Razmena teritorija bi uzdrmala Evropu

U kosovskom parlamentu, gde sam poslanik, često ne znam kako Albanci sebe doživljavaju. Jedni su za nezavisnost koja podrazumeva postojeće granice; drugi sebe doživljavaju kao deo severne Albanije; treći kao grupaciju koja bi rado ušla u projekte razmene teritorija. Razmena na ovim prostorima bi definitivno povela region u stvaranje projekta „velike Albanije“

– Briselski susret Ivice Dačića i Hašima Tačija u Briselu bio je više u funkciji učvršćenja njihovih premijerskih pozicija nego bilo čega drugog.

Ovako počinje razgovor za „Vranjske“ Rada Trajković, profesorka univerziteta, lekarka Doma zdravlja u Kosovu Polju i poslanica Jedinstvene srpske liste u Skupštini Kosova. A na pitanje kako se na susret i srpsko-albanski dijalog sa Ketrin Ešton gleda u Prištini, ona kaže.

– To je ono što me najviše zabrinjava. Vidite, uvek kada se albanski lideri vrate u Prištinu sa nekih tako važnih susreta, oni umesto da građanima prenesu poruke koje će ih približiti i pripremiti za nove uslove života, oni ponavljaju kako je Kosovo nezavisno i suvereno. Na takav način se ne postiže onaj osnovni cilj potreban za stabilizaciju stanja – priprema društva na kompromis.

ZAVERA

Šta o susretu kažu građani, i Srbi i Albanci?

– Građani na ulci, i Srbi i Albanci, ne veruju više ovim porukama. Tako Albanci razmišljaju da se iza takvih bombastih izjava krije neka velika antialbanskka zavera. Na sličan nacin Srbi gledaju na izjave koje dolaze iz Beograda. Mi ih razumemo tako što posle svake takve izjave dolazi do novog popuštanja u korist Kosova.

Dijalog se mora nastaviti?

– Mislim da je to i normalno, ali ne kao onaj prethodni o onim tehničim pitanima. Zato što nije bio transparentan, proizveo je brojne nesporazume i probleme.

U rešavanju kosovskog pitanja sve se češće pominje razmena teritorija. Nas na jugu Srbije ovo pitanje posebno zanima?

– U kosovskom parlamentu, gde sam poslanik, često ne znam kako Albanci sebe doživljavaju. Jedni su za nezavisnost koja podrazumeva postojeće granice; drugi sebe doživljavaju kao deo severne Albanije; treći kao grupaciju koja bi rado ušla u projekte razmene teritorija. Razmena na ovim prostorima bi definitivno povela region u stvaranje projekta „velike Albanije“ što bi bilo pogubno za budućnost i što bi destabilizovalo ceo jug evropskog kontinenta.

PROFIL
Rada Trajković je rođena u Merdaru kod Podujeva 1953. godine. Kaže da je posle završene gimnazije zapamtila kako je na Medicinski fakultet u Prištini upisana po kvoti 4:1 (četiri Albanca, jedan Srbin), a kada se, posle pet godina, zaposlila na ORL klinici u Prištini, radničku knjižicu je dobila po kvoti 20:1.
Kasnije je specijalizirala, magistrirala i doktorirala. Danas živi u Gračanici i radi u tamošnjem Domu zdravlja za koji keže da ima bolju opremu od polovine domova zdravlja u Srbiji. Profesor je na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, i majka troje dece. Najstarija ćerka je završila studije diplomatije i spoljne politike na univerzitetu Džordžtaun, udala se za Nemca i sada živi u Londonu. Sin je lekar, a najmlađa kći je na specijalizaciji iz očne hirurgije.

Obelodanjeno je ono o čemu se uveliko pričalo, da pojedini Srbi na Kosovu imaju duple, čak i troduple plate?

