Što je lepo biti Albanac

Publika pristiže. Međutim, nema poznatih javnih ličnosti. Gostujući novinari se raspituju za ta lidere partija. Pitaju gde je Riza Hallimi, Šaip Kamberi, Jonuz Musliu…

-Na ovaj dan i stoti rođendan Albanije, generacije su čekale 100 godina, a mi smo dočekali da ga proslavimo. Zato smo svi danas bezgranično srećni – govori u mikrofon jednoj televiziji Albanac pedesetih godina.

Utorak je, 27. novembar. Mesto događanja trg Karadjordja Petrovića,  ispred Doma kulture „Vuk Karadžić“ u Bujanovcu. U 10 časova, kada je zvanično najavljeno da počinje svečani program obeležavanja ovogodišnjeg Dana zastave i stotog rodjendana džave Albanije, jedva da je bilo stotinak mladih sa desetak crveno-crnih albanskih zastava. Od ikonografije samo je jedan bilbord ispred zgrade lokalnog parlamenta i skroman poster na platnu sa znakom dizajniranim za jubilej i tekstom „100 godina nezavisnosti“.

ARIFI POSTAVLjA ZASTAVU

Novinari su već stigli iz Beograda, Novog sada, Niša, Leskovca, Vranja. Ima ih oko 40 sa dvadesetak kamera. Saznajemo da su osnovci i srednjoškolci danas oslobodjeni nastave.

Na celom trgu desetak policajaca. Dosađuju se. U vidokrugu, na okolnim zgradama, su dve srpske zastave. Jedna na zgradi opoštine, a druga na Domu kulrure.

Sa moćnog razglasa odjekuju taktovi borbenih pesama čiji su motivi Albanija i Tirana, Kosovo i Priština, Drenica, Adem Jašari, Preševska dolina. Čak i internacionala na albanskom.

Publika pristiže. Međutim, nema poznatih javnih ličnosti. Gostujući novinari se raspituju za ta lidere partija. Pitaju gde je Riza Hallimi, Šaip Kamberi, Jonuz Musliu…

-Oni danas neće doći. Oni bojkotuju ovaj naš program, a to znači da bojkotuju Dan zastave i 100 rođendan Albanije. Sramota, – objašnjava omladinac iz obezbedjnja, i pokazuje da je stigao autobus sa gostima gosti iz Prištine – članovima Kulturno umetničkg društva „Gradjanska inicijativa“.

Fotoreporteri su jedino prepoznali Etema Ćazimija, brata Ridvana Ćazimija simbola borbe Albanaca juga Srbije za „lična i kolektivna prava“.

Tačno u 11,30 pojavljuje se kolona dečaka i devojčica od prvog do osmog razreda. Svi su odeveni u crvene majice sa znakom jubilarnog rodjendana Albanije. U rukama nose minijaturne zastave Albanije, 100 rođendana i svoj identifikacioni broj. Tih brojeva je 100, što znači da glavni program izvode tih 100 osnovaca. Sa kolonom su pristigli i gradjani, tako da je od tog trenutka trg bio prepun, sa pedesetak zastava Albanije i samo jednom zastavom Evropske unije.

Kolona se zaustavlja ispred Doma kulture, a učenici na stepeništu zauzimaju svoja mesta. Iz 100 grla prolomila se pesma „Što je lepo biti Albanac“. Ona je pomešana sa mahanjem zastava što je izazvalo pažnju fotoreportera i snimatelja. Potom su učenici, na centralnom delu trga, svojim telima ispisali broj 100. To je njihova čestitka rodjendanu Albanije. Snimatelji žure da se probiju kroz narod kako bi sa terase Doma kulture snimili tu poruku bujanovačkih osnovaca.

Oko 11,50 deca u organizovanoj koloni napuštaju trg, a pet minuta kasnije iz zgrade lokalnog parlamenta izlaze predstavnici lokalne vlasti. To su sve funkcuioneri Demokratske partije (DP), a predvodi ih predsednik Skupštine Hajredin Hida. Oni su se zaustavili na trotoaru ispred zgrade, licima okrenutim ulazu.

