Vranje ispred Beograda

, ,

Policija je u poslednje tri godine zabeležila čak dva ubistva i jedan pokušaj ubistva koja su počinili maloletnici, desetak teških telesnih povreda, silovanje, preko sto teških krađa, nekoliko slučajeva držanja oružja…

Pinki je rođen 1992. i želja mu je «da zapali u Italiju». Ne interesuje ga „šljaka za sitniš“ u lokalnim firmama. Živi po fazonu „kradi, troši, kradi“, ali planira da nešto uštedi do tridesete i da se oženi. Ima mnogo ortaka, ali su svi kao on – san im je „da postanu mafija“. Na pitanje, razmišlja li ko će da mu plati lečenje ako se razboli, odgovara: „Niko, pa šta i da umrem, koga je briga?“.

DECA KOPIRAJU ODRASLE

U ovu ispovest savršeno su uklapaju frapantni podaci koje je nedavno izneo direktor Centra za socijalni rad Petar MILOSAVLjEVIĆ, kazavši da ova ustanova beleži porast maloletničkog kriminala u Vranju, da je starosna granica sve niža, da deca čine sve više krivičnih dela koja nalikuju kriminalitetu odraslih, te da se iz njihovih redova uredno regrutuju budući kriminalci. Najmlađi delikvent sa kojim su se u Centru suočili imao je samo devet godina. Sa druge strane, policija beleži čak dva ubistva, silovanje i nekoliko pokušaja silovanja koja su počinili maloletnici.

Psiholog Centra Blagoje PETROVIĆ kaže da je stanje kod nas postalo alarmantno.

– Kriminalna dela sve više vrše mladi, često u grupama, a njihovo ponašanje je sve brutalnije. Iako su se ranije počinioci krivičnih dela regrutovali iz socijalno i ekonomski nižih slojeva, sve je više onih koji potiču iz dobrostojećih i imućnih porodica. Pored sveopšte društvene krize, uzrok treba tražiti pre svega u porodici koja ne funkcioniše kako treba. Dete vidi nasilje i agresivnost kao model ponašanja i samo ga ponavlja. Ono može ovako reagovati i kada u porodici nema nasilja, ali su roditelji zauzeti svojim karijerama i trčanjem za novcem. Dete nema sa kim da se identifikuje i objekat identifikacije, odnosno svoje uzore, traži na ulici. Rezultat je kriminal – ističe Petrović.

Maloletnici koji dolaze u sukob sa zakonom su, kako saznajemo, u više od 90 odsto slučajeva muškarci između 14 i 18 godina. Prema Petrovićevom zapažanju, zvanična evidencija ne daje potpunu sliku, jer postoje brojni slučajevi neotkrivenog maloletničkog kriminala. Zvanični podaci više pokazuju koliko je efikasan odgovor društva na ovu pojavu, odnosno kako reaguju policija, tužilaštvo i sud.

– Najčešće, deca postaju nasilnici u periodu adolescencije, što nije ni malo slučajno, jer su odrastala uz siromaštvo, izolovanost, ratove, kriminal, raspadanje sistema vrednosti. Stalno su dobijala poruku da je sve dozvoljeno. Sa druge strane, ona nemaju nikakve ili imaju neadekvatne uzore, odnosno ne mogu da se identifikuju sa onima koji su oličenje pravih vrednosti u društvu – dodaje Petrović.

Po statistici Centra (vidi okvir), u 2009. godini imali su 209, u 2010. – 163, a u 2011. – 177 maloletnika koji su na ovaj ili onaj način došli u sukob sa zakonom. Poražavajuće je i to što je sve više novoevidentiranih delikvenata.

– Najmlađi delikvent sa kojim smo se suočili imao je samo devet godina, a kako niko nije uspeo da ga «prevaspita», do danas je naređao preko trideset krivičnih dela. U poslednje tri godine petoro maloletnih Vranjanaca je završilo u VPD Kruševac, a jedan u maloletničkom zatvoru u Valjevu – navodi on.

TREĆI U SRBIJI

U Policijskoj upravi Vranje u poslednje tri godine ne beleže porast nego, naprotiv, pad registrovanih maloletnika (vidi okvir): tokom 2009. godine evidentirali su 106 lica, naredne godine taj broj je bio 109, a prošle godine je opao na njih 90. Kada govorimo o starosnoj strukturi, policija evidentira porast broja počinilaca krivičnih dela među decom, a pad među starijim i mlađim maloletnicima, što je ujedno i tačka poklapanja sa podacima kojima raspolaže Centar.

Ipak, Policija je u poslednje tri godine zabeležila čak dva ubistva i jedan pokušaj ubistva koja su počinili maloletnici, desetak teških telesnih povreda, silovanje, preko sto teških krađa, nekoliko slučajeva držanja oružja, itd.

A da je vrag zaista odneo šalu vidi se i iz najnovijih istraživanja beogradskog Centra za prevenciju kriminala koji pokazuju da delinkvencije ima najviše tamo gde je beda najveća i da se maloletnički kriminal iz Beograda sve više seli u provinciju. Tako jug Srbije sa 461 uhvaćenim i osuđenim maloletnikom zauzima visoko treće mesto u državi, odmah iza Šumadije i zapadne Srbije (784) i Vojvodine (702), a ispred Beograda sa 343 slučaja.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)