Nema plata bez rada

Sada, kada imamo posla za narednih šest meseci, neko hoće da štrajkuje. Nama dnevna proizvodnja košta 50 hiljada evra, što znači da bi nas toliko koštao jedan dan prekida proizvodnje

U Jumku problema ima na pretek. Plate su male, proizvodnja je skupa, dugovi prema radnicima i državi veliki, a perspektiva neizvesna. Generalni direktor Jumka Zoran Stošić, međutim, u razgovoru za Vranjske kaže da je oporavak fabrike moguć, ali da štrajkovi mogu da je unište. A, jedan štrajk bio je najavljen za 11. septembar.

– Osim desetak radnika koji su došli iz pogona u Radovnici, naravno članova ASNS, druge nisam video ispred Upravne zgrade. Bilo je nekog kolebanja od strane nekih 15 radnika iz Konfekcije, ali su ljudi jednostavno videli da to nije put, mesto i način kojim će se njihovi zahtevi rešavati – kaže Stošić.

CENA ŠTRAJKA

Vranjske: Dakle, štrajka nije bilo?

Stošić: – Tako je. Poverenica sindikata ASNS u Jumku Snežana Veličković je tog dana u 6 ili 7 ujutro otišla u Konfekciju, gde je najveći broj njenih članova, da vuče ljude za rukav da izađu. A, ako je urađeno sve po Zakonu, ako su istaknuti zahtevi i zakazan štrajk, onda je nedopustivo da nekoga vučete za rukav da se priključi.

Kako je zakazan štrajk?

– Sindikat ASNS nam je dostavio dokument prema kojem je na sednici njihovog odbora od 5. septembra doneta odluka o štrajku. Igrom slučaja, mene su zvali ljudi iz proizvodnje da pogledam sajt ASNS, u ponedeljak, 3. septembra. Tamo je stajalo da će Jumko biti u štrajku od 11. septembra. O kakvoj njihovoj sednici onda mi pričamo?

Bilo je informacija da će biti otpušteni oni koji štrajkuju?

– Tačno, menadžment je istakao obaveštenje o posledicama tog događaja na dalji rad, na ugovorene rokove i prilive koji su vezani za ispunjenje obaveza. Nema plata bez rada. Danas mora svakome da bude jasno, pogotovo onima u tekstilu, koliko je teško naći posao, isfinansirati ga, uraditi, isporučiti i naplatiti. Tri meseca za izbornu kampanju i sastavljanje vlade vrlo loše su se odrazili na naše poslovanje. Realizaciju nekih sklopljenih ugovora morali smo da prolongiramo od početka juna na kraj avgusta, jer su nam falila sredstva za nabavku sirovina. Kapaciteti Konfekcije, koji čine 50 odsto Jumka, međutim, sada su maksimalno angažovani, a počinju da rade i ostali pogoni. I sada, kada imamo posla za narednih šest meseci, neko hoće da štrajkuje. Nama dnevna proizvodnja košta 50 hiljada evra, što znači da bi nas toliko koštao jedan dan prekida proizvodnje.

Imate sklopljene ugovore za narednih šest meseci?

– Imamo, sa Telekomom, Elektroprivredom, Poštom, Vojskom, imamo izvozne poslove, ali neću da idem u detalje, jer su neki ugovori u domenu specijalnih stvari. To nam daje sigurnost. Mi smo jedina firma iz tekstilne branše u Srbiji koja ima dozvolu za proizvodnju i promet vojne opreme.

Šta je onda razlog za nezadovoljstvo sindikata?

– Po meni je to politička stvar. Odakle je sve poteklo ne znam, ali je realizovano od strane ASNS. U proglasu koji su izdali 5. septembra ima mnogo netačnosti, da ne kažem laži. Tamo, recimo, stoji da je Samostalni sindikat podržao ASNS, što nije istina. Da li neko zbog toga treba da odgovara?

