Strazbur nije daleko

, ,

Djorđević je gradio fabrike, banku, otvarao nova radna mesta i neprekidno uvodio tehnološke inovacije. Sve vreme, međutim, ostao je politički nezavistan, neko ko nije tražio ni prihvatao političku podršku bilo koje stranke ili ličnosti. I to ga je, po svemu sudeći, koštalo slobode i još najmanje devet miliona evra

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, sastao se krajem avgusta ove godine sa Tomislavom Djorđevićem u Novom Sadu i posetio njegovo preduzeće DTD Ribarstvo. Razloga za posetu visokog zvaničnika EU srpskom biznismenu bilo je na pretek. Šteta koju je Djorđević kao investitor pretrpeo u sudaru sa otuđenim strukturama moći u državnim institucijama meri se milionima evra, pri čemu je u pritvoru na pravdi boga proveo devet meseci.

ZABRINjAVAJUĆE POJAVE

Djorđević kaže da je njegov slučaj izazvao veliko interesovanje evropskih institucija.

– Moja porodica i ja smo nekoliko puta bili u Briselu i Strazburu i prezentovali smo detalje naših privrednih sporova protiv države i krivičniih postupaka koji se protiv nas vode. Sa mojim slučajem upoznata su sva tela Evropske unije koja su nadležna za Srbiju. Moj slučaj je njima posebno zanimljiv zato što predstavlja jasan primer kako država zloupotrebljava proces privatizacije, nedostatak nezavisnosti pravosuđa, član 359 Krivičnog zakonika i kontroliše medije. Nasuport evropskim institucijama, svi nadležni u Srbiji ignorisali su moje zahteve da se utvrdi istina i ispita pozadina mog slučaja – kaže Djorđević.

Djorđević se 1989. godine otisnuo u privatne vode: gradio je fabrike, banku, otvarao nova radna mesta i neprekidno uvodio tehnološke inovacije. Sve vreme, međutim, bio je politički i ekonomski nezavisan, neko iza koga nije stajala nikakva politička podrška. Štaviše, tokom svog dugogodišnjeg iskustva u privredi, više puta je odbio ponuđenu protekciju političkih struktura. I to ga je, po svemu sudeći, koštalo para i slobode.

Početkom avgusta 2010. uhapšen je sa bivšim menadžmentom beogradskog Ribarskog gazdinstva zbog navodnih malverzacija u tom preduzeću. Direktor policije Milorad Veljović u nacionalnim vestima je proglasio privedene krivim pre nego što su i saslušani. Šestoro ljudi je provelo ukupno 29 meseci u pritvoru, a sam Djorđević devet. Optužnica je podignuta tek 3. februara 2011, ali suđenje ni do danas nije počelo.
Hapšenje Tomislava Djorđevića propraćeno je organizovanom medijskom kampanjom u kojoj je on predstavljen kao prevarant, u trenutku kada su vladajućoj garnituri bili preko potrebni primeri obračuna države sa „kriminalnim tajkunima“ kako bi prekrili svoje malverzacije. Tokom kampanje koja je trajala danima, samo u štampi i elektronskim novinama objavljeno je preko 100 negativnih priloga o njemu i izmišljenim aferama u koje je navodno bio umešan.

– Pritom, nijedan novinar nije pokušao da stupi u kontakt sa drugom stranom – tvrdi ovaj biznismen.

Ništa od toga se verovatno ne bi ni dogodilo da pre nekoliko godina novac od prodaje Meridian banke Djorđević nije investirao u srpska preduzeća. Pored značajnih greenfield investicija, pojavio se i kao investitor u privatizaciji, u tri navrata: na licitacijama je kupio 70 odsto društvenog kapitala u Ribarskom gazdinstvu i isto toliko u Hotelu Prag, oba iz Beograda, dok je kupovinom na Beogradskoj berzi postao vlasnik 26,5 odsto akcija Fontane iz Vrnjačke Banje. U ova tri poslovna poduhvata uložio je preko devet miliona evra, ali danas od toga nema nikakve koristi, naprotiv.

DOMAĆI UMEŠAČI

Država je, zbog navodnog nepoštovanja ugovora (vidi prethodne nastavke feljtona), krajem 2009, odnosno početkom 2010. poništila privatizacije Ribarskog gazdinstva i Hotela Prag, a u slučaju Fontane je Djorđevića, kao najvećeg manjinskog akcionara, potpuno ignorisala. Djorđević potom, iako u zatvoru, na legalan način, preko nadležnih sudova, pokušava da ospori stavove Agencije i ostvari svoja prava, odnosno podnosi tužbe u pokušaju da povrati uloženi novac. Odgovor je bio žestok.

