E, vala im je rek’o premijer! I neka je; šta, bre, više ta Evropa ‘oće od nas?! Da se odreknemo svoje duše i svog tela. Samo, izgleda da tu Evropu za ove vapaje pravednog zaboleše neki drugi organi. Postaje degutantno kad se svaka moguća prilika koristi da se tim bezdušnim, oholim strancima održi čas patriotizma. Komemoracija, pozorišna premijera, utakmica, skupštinska govornica. Ali, stvgar se otela kontroli pa se prvi ministar i popečitelj unutrašnjih dela u jednom momentu malo zaigrao i, prenose mediji, rekao nešto što je vrlo pogodilo strance, Nemce najviše ako sam dobro shvatio. E, onda je bilo „nisam, majke mi“, pa izvinjenja, čuda i pokore. Jesi ti muzičar? Jesam! Aaa, muzičar!? Ne, kažem nisam. A, nisi? Pa, da jesam! Ono, život nam i liči na film. Niskobudžetna horor komedija. Nisu ga, kaza premijer, dobro preneli, te izvukli mu reči iz konteksta, te nije tako mislio. Pa je valjda rek’o da će uvređenoj strani da odnese govor gde se vidi šta je tačno izjavio. A on valjda zna da čita! A ovamo: mis’im, batice, šta ti tu meni! Hoće on u Evropu, evo naslova od sabajle. Dobro, ne po svaku cenu, ali to je već opšte mesto. Omiljena disciplina naših političara, da danas kažu jedno, sutra drugo, prekosutra treće a da sledeće nedelje sve to zaborave pa kažu nešto četvrto, kod stranaca jednostavno ne prolazi. Sa svim manama, ozbiljan je to svet. A kad smo već na temi, da spomenemo i predsednika. Jer ko bolje od njega zna detalje rastanka duše od tela. To mu bio pos’o. I on glagolji o ucenama velikog, nepravednog sveta, kao da pita: „dokle više braćo“?! Al’ braća ne odustaju. Ne ruska braća, oni nam pomažu, evo nam prodaju naskuplji gas u Evropi. Kažu, ova druga, metaforična braća, da ako ’oćemo u Jevropu, treba da raščistimo sa nekim stvarima. Prvo u svojoj glavi. Dobro, to ne kažu, ali tako zvuči. Sad, čujem, državni vrh sprema neku platformu. Ne naftnu, nego političku. Šta ćem nam naftna kad imamo ruski gas! Posle ko zna koliko deklaracija i sličnih dokumenata, ona, platforma, dolazi kao melem. Za dušu i telo. Ko ’ladno pivo posle ruske votke. Vicepremijer se, po ovom pitanju, ne izjašnjava. Onako smeran i odmeren, nastavlja da čisti žito od kukolja. Ako je suditi po govoru njegovog tela, ruku posebno, kao da nam kaže da budemo mirni i pribrani i da će sve doći na svoje mesto. Dok je on savršeno ozbiljan dok govori, dotle se njegov nominalni šef neprestano nešto smeška i kliberi. Ko da kaže „opušteno, brate, koji ti je“! Ne svom zameniku, nego nama. I strancima. Ko dobar i loš policajac. Stereotip, jedan te loži, drugi gasi. Obojica nas zasmejavaju. Ko oni Sten Lorel i Oliver Hardi. Ko je rekao da podsećaju? I kome je do smeha?
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.