Prošli broj pomenasmo onoga prizetka, zvanog „četrdeset mučenika“, onoga zadribaldu i sapl’ka, kako se oženio, kako se lepo prizetio, kao crn gavran. I kako je preko boraniju, jednu tako erotsku biljku, stigo do snašku. Tast, bogati gavan, napravi svadbu za tri iljade gosta, dovede Bregu i trubači, a Nemanja Kusta snima, što ga znaš, pored drvengrad i kamengrad, možda će napravi i jaribašgrad. Nešto onako, kao u Sarajevo, pa da se zove „Jaribaš čaršija“, de su bili „raja“, sproću „papani“, pa papani ostali u Sarajevo kad ga je babo bombardirao, a raja je, je li, iznad gomile, oni zbrisali tamo de su đengi; more, ko te pita suneten li si, Srbin li si, Hrvat li si, koje li si vere, evro, dolar, švajcarac, rublja, šekel, a može i dinar za nevolju, ali sve ti je to jedan ekumenizam, na koji čak i SPC pristaje, po mogućstvu da su sponzori muškog pola, i ovaj program nije preporučljiv za gledaoce starije od četrnaes’ godine.
I sve to prođe, naravno uz pevanje i pucanje, kum i starejko s prazne flaše od „džek danijelsa“, vidaut roks, iskršiše nekolko glavudže na svatovi, kao što je red, jebeš svadbu bez tepanje, kačiše muzićari u dud da traže „izgubljeno jagnje“, iskusaše kačamak, i bogu fala, nekako se opraviše doma, da tepaju deca, zakoljaju kuče i onode ženu; red si je red.
Mladoženja, prizetko, unese snašku preko prag, tast sedi u kombinovanu sobu, srka kafu i ufća. Čeka čovek unuče. Ništa se ne čuje iz spavaću sobu, nema škrip škrip, nema vrži mee, tepaj mee, volim gruboo, mmm, mmm, saad, saad, čiča se misli, ovako nije bilo u moje vreme, imao sam i ženu i švalerku i ćerku, i sve tri su davale. I koza, pride. Što je s ovoga zeta mi, da nije buzerant, šupak-efendija? Haaa, iz dubine duše uzdah mu se ote jebem te živote, će obruka celu familiju.
Kad, te ti ga u neko vreme zet. Tato, ti i ja mora ozbiljno da razgovaramo, sipuje rakiju, pali cigaru, trese se kao prvoborac. Što bre sinko, što je muka, kaži na tasta, muški smo majke mu ga turim, će se razumemo. Eh, što je… snebiva se zeturinka. Eto, ja taste rano ostana bez tatka, kao malečak, i niko nije imao da me nauči što i kako se radi sa žensko; doduše, majka mi je tu bila, ali ona je vazdan davala privatni časovi na neki smrdljivi likovi, kaže, sinko, nemam sad vreme za tebe, mora da se zaradi, da se preranimo; sutra će pričamo. Kakvo sutra, u kuću prolazno kao na železnički peron, mama je mnogo radila, i nije imala vreme za mene.
-Aaa, poče da se priseća tast, pa ja znam majku ti, sad se seti. Lelee, kako meša, turiš klas izvadiš klasurku, mislim, kako meša ajvar. A što je čurila! Ma oči iz duplje će isisa! I vikam vu – nemoj be tolko da pušiš, ne valja za zdravlje, evo cel svet vodi kampanju protiv pušenje; ali ne biva…
-Nego, zašto ti ovde dođe, kod mene? Umesto tamo kod ćerku mi da zbivaš, ti me mene zanosiš kao muda u kosidbu. Što oćeš?
-Pa rekna ti, tato, nije imao ko da me ekud… ejud… ovaj, edukuje, što da pravim sa ženu prvu bračnu noć, i nadalje. Na tasta, pade mu glava u šake. Gospode bože, na koga dado dete, da trpi kao u manastir. Ali, ćerka mu je, ne može na onoga poserka baš plastično da mu objasni što da radi, nego bira reči.
-Slušaj, sinko! Sa’će odeš kod nju, i onaj najistaknutiji ud, od svi udovi na tvoju mršu, će staviš onamo de ona piška! Razbra li? Zeturinka se rasplaka, celiva ruku na tasta – fala ti, fala ti, ti mi otvori oči! Eve, trčečkim odo! Juhuu, ljubavii, pogodi koj se vrća!
***
Srećan kraj? Da, za spasilačku ekipu, i vodoinstalatera. Sedi si tast tako, sipao još jednu rakijicu, čuje otuda vrisku i pisku. Too, zete, namiri mi dete. Kad, upada snaška, sve mokra, šljik šljikosani, panika! Tatoo, pomagaj, ti si ovaj bulumač napravio, ti mora i da ga rešiš! Što je bre, proradiše li vulkani, Grot i Oblik, izli li se Morava, ili ne daj bože raspisaše novi izbori, a samo naši što zajašiše?! Ne bre, kuka ona, što si mu savetovao na onoga budaletinu? Pa, što sam mu savetovao, da stavi svoj najistaknutiji ud tamo de ti piškaš! Loše li sam ga savetovao?
-E pa, vrišti snaška, sad ti dođi da ga vadiš – on po tvoj savet zagnjeo nogu u klozetsku šolju, i ne mož’ nikako da je iščupa!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.