Iako su se letos uglas kleli da njihova vlast nikako ne predstavlja povratak u devedesete, Tomu, Ivicu i Acu stvarnost opasno demantuje. Već je počela nestašica ulja, ni sa šećerom stanje nije bolje, a s obzirom na sušu može se očekivati da nestane i brašna pa da slika bude kompletna. Ali, ovim trivijalnostima nema mesta na naslovnicama naših novina, kao da nikoga ne brine to što u radnje ne ulazimo sa ultimativnim „dajte mi“ nego sa pomirljivim „imate li“!
Neko, na primer ličnosti sa početka teksta, reći će da je za nestašice i ostala zla kriva, logično, prethodna vlada. Ista ona u kojoj se sedeli premijer i ministar finansija Dinkić Mlađan, da ga slučajno ne zaboravimo, kao da su nam do promena 5. oktobra tekli med i mleko. Desilo se da je pre neki dan došlo do masovne tuče ispred poznate vranjske prodavnice prilikom zauzimanja busija u redu za zejtin. Ako se sećate, devedesetih su ovo bile pojave slične nalaženju prazne kutije cigareta na kafanskom stolu. Ostale sličnosti sa poslednjom decenijom Dvadesetog veka, međutim, nisu toliko vidljive, što ne znači da ih nema, naprotiv.
Slobin glasnogovornik ide diljem domovine, ukazuje, savetuje i naređuje, pa samo čekam kada će početi da nam se obraća u stilu careva sa „Mi, premijer cele Srbije, Kosova i Metohije“! Elem, za sada samo prekraja političku sliku unutrašnjosti, sprda se sa Evropskom unijom i podsmehuje manjinskim zajednicama. Traži tursku kafu umesto espresa u Sarajevu, verovatno pokušavajući da bude duhovit. I peva po veseljima! Na drugoj strani, njegov prvi zamenik, napućenih usana i sa smerno spojenim prstićima, blagoglagolji o slobodi medija. Ej, isti onaj Aca Vučić koji je famoznih devedesetih bio ministar informisanja u vreme najvećeg medijskog mraka u istoriji ove zemlje, čovek koji je na braniku borbe protiv imperijalizma dekretom zatvarao i kažnjavao medije i novinare! Žalim, ali ne verujem da će nešto da bidne od njegovih obećanja vezanih za ovu uniženu profesiju.
Nego, da vidimo šta radi poslednji iz trijumvirata! Onaj koji je onomad Zoranu Djinđiću poručio da je i Tito pred smrt imao jednu kraću nogu, kome nije žao što je Slavko Ćuruvija ubijen, da isti onaj koji je, dok je devedesetih bio u vlasti, tražio da Srbija postane i zvanično ruska gubernija! Sada sedi na Andrćevom vencu i poput mudrog indijanskog vrača miri Acu i Ivicu, onog što mu je rečca „bre“ postala uzrečica, koji mu se požalio kako nije fer što neke istrage, koje vodi njegov prvi zamenik, vode do vrha socijalista. Tek je počelo, polako samo, da ne ispadne posle da devedesete pravimo od blata!
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.