Rukovodstvo pretilo otkazima

, ,

Mnogo šta ovde ne funkcioniše. Radnici čak uopšte i ne znaju ko ih zastupa u Skupštini akcionara, koja je nelegalno izabrana, jer mi o tome ništa nismo znali! Da ne pominjem rad UO Jumka koji je za osam godina je uzeo milione, a kompanija nema para za radničke plate  – ogorčena je Veličkovićeva

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Holding kompanije „Jumko“ donela je odluku o stupanju u generalni štrajk od 11. septembra. Ali, toga jutra ispred fabrike se okupilo svega tridesetak tekstilaca iz pogona iz Radovnice, dok je onima unutra zaprećeno otkazima ukoliko izađu u fabrički krug. Iako zastrašeni pretnjama, njih oko hiljadu, kako saznajemo, ugasilo je mašine i štrajkuje u pogonima, ne odustajući od svojih zahteva. U međuvremenu na licu mesta se, na poziv rukovodstva, našla i inspekcija rada.

DIREKTOROVA KUMA

Iako se među administracijom ove firme može čuti da vođa sindikalaca Snežana VELIČKOVIĆ nema podršku radnika, ona nas uverava u suprotno.

– Štrajk smo uredno prijavili šest dana ranije, imamo Štrajkački odbor i sve kako Zakon o štrajku i nalaže. Konfekcija je potpuno obustavila proizvodnju, a to je pogon koji jedino i radi u celoj fabrici. Kako neko može da kaže da ovaj sindikat nema podršku kad je u štrajku oko hiljadu od 1.760 radnika. Radnici su u halama jer im obezbeđenje ne dozvoljava da izađu, ali mašine su isključene i proizvodnje nema. Ljudi su zastrašeni pretnjama da će dobiti otkaz, ali ne odustaju od zahteva jer ovaj javašluk trpimo već osam godina i više ne možemo – poručuje Veličkovićeva.

Da podsetimo, ASNS zahteva uposlenost svih kapaciteta u fabrici, povezivanje radnog staža, isplatu 17 zaostalih zarada, poštovanje minimalne cene rada, isplatu otpremnina i rešavanje socijalnog programa. Na listi njihovih zahteva je i poništenje ugovora o prodaji proizvodnih pogona Trikotaže, Dorade i Konca italijanskoj firmi „Ditra“, smena menadžmentna i Nadzornog odbora, kao i uključivanje Vlade, resornih ministarstava i lokalne samouprave u rešavanje radničkih problema. Iako je bilo najavljeno da će se štrajku pridružiti i Samostalni sindikat ove kompanije, to se nije dogodilo, a objašnjenje zaašto je to tako nismo dobili od vođe ovog sindikata Slađana MITIĆA jer se nije javljao na telefon.

Iako su se i radnici iz Radovnice zastrašeni pretnjama ubrzo razišli, uspevamo onako u hodu da čujemo da su prešli sedamdeset kilometara do Vranja jer su revoltirani ponašanjem rukovodstva i bednim primanjima od oko 14.000 dinara. U međuvremenu smo i sami imali neprijatnosti sa obezbeđenjem zbog fotografisanja iako smo bili s one strane kapije, a kada smo odbili da im predamo foto aparat morali smo da se udaljimo.
Sama Veličkovićeva je ogorčena ponašanjem direktora Zorana STOŠIĆA koji ih, kako kaže, nije pozvao ni na razgovor nego joj je „natovario inspekciju na vrat“, kako se izrazilla.

– Kada je ova ista inspekcija 2007. godine dolazila u „Jumko“ konstatovali su haos, da ima posla za deset različitih inspekcija, a sada odjednom zaključuju da sam ja za nešto kriva i moram da im dajem izjavu! Ali, to je zato što je načelnica inspekcije Karanfilovićka direktorova kuma, pa je odmah poslala tri inspektora da me zastraši – ljuta je Snežana.

Na pitanje zbog čega zahtevaju poništenje ugovora sa „Ditrom“, koja je pre samo tri meseca kupila nekoliko pogona ove kompanije i ušla u investicioni program vredan 13,5 miliona evra, a uz subvencije države od 5.000 evra za svako radno mesto u drugoj polovini godine zaposliće 411 radnika, ona odgovara:

– Mi smo od početka bili protiv prodaje od koje radnici kojima se duguje neće imati nikakve koristi. Naš menadžment i država, ispod cene prodaju objekte „Jumka“ dok 1.760 zaposlenih prima platu, u proseku po sedam-osam hiljada dinara.

PONOVO DINKIĆ

Odgovarajući na prozivke sindikata direktor Stošić kaže da je sadašnji menadžment nasledio deo problema, pre svega u pogledu neisplaćenih zarada, nelikvidnosti i nedovoljno upošljenih kapaciteta, koji uprkos svim naporima i podršci države, do danas nisu prevaziđeni u potpunosti.

– U poslednje tri godine plata kasni deset do petnaest dana. Jeste da su male, ali naša je firma takva kakva jeste. Proizvodnja je skupa, zatražili smo i kredit zbog ušteda, odnosno da bismo instalirali jeftiniju i ekonomičniju proizvodnju. Više će nam ostati i samim ti i zarade će biti veće. Što se tiče zaostalih zarada iz perioda 2004/2005, Dinkić je obećao u Skupštini Srbije da će njegovo ministarstvo da napravi analizu i da će to da se rešava na državnom nivou. Ovo je firma koja ima svoju tržišnu perspektivu, imamo posla – preko 30 miliona izvoznih obaveza prema Poljskoj i svaki minut nam je dragocen – kaže on.

Kada je reč o povezivanju radnog staža i realizaciji socijalnog programa u kompaniji tvrde da će se to rešavati na nivou države nakon rebalansa budžeta.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)