Lavice umesto maminih princeza

,

Najveću podršku imamo od opštine Surdulica i predsednika Novice Tončeva, koji nas često obidje na treninzima i uvek možemo da računamo na njegovu pomoć

Osvojiti kvalitetnu ligu Južne Srbije, i to posle samo godinu dana treniranja, uspeh je kakav ne pamti ženska košarka u Surdulici. To je pošlo za rukom ŽKK Radnik, u kome trenira nekoliko generacija a najaktivnije su one iz ’99. i 2000. godišta. Takmičenje u regionalnoj ligi su počele 2011. godine i odmah se plasirale u Kvalitetnu ligu regiona Južne i Istočne Srbije. Sa njima radi mladi trener Milan Janjić koji kaže da je na početku ova cela priča izgledala kao velika profesionalna avantura i izazov ali da je danas ponosan na rezultate koje devojčice postižu.

Dugo igrate košarku ali kažu da je trenerski rad daleko zahtevniji i teži. Odakle uopšte ideja da se aktivira ženska košarka?

– Biti trener neuporedivo je ozbiljniji posao. Moram da priznam da sam u početku imao veliki gard prema ideji da se radi sa devojčicama. Znajući da danas roditelji previše ugadjaju i maze svoju decu, bojao sam se pomisli da će nam na treninge doći „male princeze“ koje nisu spremne da slušaju i poštuju pravila igre. Ispostavilo se sasvim suprotno. Naše devojčice su, imali smo sreće, prave lavice na terenu a dobra i razumna deca van njega. Imam beskrajno poverenje u njih ali je to uzajaman osećaj tako da zajedno prevazilazimo sve njima bitne momente.

Kako vam je uspelo da posle samo godinu dana, takmičarsku sezonu u kvalitetnoj ligi Južne Srbije završite na prvom mestu?

NAJVEĆI USPESI
– Prošle godine smo na tradicionalnoj dodeli priznanja za sportistu godine imali pet dobitnica, što je za ovako mlad klub veliki uspeh. Iz ’99. godišta imamo uspešne učesnic na saveznim treninzima. To su Vladana Radivojević, Radmila Stamenković i Andjela Mlaenović. Vladana je i članica reprezentacije Južnje i Istočne Srbije a na turniru u Ćupriji je bila jedna od zapaženijih takmičarki. Posebno sam ponosan na 2000. godište iz koga su Anđela-Djiki Aleksić i Teodora Jovanović najuspešnije učesnice Saveznih treninga. Kruna mog trenerskog rada je plasman Anđele Aleksić u reprezentativni RTC (razvojno-trenažni centar) gde je sa još 20 najboljih košarkašica iz cele Srbije usavršavala košarkašku tehniku pod stručnim nadzorom najboljih srpskih trenera u ženskoj košarci.

– Radom i samo radom. Bilo je perioda kada smo trenirali svakodnevno. Bilo je naporno i njima i meni ali su nam pobede na utakmicama bile najbolja motivacija da gazimo dalje. Potvrde našeg rada su stizale sa svih strana. Za samo nekoliko meseci, postali smo ekipa koje se svi pribojavaju i priželjkuju da nas pobede. Devojčice KK „Radnik“ su umele i da padnu, ali su se još brže dizale i nastavljale u boljem tempu. To nam je donelo i podršku sponzora uz pomoć kojih smo kupovali novu opremu, dresove i trenerke. Najveću podršku imamo od opštine Surdulica i predsednika Novice Tončeva, koji nas često obidje na treninzima i uvek možemo da računamo na njegovu pomoć. Mi smo skroman klub a naši troškovi se isključivo svode na najnužnije.

Imate li nekoga ko vam pomaže u trenerskom radu?

– Naravno, moj stalni saradnik je Aleksandar Tasić, inače jedan od najuspešnijih košarkaša koje je Surdulica imala. Najveća podrška su mi starije kolege, treneri i profesori Dragan Stanisavljević-Kepa i Dragan Cvetković, koji nesebično sa mnom dele sve svoje trenersko znanje ali i veoma važan pedagoški pristup u radu sa decom.

Šta će vas najviše obradovati ove godine?

Svakako dobar plasman u ligi ali i igračice i navijači jedva čekaju da balon sala koju gradi opština Surdulica bude završena pa da svi skupa, kako i, pokazali smo rezultatima, zaslužujemo, zaigramo u pravom ambijentu atmosveri. Dotle, pozivamo navijače da nas prate na utakmicama koje igramo u sali OŠ „Vuk Karadžić“ u Surdulici.