Štedljive sijalice u Slobodnoj zoni

Eko Taxi Vranje

Han je grad vrednih ljudi: Adolf Friedrich, Nada u slobodnu zonu: Mladenović

Led sijalice koje će biti sklapane u hanskom pogonu služiće za uličnu i kućnu rasvetu. Aluminijumski odlivci će stizati iz pogona ove firme u Čačku, a gotovi proizvodi će biti plasirani na domaće i inostrano, pre svega tržište Rusije



 

Han je grad vrednih ljudi: Adolf FriedrichNada u slobodnu zonu: MladenovićNemačko-srpska firma „Alder“ d.o.o. će do kraja godine u Hanu otvoriti pogon u kome će se sklapati štedljive „led“ sijalice, a posao će u njoj dobiti 36 radnika, od toga šestoro elektroinžinjera koji se već nalaze na obuci.

Tačno tri meseca posle konstituisanja nove vladajuće koalicije ( SNS, SPS, DSS, URS I NOPO), prva inostrana investicija ujedno je i prva prava i za gradjane Hana korisna vest. Meštovita firma će biti registrovana u Hanu i to će biti prvo privatno –  javno partnerstvo između opštine i kompanije „Alder“. Opština je za potrebe probne proizvodnje, koja će početi decembra, obezbedila prostor i neophodnu infrastrukturu i ovo bi, prema najavama, trebalo da postane primer dobre prakse koja će ubuduće biti primenjivana prema svim investitorima koji bi da ulože svoj novac u otvaranje novih pogona i radnih mesta u Hanu.

Predsednik opštine Goran Mladenović kaže da je ovo prvi korak u velikom poslu oživljavanja Slobodne Zone Vladičin Han:

 – Na prvoj narednoj sednici, Skupština će doneti odluku o formiranju preduzeća za upravljanje Slobodnom zonom, koja će obezbediti uslove za poslovanje u režimu koji podrazumeva poreske i carinske olakšice prilikom uvoza sirovina i repromaterijala, i iste te olakšice prilikom izvoza gotovih proizvoda-kaže Mladenović.

Opština Vladičin Han očekuje da na proleće Vlada Srbije da zeleno svetlo za aktiviranje Slobodne zone koja već poseduje zemljište, infrastrukturu ali i hale koje će biti ponudjene zainteresovanim investitorima. Ovakav tretman prema investitorima jedina je šansa za oporavak hanske privrede koja je totalno uništena neuspešnim privatizacijama.

Adolf Friedrich, ovlašćeni zastupnik Kompanije, kaže da „Alder“d.o.o,  ima planove da po preseljenju u Slobodnu zonu, gde im je obezbedjeno 6,5 hektara prostora, u proizvodnju led sijalica uključi 180 a u završnoj fazi, za oko dve godine, ukupno 495 radnika.

INVESTICIJA OD 15 MILIONA EVRA
Investicija je vreda 15 miliona evra, a sav novac ulažu Nemci. Opština plaća zakup prostora u kome će se odvijati probna proizvodnja, dok će kasnije u Slobodnoj zoni dati prostor od 6,5 hektara i infrastrukturu. Od države ni investitor ni lokalna samouprava nisu ni tražili novac. Nemci kažu da su se za ulaganje u Hanu odlučili  zbog režima slobodne zone, koji omogućava uvoz sirovine i izvoz gotovog proizvoda uz velike poreske i carinske olakšice.

– Na osnovu onoga što smo dosad videli, mogu reći da Srbija ima vredne i disciplinovane radnike koji su spremni da uče i usavršavaju se. Odgovara nam i cena rada, ali i dobrodošlica koju smo u punom kapacitetu dobre poslovne saradnje dobili u Hanu. Od ovog posla, i firma i opština će imati višestruku korist a upravo ti zajednički poslovni interesi su ono što nas povezuje-kaže Friedrich.

Led sijalice koje će biti sklapane u hanskom pogonu služiće za uličnu i kućnu rasvetu. Aluminijumski odlivci će stizati iz pogona ove firme u Čačku, a gotovi proizvodi će biti plasirani na domaće i inostrano, pre svega tržište Rusije. Ovo su popularne štedljive sijalice koje zadovoljavaju svetske kriterijume i koje su već prisutne na tržištu.

Od Nove godine će ovim sijalicama biti besplatno zamenjena kompletna ulična rasveta u Hanu, a prema rečima stručnjaka iz ove oblasti, očekivana ušteda električne energije je čak 75 odsto.

Već naredne nedelje, firma „Alder“ će ka hanskoj filijali Nacionalne službe zapošljavanja uputiti zahtev za preporuku i odabir kvalifikovane radne snage koja će pre upošljavanja proći stručnu obuku za rad na sklapanju led sijalica.

Ako znamo da strani investitori plaćaju isključivo znanje, rad i stručnost, biće ovde malo prostora za zapošljavanja „preko veze“ koja su bila praksa u ondašnjoj privredi Hana ali i Srbije.



  • Ostavi komentar