Februara 2011. protiv njega je podneta optužnica zbog navodnih malverzacija u Ribarskom gazdinstvu, a maja iste godine, dan nakon što biva pušten iz pritvora, dobija poziv da se u svojstvu okrivljenog pojavi pred istražnim sudom u vezi sa novim optužbama, vezanim za poslovanje Hotela Prag. U oba slučaja, policija i tužilaštvo, pokreću krivično gonjenje koristeći član 359. Krivičnog zakonika – zloupotreba službenog položaja, takozvano “kaučuk” ili “džoker” delo krivičnog zakonodavstva Srbije.
– Posećen sam od strane režimske advokatske firme koja me je upozorila da će protiv mene biti pokrenut nekakav postupak i ponudili “pomoć” da se to izbegne. Dolazili su više puta ali sam ih odbio – obzirom da sam uvek sve radio po zakonu, smatrao sam da nemam čega da se plašim. Nakon toga su se pojavili inscenirani krivični postupci protiv mene, u koje je umešan i narodni poslanik Boško Ristić, istaknuti član Demokratske stranke, doskorašnji predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca – kaže Djorđević.

Ovaj biznismen i njegovi saradnici terete se zbog navodno štetnih ugovora o zakupu i prodaji nekretnina Ribarskog gazdinstva DTD Ribarstvu (kada je većinski vlasnik u oba preduzeća bio Djorđević), čime je ovo prvo navodno oštećeno za ukupno 250 miliona dinara. Ove tvrdnje su u potpunosti zasnovane na lažnim “procenama” tržišne vrednosti “interne komisije” Ribarskog gazdinstva, koju je oformio privremeni zastupnik kapitala u ovom preduzeću Nebojša Mandić, član DS iz kabineta predsednika opštine Rakovica,  u saradnji sa Boškom Ristićem.

O čemu se tu radi, može se naslutiti iz krivične prijave koju je Djorđević podneo protiv Mandića, Ristića i još nekoliko lica.
Prema tvrdnjama Djorđevića navedenim u krivičnoj prijavi, Mandić je angažovao advokatsku kancelariju Boška Ristića iz Niša za pravnog zastupnika Ribarskog gazdinstva u privrednim sporovima sa DTD Ribarstvom. Onda je Ristić za Mandića angazovao Spomenku Milojević iz Niša da kao „ekspert“ (iako je znao da ona nije po zakonu ovlaščena niti stručna za izradu procena), uz statiranje još dve nekvalifikovane osobe, izradi lažne finansijske procene i izveštaje o vrednosti usluga koje je Ribarsko gazdinstvo pružilo DTD Ribarstvu, pri čemu su svesno uvećale tržišne cene zakupa objekata za oko 30 do 40 puta.

– Za „dobro“ obavljen posao u izradi „friziranih“ izvestaja Spomenka je nagrađena zaposlenjem u Budžetskoj inspekciji grada Niša. A, da je Mandić potpuno svesno i sa namerom organizovao navedeno, pokazuje i to što je za članove kompletnog upravnog i nadzornog odbora u Ribarskom gazdinstvu postavio isključivo zaposlene u administraciji Opštine Rakovica. Ceo postupak i optužnica protiv mene zasniva se na lažnim “procenama” komisije koju je oformio Mandić, iako je i policiji u tužilaštvo moralo biti očigledno da oni nisu verodostojni – tvrdi Djorđević.

Što se istrage u slučaju Hotela Prag tiče, Djorđeviću i drugim odgovornim licima se, pojednostvaljeno rečeno, stavlja na teret nezakonita manipulacija akcijama preduzeća, što je nemoguće obzirom da emitovanje, upis i trgovanje akcijama odobrava i kontroliše Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Beogradska berza, ovlašćeni broker i poslovna banka koji nikada nisu utvrdili nikakvu nepravilnost. Naprotiv Komisija za hartije od vrednosti RS je svojom konačnom kontrolom u februaru 2010. godine utvrdila da su sve transakcije sa akcijama Hotela Prag ovbavljene po Zakonu.

Djorđevićeva odbrana je sudu dostavila dokaze da su sve radnje preduzimane u skladu sa zakonima i odlukama državnih organa, ali je sud ipak odlučio da nastavi sa istragom, koja je još uvek u toku.

Krivične prijave koje je Djorđević podneo protiv odgovornih za kreiranje lažnih optužbi protiv njega tužilaštvo je odbacilo, a istovremeno odbija da mu pruži obrazloženja o osnovanosti krivičnog postupka protiv njega.

ZAHTEV EU

A, onda je i Evropska unija počela da povlači poteze. Djorđević veruje da je pušten iz pritvora zato što su u aprilu 2011 evropski zvaničnici tražili obrazloženja o njegovom slučaju i razlozima za njegovo pritvaranje. Marta ove godine Evropski parlament je usvajio rezoluciju o Srbiji u kojoj se zahteva izmena člana 359 Krivičnog zakonika i momentalno obustavljanje neosnovanih postupaka protiv vlasnika i menadžmenta privatnih preduzeća (tačka 18 rezolucije).

Država, međutim, još nije odustala.

Nije odustao ni Djorđević. Prošlog meseca je po njegovoj privatnoj prijavi u predistražnom postupku u Osnovnom sudu u Beogradu saslušan policijski inspektor Milosav Stojanović koji je bio „izvođač radova“ odnosno sastavljač lažnih krivičnih prijava.

Na saslušanje Nebojše Mandića, Boška Ristića i ostale četiri osobe koje su sastavile lažne izveštaje, još se čeka, ali i oni će se morati pojaviti pred Višim sudom u Beogradu, kako bi objasnili svoje učešće u nečasnoj raboti oko našeg lažnog optuživanja – kaže Djorđević.

(Kraj)