Seme dobre svirke

,

The Seed, lokalni bend u prepunom The Shamrock Irish pabu prošlog četvrtka ulepšao je veče svima koji su hteli da pobegnu od uobičajenog vranjskog provoda. Momci iz benda savršeno su otpratili pevačev energičan glas, a uz pozamašnu količinu točenog piva i kvalitetnog rokenrola, prisutni su bili na nogama cele večeri. Prostor u kome se nalazi pab nikad ne može da primi sve zainteresovane, pa je, kao i obično, osim za stolovima i šankom mnogo ljudi bilo ispred i na stepenicama. Sjajno veče jedino je pokvarila količina dima zbog loše ventilacije. Iako ne prija ni očima ni plućima, pab je odlično posećen jer taj dim nije ništa u poređenju sa prljavštinom na lokalnoj kulturnoj sceni. Nadajmo se da će posle The Seed (seme) izniknuti još dobrih svirki.

DžONI, TATTOO MAJSTOR

Samo popove nisam tetovirao

Džoni ne želi da govori konkretnim imenima svojih klijenata, ali kaže da političari, bankari ili neke poznate ličnosti najčešće tetovira motive vezane za porodicu, na primer inicijale, imena, portrete i slično

U Džonijevom Tattoo studiu u Vranju, koji radi skoro šest godina, svake godine se uradi preko 200 tetovaža. Bankari, profesori, sportisti, muzičari, opštinari, službenici, advokati, pekari i lekari, ljudi različitih statusnih i obrazovnih profila, poverili su parče svoje kože, koju su hteli da obeleže za ceo život, tattoo majstoru Marjanu, u gradu poznatom ka Džoni. Na posao dolazi motorom (član je, poput ruskog predsednika Vladimira Putina, ruskog moto kluba Noćni vukovi), u sterilni i dobro opremljeni studio.

S KAO SUZANA

Džoni ne želi da govori konkretnim imenima svojih klijenata, ali kaže da političari, bankari ili neke poznate ličnosti najčešće tetovira motive vezane za porodicu, na primer inicijale, imena, portrete i slično. Do sada jedino sveštenika nije tetovirao, jer je poznato da vera ne priznaje bilo kakav vid ukrašavanja tela.

– Ne slažem se s tim, tetoviranje je starije od bilo koje religije. U moj studio dolaze razne mušterije, njihova verska, politička i nacionalna opredeljenja nisu bitna, tetovirao sam ljude svakojakih zanimanja, vazno je da kad se odluče na tako nešto kao sto je tetovaža, moraju da budu sasvim sigurni, da znaju šta zele, jer to je nešto što ostaje za ceo život. – smatra Marjan.

Prema njegovoj statistici, više se tetoviraju žene, jer uglavnom rade male tetovaže.  Najmanja slika košta oko 50 evra, a cena raste proporcionalno veličini.

Dok razgovaramo, ulazi klijentkinju koja želi da uradi prvu tetovažu u životu. Marjanova parola je: „prava tetovaža u pravoj veličini na pravom mestu“.

Suzana, devojka o kojoj je reč, deluje uplašeno, ali je ipak odlučna u nameri da joj Marjan na ruci oslika odabrani simbol:

– Lepo će mi stajati latinično „S“, želim da taj simbol imam za ceo život. To slovo je i početno u imenu mog brata i oca koji nije više živ. Pomalo me plaši ova igla, ali ohrabrili su me prijatelji koji su već imali iskustva sa tetovažama – iskrena je Suzana.

Devojke, kaže Marjan, tetoviraju raznorazne stvari, a uglavnom su to tetovaže na zglobovima ruku, nogu, na vratu, leđima ponekad, dok ima i onih koje se tetoviraju i na intimnim delovima tela da bi ta tetovaža pojačala seksipilnost i da ne bi bila dostupna za gledanje svakome.

Suzana je već opuštena. Zavaljena je na stolici dok joj boja ulazi pod kožu.

– Potrebno je da ljudi koji se tetoviraju budu odmorni i naspavani, svesni toga da idu na tetoviranje a ne u bioskop. Ukoliko se pre tetoviranja konzumira alkohol, može doći do povećanog krvarenja usled povećanja šećera u krvi, pa je takav način za smanjenje napetosti pre zahvata isključen – objašnjava Marjan. 

Najsrećniji je onda kada mu klijent dozvoli da tetovira ono što ne postoji u katalogu, kad može da pusti mašti na volju.

– Mnogo je zanimljivije i originalnije kad dodaš nešto svoje – kaže on dok privodi kraju Suzanin simbol na ruci.

Nakon čišćenja, preko tatua se stavlja zaštitna folija i tattoo majstor, slično lekaru, daje uputsva za održavanje i uvek je raspoložan za savet i kontrolu. Bitno je da uliva poverenje i uvek bude prijateljski nastrojen.

Tetoviranje se ne može zvanično učiti; ne postoje nikakvi kursevi ili obuke, i ne znači da svako ko dobro crta može biti dobar tattoo majstor. Marjan je, kako kaže, samouk, a na okupljanjima tattoo majstora uglavnom se razmenjuju iskustva i diskutuje se o opremi.

– Nikada me činjenica da imam posla u studiju nije odbijala, naprotiv, to je ono što me ispunjava. Ali, kako bih se svakom klijentu maksimalno posvetio, ne  radim više od dve tetovaže dnevno – kaže Marjan.