Politika crevne infekcije

,

Iako je njihova analiza alarmirala javnost, u Zavodu za javno zdravlje kažu da je jezero u koje je utrošeno 110 miliona dinara baruština za koju ne snose odgovornost. Andonov kaže da se tamo kupa bez posledica, a nova vlast razmišlja o pražnjenju akumulacije i bacanju ribe

Od kako se saznalo da u vodi Alaksandrovačkog jezera caruje bakterija ešerihija koli, i to u količinama 120 puta većim od dozvoljenih, mira na vranjskom političkoj sceni nema. Jezero, koje je i do sada bilo predmet raznih sporenja, ponovo je došlo u središte političkih sučeljavanja ranijih i aktuelnih vlasti.

PROLOG

Da je voda Aleksandrovačkog jezera zagađena, neko je znao još 16. aprila, kada je, na zahtev lokalne vlasti, po ugovoru, Zavod za javno zdravlje napravio analizu kvaliteta vode u jezeru. Rezultat je poražavajući: na dozvoljenih 20 hiljada po litru, pronađeno je 2,5 miliona bakterija.

Jezero je inače formirano veštački, šezdesetih godina 20. veka, kao pomoć za navodnjavanje jagodnjaka u brdu iznad njega. Uskoro postaje omiljeno izletište jednog broja Vranjanaca, ali ni od koga paženo, jezero praktično umire od svog nastanka. Visoka i snažna trava ubija sve oko sebe, pa i ribe.

Negde 2009. godine, pravi se projekt za njegovu revitalizaciju, a čitav posao ide preko ličnih veza bivšeg zamenika gradonačelnika i demokrate Igora Andonova u Ministarstvu poljoprivrede. Projekat pravi institut „Jaroslav Černi“, voda se ispušta, vadi se mulj, posipa šljunak, sređuje obala, pravi se vodozahvat na Otuljskoj reci, kao i brana ispred vodozahvata, prave se odvodni i dovodni kanali i otvara mogućnost ispuštanja jezera. Cena – 110 miliona dinara.

No, na jezeru i dalje stoji upozorenje da voda nije za kupanje i da je ribolov zabranjen. Upravo ovaj detalj pomrsiće mnoge političke račune ove priče.

Ljudi su se kupali letos u jezeru, priča se i po nekoliko hiljada njih vikendom, dok se, izenada i ni od koga izazvana, nije pojavila aktuelna priča sa ešerihijom. Pa odakle sad ta tema, gotovo pola godine posle njenog izvornog nastanka?

– Zato što se o tome ćutalo! A ja sam to saznao iz poverljivih izvora. Tražićemo odgovornost  Eržike Antić, ali i drugih koji su učestvovali u sakrivanju istine – kaže novi većnik za ekologiju Žikica Antanasijević. On je u prethodnom sazivu bio većnik za poljoprivredu, pa je i na taj način morao imati dodirne tačke sa čitavom pričom. On danas tvrdi da se mora sprečiti još veća katastrofa, jer iako količina ešerihije zavisi od temperature vode, ona se ipak neće uništiti putem mraza, jer na dnu jezera voda uvek ima 11 do 12 stepeni, što će omogućiti bakteriji da preživi.

– Zdravlje ljudi je bitnije od politike ili nečijih interesa. Sada ćemo tražiti da se ispitaju i uzorci ribe. Ako su i one zaražene, izvadićemo i spaliti ribu u kafileriji, a onda ispustiti jezero. Sve što je rađeno za milion evra bićemo prinuđeni da bacimo i da sve počnemo ispočetka – pesimist je Antanasijević.

On priznaje da grad realno nema para za toliki posao, ali kaže da će, kao prva mera, hitno biti postavljene table za zabranu kupanja i ribolova u jezeru, za koje, inače, Andonov tvrdi da su odavno postavljene.

A, sve je počelo kada je stranka „Zeleni Srbije“ ušla u predizbornu koaliciju sa DS-om. Ljudi se bave ekologijom, i sa nekom irskom NVO su pokušali da naprave projekt oko čišćenja vode u seoskim bunarima. U kontaktu sa Ircima saznali su i da postoje hemikalije za uništavanje trave u jezerima, inače glavnog problema Aleksandrovačkog. Doskorašnji zamenik gradonačelnika Igor Andonov (DS) bio je glavni čovek za 110 miliona dinara vrednu revitalizaciju jezera.

Danas, Rade Vasilev, vranjskih šef „Zelenih Srbije“ kaže da nije video analizu.

– Da jesam, glasno bih obavestio javnost. No, ne može se sada govoriti o tome da niko ništa nije znao. Eto, mi smo 21. maja uputili dopis gradskoj vlasti, koji je uredno zaveden, u kome smo poimence naveli koji ljudi truju Otuljsku reku, koja napaja vodom jezero. Znači, znali su, a zašto nisu reagovali, to njih pitajte – kaže Vasilev.

I zaista, „Čuvari prirode“ potanko su obavestili grad o tome ko i na koji način truje jezero. No, do gradskih vlasti ovo upozorenje, čini se, nije stiglo.

– Taj papir primljen je u organizacionoj  jedinici 12, a ne i u Gradskom veću. Zato nismo raspravljali ni o tome, ni o izveštaju o kvalitetu vode, jer ih jednostavno nismo dobili na uvid – kaže doskorašnja većnica za ekologiju Nela Cvetković.

No, ona otvara još jedno važno pitanje. Naime, grad ima svoj Program za zaštitu životne sredine, dokument na osnovu koga se strogo namenski troše sredstva prikupljena od građana za ekologiju.

– Po odluci Ministarstva, od 2010. godine mi više ne vodimo brigu o vodama na teritoriji grada, već je to nadležnost Republike, tako da smo i po tom osnovu pošteđeni kritika – kaže Cvetkovićeva.

I Zeleni se slažu sa ovom konstatacijom, jer Vasilev napominje da su za Aleksandrovačko jezero nadležni u asocijaciji „Veternica“ iz Leskovca, koja je „svojim nečinjenjem i opustošila riblji fond i kvalitet vode“.

– Pisali smo GV i tražili da se raskine ugovor sa njima. Jer nije samo ovo jezero problem, mi imamo dokaze i o daljim zagađenjima voda u Okrugu – kaže Vasilev.

PUSTI, VADI, NE DIRAJ

I sad, Grad je formirao radnu grupu za Aleksandrovačko, na čelu sa zamenikom gradonačelnika Bojanom Veličkov. Ona je već zakazala prvi sastanak, na koji su pozvane i Veterinska i Zdravstvena inspekcija, i na kome će biti dogovoreni dalji koraci u spasavanju jezera.

– Moraće da se ispita ko je za ovo znao i zašto nije alarmirao javnost. Videćemo i ko je i zašto trošio novac, a uz pomoć instituta „Černi“ pokušaćemo da rešimo probleme. Jezero će morati da se ispusti, da vidimo šta je ispod vode i kako da to rešimo – kaže Veličkova.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)