ASNS ima mnogo zahteva. Traži upošljavanje svih kapaciteta i povezivanje radnog staža, na primer.

– Pa to je želja svakog poslodavca. Stalno ponavljam da ovde poslednjih 15 godina nije zakucan ni jedan ekser. Možda sindikalci ne znaju, ali što više upošljavamo kapacitete, pravimo veće gubitke, zato što je stara tehnologija. Moramo da prekomponujemo fabriku i da napravimo jeftiniju proizvodnju. Što se povezivanja radnog staža tiče, o tome se priča godinama, na tome se radilo, ali se čeka novi zakon. A, mi smo podneli zahtev Ministarstvu ekonomije.

Pominje se isplata 17 zarada iz 2003. i 2004?

– Da, ali ni to nije ništa novo, i mi se slažemo sa tim, mada to nisu zarađene plate jer fabrika tada nije radila. Ali, u redu, zakon kaže da treba da se isplati i ja nemam ništa protiv. To nije specifikum Jumka, ima toga u mnogim firmama u Srbiji. Ministar Dinkić je uzeo na sebe da država namiri radnike i to će biti urađeno.

Sindikalci traže da se poštuje i Zakon o radu i isplati socijalni program?

– Mi ćemo poštovati Zakon o radu kada napravimo zdravu fabriku koja će moći da odgovori obavezama prema radnicima, državi i partnerima. Nama je sada proizvodnja skupa i delimo ono što nam ostane. To je jasno i sindikatima jer mi o tome pričamo tri godine. Ništa tu novo ne može da se dogodi preko noći. Što se tiče socijalnog programa, to je isključiva nadležnost države. Ako ima para, ona će to da plati. A, na sastancima sa predstavnicima odgovarajućih ministarstava nam je jasno rečeno da sada para nema. Da li će biti posle rebalansa republičkog budžeta, ne znam. Znači, to nije pitanje za nas.

Pominje se i diskriminacija sindikalaca?

– Da li to znači da je diskriminisana gospođa Snežana Veličković? Prvo, njenu školsku spremu svi znamo, a ona ima maksimalan broj bodova, kao da je inženjer. Menadžment joj je maksimalno izašao u susret, ne zbog drugog, nego da bi bila relaksirana za sindikalni rad. Dobila je radno mesto na kojem sebi može da priušti organizovanje sindikata, razgovore i prenošenje stavova članstvu. Nikada po tom pitanju nije bilo problema. Uvek smo imali razumevanja za nju: kada treba da ide na neki sastanak, davali smo joj putne naloge, a nismo obavezni. Ali ona je radnik Jumka, kao i svi mi, i svaki izlazak sa posla mora da bude najavljen. Je l’ to diskrimincija?

ASNS traži smenu organa upravljanja?

– Nemam šta tu da komentarišem. Sindikalci moraju da znaju da ovo nije Jumko od pre desetak godina kada su promenili 10 direktora. Sada je država većinski vlasnik i to se tako više ne radi.

ZA KIM IDE SINDIKAT

Oni traže i poništavanje prodaje Jumkovih pogona?

– To je uradila država, i to opet nije pitanje za nas. Sindikalci znaju da je dovođenje Ditre vezano za davanje garancija države za uzimanje kredita i prekompoziciju fabrike. I traže da se to poništi. Da li to znači da su oni saglasni sa poništavanjem investicija u Jumko? Onda nema Jumka! Oni su bili na svim sastancima i sve znaju, a idu za time! E sad, njihovo članstvo bi trebalo da se pita šta oni rade. Da li rade za Jumko ili idu za nekim drugim interesima?

Da li ste počeli da praznite Doradu, Trikotažu i Konac, odnosno pogone koji su prodati?

– Ne. Više puta su odlagani rokovi koje je davala Agencija za privatizaciju. Svima je poznato da bez ulaganja u pripremu prostora za preseljenje opreme ne možemo da krenemo u bilo kakvu akciju. Jumko nema sredstva da to sam uradi.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)