Evropu zanima kakvu hranu jedemo

Danas je u Srbiji samo 30 odsto registrovanih pijaca. Sve druge rade „na divlje“, bez veterinarske inspekcije. U sedam opština Pčinjskog okruga registrovane su samo pijace u Bujanovcu i Preševu. Desetak drugih, u Vranju, Ristovcu, Vladičinom Hanu, Trgovištu i Bosilegradu, bukvalno niko ne kontroliše

Dobro upućeni su izračunali: tridesetak nakupaca i prekupaca stoke samo iz Bujanovca, divljim kanalima godišnje otpremi na Kosovo izmedju oko 20.000 grla. Zarada divljih trgovaca po grlu je 40 evra. Na godišnjem nivou tih 30 trgovaca podeli 800.000 evra, odnosno 27.000 „po čoveku“. Normalizacijom odnosa Beograda i Prištine, što je i krajnji cilj pregovora koji se vode u Briselu, građanima ostaje nada da će i ovaj problem u dogledno vreme biti rešen.

Bez sumnje, najupućeniji stručnjhak u ovoj materiji je Miodrag Milković, direktor Veterinarske stanice u Bujanovcu.

– Prema mojim podacima, nakupaca i prekupaca samo u Bujanovcu ima oko 30. Oni nedeljno otkupe od 200 do 400 grla stoke, uglavnom junadi i goveda. Od svakog grla, imaju čistu zaradu 40 evra. Dakle, oni nedeljno zarade izmedju osam i 16.000 evra.

U Bujanovcu kažu da se te količine se otpremaju na Kosovo?

– Tačno. Uglavnom ceo taj kontingent se nelegalnim kanalima, stazama i bogazama, od Dobrosina na jugu do Čara na severu, preko administrativne linije, otprema na Kosovo po principu mi njima juneće i goveđe meso, oni nama američke batake. Katastrofa.

PROFIL
Miodrag Milković je rođen u Trgovištu 1963. godine. Tu je završio osnovnu, u Vranju srednju školu, a Veterinarski fakultet u Beogradu 1969. godine.
Radni vek je počeo u Veterinarskoj stanici u Bujanovcu 1990. godine, u kojoj je od 1991. godine direktor. Za to vreme od nje je napravio jednu od najuspešnijih, ako ne i nejuspešniju ustanova te vrste u Srbiji.
Milković je član Akademije veterinarske medicine i član Republičkog udruženjaza zaštitu potrošača. Od 2006. do ove godine bio je potpredsednik Srpskog veterinarskog društva.

Pretpostavka je da krivaca nema?

– Prvo, nešto da objasnim. Za ukupno stanje u stočarstvu Srbije, krivac je politika zemlje kojom su prećutno stimulisane migracije stanovništva iz sela u gradove. Tako je, pražnjenjem sela, blokirana stočarska proizvodnja. Potom je usledila nova pogrešna mera kojom je država prećutno promet stoke prepustila nakupcima i prekupcima, čime je nastao haos.

U čijoj nadležnosti je kontrola prometa stoke?

– Za promet stoke je nadležna Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, koja sa preko 400 inspektora kontroliše promet životinja i namirnica životinjskog porekla. Tih 400 inspektora su glavni filter bezbednosti hrane u Srbiji.

Inspektori imaju svog pretpostavljenog?

– U poslednjih osam godina, šef Veterinarske inspekcije Uprave za veterinu je Sanja Čelebić, kojoj sam ja trn u oku. Ona je učinila sve da se promet stoke u Srbiji prepusti crnom tržištu.

Objasnite nam kako?

– Danas je u Srbiji samo 30 odsto registrovanih pijaca. Sve druge rade „na divlje“, bez veterinarske inspekcije. U sedam opština Pčinjskog okruga registrovane su samo pijace u Bujanovcu i Preševu. Desetak drugih, u Vranju, Ristovcu, Vladičinom Hanu, Trgovištu i Bosilegradu, bukvalno niko ne kontroliše.

Hoćete li reći da tamo radi ko šta hoće?

– Vidite, ta gospodja Čelebić za lošu organizaciju posla na terenu, optužuje MUP Srbije. Navodno, policija je kriva za nelegalni promet stoke. To nije tačno. To je zamena teza. Postoli Pravilnik o prevozu stoke, a kako nema kontrole, onda svako radi šta hoće.

Čovek bi rekao, biser do bisera?

– Biser svega je stav Uprave za veterinu po kome Veterinarska inspeklcija nije nadležna za promet životinja van registrovanih otkupnih mesta. Postavlja se pitanje na osnovu čega da policija ovome stane na put?

Kakva nam je situacija u Pčinjskom okrugu?

– U okrugu radi sedam inspektora. Svi su u Vranju, a imaju jedan računar. Oni ne rade subotom i nedeljom, kada su stočne pijace. Oni vikendom imaju samo dežurstvo, umesto da tada rade od jutra do sutra.

Šta je rezultat takvog rada?

– U ovom slučaju država svakoga meseca, u Pčinjskom okrugu, na taksama za promet gubi oko milion dinara, a inspektori svakoga meseca, kroz plate i doprinose, državu koštaju pola miliona dinara.

Laik stiče utisak da je pomoću identifikacionog broja, koje ima svako grlo, lako uvesti red u tu oblast?

– Apsolutno ste u pravu, ali to nekome ne odgovara.Svaka životinja ima svoj identifikacioni broj i zdravstveni karton. Normalno je da samo zdrava životinja može ići u promet. Normalno je da ni jedno grlo ne sme biti na pijaci bez prateće dokumentacije koju izdaje veterinarska inspekcija, jer od prometa i transporta svakog grla država ubira takse, a tim sredstvima se životinje štite od zaraznih i drugih bolesti.

Dovoljno o tome. Šta vi konkretno predlažete?

– Borba protiv nelegalnog prometa stoke mora se voditi na stočnoj pijaci sa jačom kontrolom „privrednika“ koji se bave otkupom. Kada se ta dva uslova ispune, policiji ostaje samo da prati primenu propisa i da sankcioniše prekršioce.

U Pčinjskom okrugu ima samo jedna registrovana klanica, a preko 60 mesara, pa tako samo 10 odsto mesa u prodaju dolazi sa pečatom inspekcije.

– To ste vi rekli, a ja to ne želim da komentarišem.

Gde je izlaz iz ove situacije? Teško je pretpostaviti da ćemo mi sami to uskoro da završimo?

– Sva je sreća što smo u kompoziciji, koja u narednih nekoliko godina treba da stigne u Brisel. Od javnosti se krije taj podatak, ali ga treba javno saopštiti: posle kriminala i korupcije, najiteresantnija literatura činovnika briselske administracije iz Srbije je ona o proizvodnji i kvalitetu hrane. A to je šansa građna Srbije.