Dobro vreme za dijalog

Dijalog u Briselu, pred zvaničnicima Evropske unije, mora se nastaviti, koliko god on trajao, a trajaće jer su neke rane srpsko-albanskih odnosa još sveže, a za njih je najbolji lek vreme

Ovom pedesetogodišnjaku počeo je četvrti mandat na mestu predsednika opštine Medveđa. Na mestu prvog građanina siromašne i multietničke sredine izgradio je bogatu političku karijeru, zbog čega ga danas uvažavaju, cene i poštuju i domaći i strani zvaničnici.

Ovde se, gospodine Draskoviću, na drukčiji način gleda na onaj briselski susret dva premijera i sve ono što treba da usledi?

– Naravno. Osim onih starih problema koje albanski lideri imaju u svojim spiskovima i koje susrećemo u medijima, ovde je najveći problem kako da ljudi dođu do svoje šume, livade, pašnjaka, njive, jer se ona nalazi s duge strane administrativne linije. To je, sve ove godine, od jednostranog proglašenja Kosova državom, ozbiljan prtoblem i Srba i Albanaca s obe strane administrativne linije. Mislim da su toga svesni i pregovarački timovi.

PROFIL
Slobodan Drašković je rođen 28. septembra 1962. godine, u selu Vrapce, opština Medveđa. Gimnaziju je završio u Beogradu, a Ekonomski fakultet u Prištini 1997. godine. Radnu karijeru je počeo 1989. godine, kao nastavnik u selu Tulare, a nastavio 1993. u kancelariji Ministarstva idbrane u Medveđi. Bio je član SKJ.
Za predsednika SO izabran je 2000. godine, a dve godine kasnije na neposrednim izborima izabran je za predsednika opštine. Na mesto prvog građanina komune biran je još tri puta – 2006, 2008. i 2012. godine. Oženjen je, ima ćerku.

POSLEDICE

Kako građani gledaju na pregovore?

– Ja sam svakodnevno u kontaktima sa građanima, obilazim sela, razgovaramo u lokalnoj samoupravi, tako da mogu reći da su oni strpljivi i disciplinovani. Oni su svesni da ti problemi nisu mali, da se oni rešavaju i da će se rešiti.

A kako Slobodan Drašković, građanin ove varoši gleda na dijalog?

– Slobodan Drašković je čovek dijaloga. Ja sam to sve ove godine od kada sam u politici uspešno pokazivao u svakodnevnom životu. Bolje je i manje košta međunarodnu zajednicu da se o jednom problemu 10 godina pregovara, nego da se zbog toga ratuje samo 10 sati. Mi na ovim prostorima bolje od drugih naroda znamo u kojoj meri ratovi ostavljaju posledice na generacije.

Nema dakle dileme da Dačić i Tači nastave dijalog i da ga dovedu do kraja?

– Dijalog u Briselu, pred zvaničnicima Evropske unije, mora se nastaviti, koliko god on trajao, a trajaće jer su neke rane srpsko-albanskih odnosa još sveže, a za njih je najbolji lek vreme. Mislim takođe da je ova inicijativa Brisela došla u pravom trenutku i da je klima za dijalog povoljna i u Beogradu i u Prištini.

Rekoste, klima za dijalog?

– Da, jer bez nje nema ni dijaloga ni rezultata. Duboko sam ubeđen da će se, umešnošću i razumevanjem Brisela, za problem u celini pronaći najbolje rešenje. U našem slučaju ya Beograd i Prištinu rešenje je da niko ne izgubi, da nema pobednika i pobeđenog.

Smatrate da je danas moguće doći do takvog rešenja?

Ako dve strane u sukobu hoće, naći će rešenje. Ako Beograd i Priština gledaju u budućnost, onda dileme nema: i Srbima i Albancima je interes da se na nesporazume stavi tačka. Znam da to nije lako, znam da nije jedostavno, ali zarad generacija sve se u ovom dijalogu mora podrediti pogledu u budućnost.

U tom kontekstu kako vi gledate na sve porisutniju tezu o razameni teritorija: sever Kosova za paket u kome su Bujanovac, Preševo i Medveđa?

– Pitanje jeste i bolno i teško. Ja ipak očekujem da će Brisel zauzeti stav da se više na Balkanu prekine sa svojatanjem teritorija. Mislim da će u tom budućem dokumentu jedan od prvih dogovora biti da nema zamene teritorija i da se svi moramo pomiriti sa tom činjenicom. To se mora reći, zapisati i poštovati, jer je to jedan od preduslova da se na ovim prostorima lokalni političari ne bave time, već da okrenu stvaranju bolje budućnosti za građane.

STANKOVIĆ NOVI ŠEF KOORDINACIONOG TELA
Vlada Srbije imenovala je Zorana Stankovića, bivšeg ministra odbrane i zdravlja, za predsednika Koordinacionog tela Vlade Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa. Stanković nam je, čim se “upozna sa situacijom”, obećao intervju koji ćemo objaviti u nekom od narednih brojeva Vranjskih.

Ima li važnijeg pitanja od političke i ukupne situacije u opštini?

– Politička nikada bolja, jer mi u opštini i ne znamo šta su nacionalni incidenti. Zatim, srpsko-albanska koalicija na vlasti sa 22 od 35 odbornika, jaka je i stabilna. Sa ekonomskom situaciom se ne možemo pohvalti, ali je ona trenutno bolja od polovine srpskih opština, s obzirom da od 10.700 stanovnika, čak 3.300 je zaposlenih.

SARADNjA

Srpska javnost skoro da je navikla da na Medveđu gleda u paketu sa Bujanovcem i Preševom?

– Kod nas je situacija bila i biće drukčija. Zašto? Prvo, mi sa Bujanovcem i Preševom nismo geografski povezani. Drugo, mi u ono kritično vreme sukoba ovde nismo imalio bilo kakve probleme. Treće, na teritoriji ove opštine nikada nije bilo jedinica takozvane Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca. Četvrto, nikada ni jedan metar  teritorije ove opštine nije bio zauzet i peto, mislim da se i Srbi i Alobanci u Medveđi mentaltetom razlikuju od Srba i Albanaca u Bujanovcu i Preševu.

Da li danas, s one strane administrativne linije, dakle sa Kosova, ponekad duvaju neki „vetrovi“ na Medveđu?

– Rekao sam već: mi ovde sa Albancima imamo odlične odnose na svim nivoima, o svakom pitanju i u svakoj sredini. Mi smo ovde godinama učeni da tako radimo i sarađujemo. U poslednje vreme, posebno od sukoba u Bujanovcu i Preševu, takvoj sutuaciji poseban pečat daje činjenica da Srbi čine više od 85 odsto od ukupnog broja stanovnika.