U tom trenutku se na terasi zgrade pojavljuje Nagip Arifi, predsednik opštine i predsednik partije, sa saradnicima iz kabineta. Prisutni na trgu burno ga pozdravili uzvicima i mahanjem zastava. On otpozdravlja obe ruke, a potom, tačno u 12 časova, sa desne strane terase, istiće albansku zastavu. Na levoj je već bila srpska trobojka. To je bio završni čin ove svečanosti koji je zabeležen brojnim kamerama, fotoaparatima i mobilnim telefonima prisutnih.

Nema obraćanja, nema nikakvih vatrenih govora. Novinarima je ostalo da u toj opštoj gužvi „upecaju“ predsednika Arifija i da od njega uzmu izjavu.

Neki minut kasnije na vozilu je iz Velikog Trnovca doterana maketa one kuće iz grada Valone, sa juga Albanije, gde je 28. novembra 1912. godine, održana Narodna skupština na kojoj je proglašena nezavisna država Albanija.

Uveče je državni Javni servis emitovao izjavu jednog srpskog odbornika koji je u toj maketi “prepoznao“ onu zloglasnu „žutu kuću“. Takve izjave i interpretacije pojavile su se u nekoliko beogradskih medija.

PRAZNIK
Crvenu zastavu sa crnim dvoglavim orlom, prvi je 1443. godine, po povratku iz Carigrada, u rodnom mestu Kruji, nedaleko od Tirane, na jednoj kuli, u znak prkosa prema Turskoj, istakao albanski nacionalni junak Skenderbeg.
Posle Velike narodne skupštine, na kojoj je 28. novembra 1912. godine, u Valoni na jugu Albanije, proglašena nezavisna država Albanija, istu zastavu je razvio albanski revolucionar Ismailj Ćemalji, koji je bio izabran za prvog predsednika Privremene vlade Albanije.

U 13 časova usali Doma kulture počinje kulturno zabavni program. U sali je oko 400 mesta, a na trgu nekoliko puta više gradjana koji su hteli da udju u salu. Kada je obezbedjenje otvorilo vrata, masa je jurnula, tako da je postajala opasnost da ih polome. Nekako je ipak sve to izbegnuto.

BEZ INCIDENATA

Dok se čeka predsednik za izjavu, sa novinarima je potpredsednik partije Nedžat Beljulji.

-Videli ste sve. Nas su najviši funkcioneri svih albanskih partija danas opasno bojkotovali. Nikoga od njih nema ovde na trgu. Oni su iz drugog plana, pomoću svojih ljudi, sve učinili da ovaj skup ne uspe, da propadne naš veliki napor da na dostojan način obelećimo 100. rodjendan Albanije. Videli ste da je trg bio prepun, da je sve proteklo u najboljem redu. Mi smo kao partija danas u potpunosti ispunili svoj zadatak koji su nam građani poverili, kaže Beljulji.

Neki minut kasnije novinari su pozvani na sprat Doma kulture. Tamo ih je već čekao predsdnik opštine Nagip Arifi. Njegova izjava je, bez dodatnih pitanja, jer smo zamoljeni da ona „u trenutku jubileja nisu potrebna“, trajala svega 40 sekundi.

-Ovo je veliki i važan trenutak za sve Albance bilo gde da žive. Mi smo danas nastojali da sve protekne kako treba. Vi znate da je sve bilo uredu i da nije bilo nikakvih ekscesa. Ja koristim priliku da se zahvalim svima koji su došli na ovu svečanost, a komšijama što su shvatili i razumeli ovu situaciju. Jednom rečju, hvala svim građanima opštine Bujanovac što su ovako propratili i ovaj dan i svečanoist, – rekao je Arifi.

Na pitanje novinara ko je osmislio ceo program i ko je sve ovo organizovao, Beljulji je objasnio da je to delo mldaih Demokratske partije i njihovog 13-članog Organizacionog odbora na čijem je čelu omladinac Arben Pajaziti.

Prema izjavama policije ovom skupu je prisustvovalo „nešto preko 1.000 građana“, a organizatori su saopštili da ih je bilo „preko 5.000 i da se ne pamti kada je na gradskom trgu bilo više ljudi“.

Tokom celog programa nije bilo nikakvih incidenata ili provokacija. Veliki broj dežurnih omladinaca svakog trenutka su bili na usluzi građanima i novinarima.