Mož’ da bidne, al’ ne mora da znači

, ,

Ukoliko republički parlament usvoji Predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, koji između ostalog predviđa da zamenik predsednika lokalne skupštine može biti na stalnom radu u gradu ili opštini, Siniša Mitić će, da se tako izrazimo, legalizovati svoje radno mesto

Ukoliko republički parlament usvoji Predlog izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi, koji između ostalog predviđa da zamenik predsednika lokalne skupštine može biti na stalnom radu u gradu ili opštini, Siniša Mitić će, da se tako izrazimo, legalizovati svoje radno mesto.

Ovako, Mitić i aktuelni gradonačelnik Zoran Antić, koji je u prošlom sazivu bio zamenik predsednika parlamenta, dobili su stalni radni odnos u lokalnoj samoupravi (i plate preko 100.000 dinara)  mimo važećeg Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta grada i Poslovnika Skuštine. Osim što su obojica ugledni članovi Socijalističke partije Srbije (SPS), zajedničko im je i to što je Antić  bio, a Mitić je trenutno predsednik Komisije za mandatsko-imunitetska i administrativna pitanja, koja je, pozivajući se «na svoje potrebe» odlučivala o njihovom radnom statusu.

ODBRANA DO KOSKE

Antić je na pomenutoj funkciji bio u periodu 2008-2012. godine i u to vreme mesečno primao 108.000 dinara, dok je istovremeno prosečna plata zaposlenog u Gradskoj upravi (GU) bila 46.000. Početkom jula ove godine on se premešta u fotelju gradonačelnika, a na funkciji u Skupštini nasleđuje ga Mitić. Kako je nova vlast odmah poskidala podatke sa gradskog sajta o visini primanja svojih upošljenika, uprkos tome što je letos proglašena za najtransparentniju lokalnu administraciju u Srbiji, bilo je malo teže saznati koliko građani plaćaju Mitića. Iako on sam to nije hteo da kaže, ipak smo otkrili da prima oko 120.000. Ono što, međutim, ne može da se sakrije je sadržaj pomenutog Zakona o lokalnoj samoupravi, Statuta i Pravilnika, koji kažu da lica koja obavljaju funkciju zamenika predsednika Skupštine ne mogu biti u stalnom radnom odnosu!

I bivši zamenik gradonačelnika Igor ANDONOV (DS), koji  je na četvrtoj sednici Skupštine, 31. oktobra, postavio to pitanje, ne razume po kom pravnom osnovu je ovo izvedeno.

– Izabrana lica koja bira Skupština su predsednik Skupštine i njegov zamenik, gradonačelnik i njegov zamenik i većnici. U Statutu, u članu 40, stoji da predsednik Skupštine može biti u stalnom radnom odnosu, po članu 61. to je omogućeno i gradonačelniku i njegovom zameniku, a po članu 67. i većnicima. Jedino za zamenika predsednika Skupštine o tome ništa ne piše iako se u članu 41. o ovoj funkciji govori. Sve to isto piše i u Zakonu o lokalnoj samopravi. Pa, kako je, onda, Mitiću to omogućeno – pita se Andonov.

Mitić ne želi da bilo šta pojašnjava i upućuje nas na sekretarku Skupštine Ljiljanu STOJANOVIĆ, pravnicu po struci koja je na ovom mestu bila i u prethodnom sazivu Skupštine. Ona ne poriče da je Andonov u pravu, kaže da u zakonima ne postoji izričita zabrana koja se tiče radnog statusa zamenika predsednika.

– Neosporno je da Zakon o lokalnoj samoupravi, na kojem se i bazira Statut, ne propisuje da Mitić, a pre njega i Antić, mogu da budu u stalnom radnom odnosu. Međutim, kako nije propisana ni izričita zakonska zabrana, njihov radno-pravni status, u skladu sa svojim potrebama, lokalna samouprava uređuje pojedinačnim ili opštim aktima. U tom smislu, po Poslovniku Skupštine o statusu lica koja obavljaju funkciju zamenika predsednika odlučuje Komisija za mandatsko-imunitetska i administrativna pitanja, koja je i donela akte o prijemu Mitića i svojevremeno Antića u stalni radni odnos – navodi ona.

Samo, ima ovde još jedna začkoljica – predsednik pomenute Komisije upravo je Mitić, a pre njega to je bio Antić!?

Andonov, pak, nikako ne popušta i tvrdi da sve sprovedeno mora najpre da bude zapisano u Statutu.

Stojanovićeva uzvraća da postoji i Pravilnik o utvrđivanju plata izabranih, imenovanih i postavljenih lica koji, sem što određuje koeficijente po kojima se one obračunavaju, uređuje i radno-pravni status tih ljudi!? Uz to, ona u tome što su pomenuta dvojica bili predsednici Komisije koja direktno odlučuje o njihovom statusu, ne vidi ništa neobično.

– Ta komisija ima devet članova i oni su glasanjem odlučili da Mitić, a pre njega Antić budu primljeni u stalni radni odnos – ističe ona.

Nakon ovog saznja stvar je još jasnija jer je upravo po Poslovniku glasanje javno, te je samim tim malo verovatno da bi se neko od članova Komisije suprotstavio predsedniku. Sam Antić nam je potvrdio da je njegovo rešenje o zasnivanju stalnog radnog odnosa doneto upravo ovako.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)