nego što su suštinski otvorili nove teme. Jedina novost je dogovor u razmeni „oficira za vezu“ odnosno o otvaranju „kancelarija za vezu“. Sada je bitno videti koje će se teme otvoriti 17 januara,  jer tada mora doći do napretka u nekim suštinski važnim oblastima.

SAMOUPRAVA ZA SEVER

Kako, gospodine Deda, vidite suštinu problema na severu Kosova?

– Sever se godinama koristio kao moneta za potkusurivanje. To stanje je i dovelo do ubedjenja u Srbiji da može doći do podele Kosova na Ibru. Pošto je ta opcija pala u vodu, sada se traži rešenje koje će postepeno uključiti sever u institucionalni okvir Kosova sa garantovanom suštinskom samoupravom, a istovremeno će se baviti velikim nepoverenjem koje Srbi na severu imaju prema Prištini.

Postoje s obe strane strukture kojima ova situacija odgovara?

– Nerešena situacija na severu Kosova veoma odgovara srpsko-albanskim podzemnim kriminalnim strukturama, koje su povezane za delovima establišmenta kako u Beogradu tako i u Prištini.

Kako vi gledate na tezu o razmeni teritorija – sever Kosova za jug Srbije?

– Te  teze vode  širim sukobima u regionu i stvaranju velikih monoetničkih država, kao i rasformiranju najmanje dve države na Balkanu. Teze su i bile inspirator ratova na prostoru bivše Jugoslavije i doživele su poraz. Mir i stabilnost na Balkanu se ne mogu graditi sa prikrivenim snovima o stvaranju velikih jednonacionalnih država.

Na kraju kako vi vidite budućnost odnosa Srba i Albanaca, Srbije i Kosova?

– Nezahvalno je procenjivati budućnost na Balkanu, ali bih rekao da kada dodje do svesti da su odnosi Albanaca i Srba, odnosno Kosova i Srbije ključni za mir, za stabilnost i razvoj našeg regiona, tada će se i naši establišmenti pokazati drugačijim. Do tada niko od Srbije neće tražiti da prizna Kosovo, ali i Srbija treba da se uzdrži od unutrašnjeg uređenja Kosova. Jasno je da se mir ne može graditi na  bazi dominacije jedne države, ili jednog naroda, na uštrb drugog.

Mislim da Kosovo i Srbija mogu biti pokretači razvoja Balkana, a svedoci smo i zajedničke nade za boljom budućnošću u EU.