Bunuševac i dalje u vlasništvu vojske

,

Iako je italijanskom partneru obećano 20.000 kvadrata zemlje, besplatno, „samo da dođe u Vranje“, lokalna samouprava trenutno nema zemljište u vlastitoj svojini, već unapred trguje hektarima u Bunuševcu koji nisu u njenoj svojini

Samo što smo saznali da su za najavljeni dolazak italijanske kompanije Geox u Vranje, eto, zaslužne sve političke stranke (toliko su se prepucavali) i nakon što je to predstavljeno kao gotova stvar u stilu „Italijani samo što nisu“ i „radna mesta samo što nisu“, u javnosti su otvorene dileme koje ozbiljno dovode u pitanje rok u kome bi cenjeni ino-partner ovde mogao da pokrene proizvodnju u novoizgrađenom pogonu.

Osnovni problem je u tome što su lokalni čelnici i država sve dogovorili sa gospodinom Mariom Polegatom, predsednikom kompanije Geox, a zapravo Grad Vranje de dacto ne poseduje zemljište u Industrijskoj zoni „Bunuševac“ koje mu je besplatno ponuđeno za izgradnju hale na 20.000 kvadrata. Čak je potpuno neizvesno da li će radovi krenuti početkom 2013. i biti završeni do početka 2014. godine, kako je najavljeno prilikom gromopucatelnih najava o investiciji od 15 miliona evra i zapošljavanju 1.250 radnika u Vranju.

ČEKAJUĆI KONVERZIJU

Igor ANDONOV donedavni zamenik gradonačelnika i potpredsednik lokalnog DS kaže da Geox u dogledno vreme neće moći da započne izgradnju. On je koliko do juče bio uključen u višegodišnje pregovore između Vojske Srbije i Grada Vranja o konverziji vlasništva nad još uvek armijskom svojinom u Bunuševcu i smatra neozbiljnim tvrdnje iz SNS da su ostale samo neke formalnosti da se 1,1 milion kvadrata nekadašnjeg vojnog poligona prevede u svojinu grada.

U prevodu, grad trguje tuđim zemljištem kao (već) svojim. A šta ako se Vojska predomisli? Ili, šta ako pregovori, usaglašavanje i potpisivanje papirologije sa Vojskom potraju? Gradonačelnik Vranja Zoran ANTIĆ drži se verzije da je pitanje ustupanja zemljišta kompaniji Geox završena priča.

– Radovi na zgradi za Vojsku su 90 odsto završeni, a kraj izgradnje se očekuje na proleće. Završetak zgrade, međutim, nije uslov za konverziju. To uostalom stoji i u agendi koju sam dobio od „Siepe“ (državna Agencija za strana ulaganja, p.a.) – tvrdi Antić.

Andonov, pak, kaže da je potpuno neizvesno kada će „Lamela 5“ (tzv. stambena izgradnja započeta s ciljem pomoći građevinskoj industriji) sa stanovima za vojna lica biti završena, jer država ne izmiruje obaveze prema izvođaču radova.

STRAH LOKALNIH OBUĆARA
Zoran STOILjKOVIĆ, vlasnik „Mineksa“ koji zapošljava 1.500 obućara, pozdravlja dolazak stranog investitora, ali kaže da se relano mogu pojaviti određeni problemi po lokalnu branšu koji su već razmatrani na nivou klastera (međusobno povezanih kompanija srodnih industrijskih grana).
– Mi smo određenu bojazan proteklih dana predočili i gradonačelniku Zoranu Antiću. Ona se prvenstveno odnosi na činjenicu da ovde nema dovoljno stručne radne snage i da nam Geox može odvući određeni broj radnika sa ključnih operacija u proizvodnji, što bi dovelo do slabljenja postojećih fabrika i eventualno do njihovog zatvaranja- smatra Stoiljković.
On dodaje da mu lično smeta što je strani investitor i dalje bog u Srbiji, dok su domaći proizvođači u podređenom položaju.
– Ja sam investirao u Vladičinom Hanu i dobio subvencije od 4.000 evra, a Geox u Vranju 9.000 evra po radniku. Nemoj samo da napravimo da naših 1.500 radnika prelije kod njih, da oni dobije sredstva za te radnike, a da mi stavimo katanac na fabriku – strahuje Stoiljković.
Vlasnik „Sanča“ Srđan DEJKOVIĆ ne očekuje negativne posledice zbog otvaranja fabrike Geox -a, posebno što su Italijani najavili sastanak sa potencijalnim kooperantima u lokalu.

– Ne verujem da će zgrada biti gotova pre proleća, što znači da tek tada može da se uđe u priču oko konverzije sa Vojskom. A dogovor sigurno neće biti tako lak, meseci će prolaziti – kaže Andonov.   

PROIZVODNjA PRE IZGRADNjE

Gradski ministar za privredu Goran DjORDjEVIĆ podseća da postoji dogovor sa Italijanima i Vladom Srbije da „Lamela 5“ bude gotova do 31. decembra ove godine.

– I da onda – kaže Djorđević – zemljište vojske, kompenzovanjem za stanove, bude prevedeno u list nepokretnosti Vranja – otkriva Djorđević.

– Oni će najpre iznajmiti jednu halu od 1.800 kvadrata u Bunuševcu pre nego što izgrade svoju. Tu će organizovati proizvodnju u određenom obimu i radiće tokom sledeće godine trening radne Pored neregulisanih imovinskih odnosa na zemljištu jedan od objektivnih problema je i što Vranje u ovom momentu realno ne raspolaže radnom snagom koja je potrebna Italijanima. Na evidenciji Filijale nacionalne službe zapošljavanja nalazi se 453 obućara, dakle tek trećina radne snage potrebne Geoxu. Da je prelivanje radne snage realna opasnost upozorava i gradski većnik za privredu.

– Sigurno da bi deo radnika iz lokalnih preduzeća prešao u Geox u zavisnosti od toga kolike će zarade ponuditi. Ali, ovde vlada liberalna ekonomija i mi konkurenciju ne možemo da suzbijamo. Geox je drugi svetski brend za proizvodnju sportske obuće, samim tim dobrodošao u naš grad – kaže Djorđević.

On ukazuje na dobre strane dolaska italijanskog partnera po lokalne proizvođače cipela.

– Imamo načelni dogovor sa investitorom, koji će nadam se prerasti u sporazum, da fabrike u Vranju koje inače rade tzv. lon poslove (usluge šivenja, krojenja, a 70 odsto kapaciteta u vranju je poluproizvod) sutra rade za Geox. Dakle, ne verujem da će mali proizvođač propasti, naprotiv – smatra Djorđević.

Ljudi koji se posle dužeg vremena nadaju dolasku stranaca i radnim mestima valjda će konačno dočekati da Vranje malo krene napred. Ostaje nada da to neće predugo trajati i da italijanski partner u međuvremenu neće izgubiti strpljenje što grad nije spreman da investitora „primi u posed“ na vreme, što inače ne bi bilo prvi put.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)