Bogata pretpraznična sofra

,

Galerija Narodnog muzeja Vranje: Marijana M. Stoiljković, Dobrivoje Petrušijević – „Portreti“; Nikola Stojanović Ston – „Slike“

PROFILI
Marijana M. Stoiljković rođena je 1984. godine u Kragujevcu. Diplomirala je na Fakultetu umetnosti u Prištini 2007; dobitnica je tri nagrade za slikarstvo, član ULUS-a od 2009. godine, autorka sedam samostalnih izložbi.
Dobrivoje Petrušijević rođen je 1976. u Surdulici. Srednju umetničku školu „Djorđe Krstić“ u Nišu završio je 1996. godine. Fakultet umetnosti na Prištinskom univerzitetu, odsek slikarstva, završio je 2001. Izlagao dva puta samostalno i na tridesetak grupnih izložbi, učestvovao u radu petnaestak likovnih kolonija.
Nikola Stojanović Ston rođen je u Vranju 1987. godine. Fakultet umetnosti u Nišu, na likovnom odseku, smer slikarstvo, završio je 2012. Učestvovao je na više grupnih izložbi u Skoplju, Zagrebu, Ljubljani, i u našoj zemlji. Ovo mu je druga samostalna izložba u Vranju.

Galerija Narodnog muzeja u Vranju i u ovo pretpraznično vreme radi punom parom; naime, u velikoj sali u toku je izložba dvoje slikara, Marijane M. Stoiljković i Dobrivoja Petrušijevića, koji se u ovoj postavci bave portetom, dok je u maloj sali izložba ulja na platnu Nikole Stojanovića Stona. Bogata sofra, praznična, pa sladokusci neka izvole.

-Mlada umetnica Marijana – kaže kustos Galerije, istoričar umetnosti Mirjana Jovanović – dala je sebi slobodu da se portretom poigra u različitim likovnim tehnikama. Bacivši samo jedan pogled na ove njene likove, postaje nam jasno kako je i koliko kadra da savlada i najteže likovne zadatke. Mali format joj omogućava da otkrije značenje jednog novog sveta, uranjajući u te likove i izvlači na površinu ono što svaki od tih likova krije u sebi. Njeni crteži nikoga ne mogu da ostave ravnodušnim. Oni su izraz istinske potrebe, neka vrsta intimnog dnevnika bezimenih likova da nenametljivo ali u isto vreme lucidno i upečatljivo svedoče o ličnoj i kolektivnoj egzistenciji. Svi oni potiču sa izvora autorkine intime otisnute kroz pustolovine svakodnevnog života svih tih anonimnih običnih ljudi u odnosu na stradanja, neminovnost, besmisla i duhovnih praznina.

-Podstaknut, pak, Marijaninim zabeleškama – nastavlja Mirjana Jovanović – Dobrivoje Petrušijević se takođe bavi portretom kao temom. Preko svojih likova otkriva svet u kome živimo, u kome su se merila vrednosti poremetila, u kome je sve više prisutno licemerje, laž i prevara. Ulazeći duboko u svet svojih likovnih junaka, Dobrivoje stvara likove grotesknih, pokatkad namerno nezgrapnih, deformisanih likova, razotkrivajući sve ljudske slabosti i mane. Sa određenom dozom radoznalosti prodire u psihologiju običnih ljudi koji nas okružuju, koji žive sa nama. Insistira na poređenju ljudske prolaznosti – vreme mladosti i vreme starosti zabeleženo je na licima ljudi.

O izložbi Nikole Stojanovića Stona, govori kustos galerije, grafički dizajner Zorana Petrušijević:

-Druga samostalna izložba ovog autora, druga tačka predaha na slikarevom istraživačkom putu, u neku ruku je zadržala tematsko opredeljenje, ali ovaj put, na promišljeniji način, uspešno koncentrisana na momente u kojima je ranija pretraga po širokom značenjskom području pojma „zavičaj“ pokazala ozbiljnije rezultate.

-I, ako je pre tri godine – nastavlja Zorana Petrušijević – nomadski istraživao zavičaj sa ljudima, životinjama, događajima u njemu, puštajući ih da se kroz njega prelome i istisnu, te odnesu sobom sve što nije njegovo, sa ovom izložbom vidimo kako je putnik našao (bar privremeno) svoje odmorište, svoju – kuću. No iako simbol utočišta, kuću koju svakom svojom slikom Nikola predano gradi, na platnima zatičemo dirljivu u njenom trpljenju, kao bivšu lepoticu i stecište svega što je bilo život, kako se, neobjašnjivo napuštena, a dostojanstvena i mudra od mnoštva uspomena i otporna na naša pitanja prepušta pejzažu i oglašava samo jezikom ambijenta koji je okružuje. Da, ovaj put Stonove slike nisu suveniri sa putešestvija radoznalog mladića, one su pravi etnografski zapis. One su o – nama. Prizori starih kuća opisuju čuvare tradicije, dobrote, mira, podnošenja, univerzalnih vrednosti koje se danas, ne samo dovode u pitanje, već i namerno zaboravljaju i ruše.

Nota bene, ove dve izložbe zaokružuju upečatljivu sezonu Galerije Narodnog muzeja, koja je tokom 2012. godine bila organizator 57 kulturnih događanja u Vranju – izložbi, koncerata, predavanja, književnih večeri. Kulture, dakle, ipak ima, ma koliko se mi pravili da je ne vidimo.