Da bi svet bio bolji

, ,

„Partenon“, Beograd, 2012; Rusija Marinković: „Iznad sebe“, proza

PROFIL
Rusija Marinković rođena je 1938. godine u Zebincu, opština Vladičin Han. Piše poeziju i prozu za decu i odrasle. Članica je najreferentnijih klubova i udruženja srpskih pisaca, radove objavljuje u mnogim književnim časopisima, zbornicima i novinama, u zemlji i inostranstvu. Zastupljena je u više antologija, nagrađivana na književnim konkursima, prevođena na strane jezike. Pored pisanja, povremeno se bavi prevođenjem sa makedonskog jezika i fotografijom. Živi i stvara u Beogradu.

Posle zapaženog romana „Sve o Ani“ (2009, „Prosveta“, Beograd), evo još jednog literarnog uzleta naše zemljakinje Rusije Marinković, proze pod naslovom „Iznad sebe“. Mora se priznati, ambiciozan naslov, panegirik Frojdovom „super-egu“, ali, da li spisateljica na pravi način odgovara teško postavljenom izazovu? Po književnoj kritici, da; u nadahnutom eseju dr Miodraga D. Ignjatovića – „Priče iz Laze Lazarevića šinjela“, čovek, onaj nepatvoreni, ponajviše je potopljen u sebe i svoj visokokonfliktni unutrašnji dramski mono-dijalog. U dramaturgiji je po tome poznat Ibzen, kao maestro „dijaloga trećeg stupnja“.

-Ovu tehniku je – kaže Ignjatović – u izgradnji nosećeg lika romana, Sofijinog, svestrano primenila ova, i sama verovatno introvertovana, spisateljica. Jer – sve se i „vrti“ oko Sofije, ali, što je najvažnije, sve se u stvari kroz refleksije i meditacije, događa upravo u njoj. Svet, pa nažalost i najuža porodica izložena danas brojnim iskušenjima, pod visokim su „naponom“ raznoraznih konflikata – baš kao i pojedinac – čovek. Sofijina „mudrost života“ opravdava i sam naziv romana: potrebno je, da bi svet bio bolji, živeti – kako to ona čini – IZNAD SEBE . Ali – ne živeti u asketizmu monaha niti u sterilnosti egoističke indolencije i otuđenosti.

-Retko ko od današnjih pisaca – nastavlja Ignjatović – uspeva da iskomponuje povesnicu od, naizgled, potpuno disparatnih aspekata i postupaka. Ovaj roman je zato pravi, uspeli kolaž; tu su tanani slikarski opisi ambijenta, rustike, porodičnih uzleta i padova, naijintimnijih poriva, nadanja i crnih slutnji, socijalnih uspona i padova, čak i generacijaskih nesporazuma i razlika. „Umni mikser“ Sofijin, poništio je čak i slabosti eventualne idealizacije lika, a srpskoj književnosti, ophrvanoj košmarnim lutanjima, darovao tako potreban „privezak“ za spasiteljsku veru u obnovu temeljne vrednosti društva – porodici!

INOVACIJE U NASTAVI

Putevima znanja

Miomir Dejanović – MiDej je sedamnaest godina učitelj u OŠ „Svetozar Marković“ u Vranju. Reč je o svestranom prosvetnom radniku – Dejanović crta stripove, ilustracije i primenjuje ih kao nastavna sredstva, učestvuje u uređivanju đačkih listova, svira, instruktor je Aktivnog učenja, autor je akreditovanog Programa „Igra kao motivacija i metoda učenja“, nagrađivan je za moderno pisanje poezije za decu i odrasle…

Miomirovo prosvetarsko delovanje očigledno nadilazi okvire samo jedne učionice i samo jedne škole, ali on prvenstveno reprezentuje ustanovu u kojoj radi i tako na mlade deluje ličnim primerom.

Učionica u kojoj deca i ovaj učitelj borave, znalački je uređena i oni u njoj, kroz igru, efektno i efikasno uče.

Veran svojoj originalnosti, učitelj Miomir Dejanović – MiDej je nedavno obradovao svoje đake neobičnom transformacijom školske table u tablu – kamion, kojom simbolično poručuje da se on i njegovi učenici, njegovi mali saputnici, nezadrživo kreću PUTEVIMA ZNANjA!