– Prvo da kažem da sve što se danas radi u vezi sa Kosovom, mora bit u funkciji institucionalnog rešavanja ovog problema. Narod Srbije mora, kao što su uradili Izrael i mnoge druge zemlje, da napravi konsenzus oko pitanja hoće li da podrži projekt opstanka Srba na Kosovu, pre svega nekakvim finansijskim prinadležnostima. Ako Srbija kaže da joj taj projekt nije potreban, molim, treba ga ukinuti. Ali imajmo u vidu: svaki narod koji je ostavljen bez svojih profesora, lekara, intelektualaca… osudjen je na propast, hoću reći na iseljavanje.

U tom kontekstu ste pomenuli Izrael?

– Da. Jevreji su doneli takvu odluku i ona se ne komentariše. U Jerusalimu postoje ljudi koji ne rade, ali zato što su prihvatili da žive tamo imaju najbolje kuće i brojne finansijske prinadležnosti.

U dijalogu će se kao jedno od ključnih pitanja postaviti problem paralelmih institucija. Kako vi gledate ne njih?

– Paralelne institucije su samo jedan od mnogobrojnih problema medjunarodne zajednice na Kosovu. Mi, govoreći o paralelnim institucijam, pre svega mislimo na bezbednosne institucije na severu koje postoje i koje su na Kosovu potrebne. Problem je jedino za koga će se one vezivati, ko će ih kontrolisati, Beograd ili Priština. Medjunarodna zajednica u tom kontekstu od Beograda intenzivno traži rešenje. Te institucije će ostati, jer postoje idruge takve institucije na drugim delovima Kosova.

Jesam li dobro razumeo: rekoste da postoje i druge takve institucije na Kosovu?

– Da, da, na Kosovu, unutar njihovog bezbedonosnog sistema, postoje paralelne institucije koje vrše teror, posebno nad Srbima. Na taj način se najbolje pospešuje proces iseljavanja Srba, što je krajnji cilj Prištine. Južno od Ibra, na Kosovu deluje jedna druga paralelna struktura – Tačijeva tajna služba ŠIK. Ta služba je nastala u vreme takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), a formirali su je Tačijevi pripadnici te vojske. I danas vrlo uspešno deluje, jer su njeni pripadnici instalirani svuda, u policiji i svim institucijama. Postoji i „Partijska struktura ŠIK“ koja je instalirana u parlamentu, ministarstvima, svim institucijama do svakog predsednika opštine.

Prva pretpostavka je da oni kontrolišu i tokove novca?

– Pa naravno. Sve odatle počinje.

TAČIJEVA TAJNA SLUŽBA

Ništa novo. Priča se da je Tači i politički i finansijski najmoćniji čovek na Kosovu?

– Danas Tači na Kosovu ima sve manju podršku unutar sopstvene partije i biračkog tela, a sve veću podršku američke administracije. Zbog toga se na Kosovu, iz dana u dan, povećava broj onih Albanaca koji gaje animozitet prema SAD.  Ogroman broj građane je osiromašio do granice egzistencije, a tu onda nema praštanja.

Ipak, kako medjunarodna zajednica gleda na tu njegovu službu?

– Kako gleda? Gleda tako što za nju nema rešenje. ŠIK je strašno razvijena služba špijuna koji prate ljude, lobiraju i deluju na razne druge prljave načine. Ta služba se ljudima ne bavi na onaj komunistički način. Oni idu dalje od toga – njihovo delovanje je marksističko-lenjinističko, gde je ideološko-politička podobnost polazište za sve.

Susrećete li se vi sa njima?

– Kako da ne, u parlamentu. Odatle sve počinje. Postoje poslanici za koje svi znaju da su pripadnici Tačijeve tajne službe ŠIK. Oni „brinu“ o mnogim poslovima, oni vrbuju, oni manjinskim poslanicima nude „dobre“ usluge.

Gde je izlaz iz kosovskog lavirinta?

– Moj i problem svih Srba dole jeste što Kosovo ne možemo da doživimo kao državu. Svi mi na Kosovu živimo sa njihovim zakonima, ali svuda gde možemo da izrazimo svoj stav, dići ćemo ruku protiv, bez obzira što su naši stavovi u manjini. To je nešto sa čim Albanci moraju da se pomire. A dokle će to trajati, to je teško reći.